Fizička distanca - mana i prednost online školovanja

Uveliko su krenule nove školske i akademske godine. Ove jeseni propraćene su izmenjenim sistemom nastave. Zbog pandemije, većina predavanja se odvija online ili mešovito, zbog bezbednosti učenika i studenata. Ovakav sistem ne odgovara svima, a kao i sve drugo, ima svoje mane i prednosti.

Studentkinja žurnalistike u Novom Sadu Ivana Čordaš (21) kaže da joj se ne dopada to što su predavanja online, jer ona nikada neće moći da zamene dolazak na predavanje.

"Samo me brine da ispiti ne budu online. Mislim da to nema smisla, jer profesor ne može da vidi koliko znanja tačno imamo. A i mi možemo da koristimo razne načine kao pomoć, beleške ili podsetnik pored sebe. Polaganje online ispita nema smisla", ističe Ivana i dodaje da je prednost online nastave u tome što se ne mora biti fizički na fakultetu, ali da je to ujedno i mana.

"Nismo potpuno koncentrisani na to što profesor govori. Možemo da stavimo slušalice, da pijemo kafu, zapalimo cigaretu i onda ne vidim smisao toga. Ali, pošto su u pitanju zdravstveni razlozi, naravno da je bolje da je online, nego da rizikujemo. Ne znam tačno kako se u drugim zemljama rešava ovaj problem, ali sam sigurna da postoji nešto bolje organizovano", navodi Ivana.

U drugim zemljama je sličan metod. Anja Aranitović pohađa srednju stručna škola u Pljevljima i kaže da školovanje ide online, a da postoje praktični predmeti koje je nemoguće naučiti preko kamere i mikrofona, te se određenim danima ide u školu.

"Shvatila sam online nastavu veoma ozbiljno i svi treba tako da je shvate. Situacija u kojoj se nalazimo nije zanemarljiva, a svi smo svesni da treba da ulažemo u sebe i svoje znaje. Kada prođe ova epidemija postoji mogućnost da se naše znanje dovede u pitanje. Da je teško, teško je. Treba sve da se nauči i treba sve da bude jasno, ali tu su profesori koji su u konstantnom kontaktu sa nama. Samtram da se vežbom, radom i trudom sve može postići", istiće Anja.

Studentkinja Anglistike na fakultetu za pravne i poslovne studije dr Laza Vrkatić u Novom Sadu Milica Marić (22) kaže da trenutni sitem smatra improvizovanim, ali da su ideje i planovi izvodljivi.

"Što se ispita tiče, profesori se trude da se što više ispita izvede uživo, jer je ipak to drugačije i podržavam takav stav. Što se tiče toga koliko se bezbedno osećam, pitanje je da li možemo reći da se bilo ko bilo gde oseća sigurno? Apsolutno ne, čak ni u svojoj kući. Isključivo pridržavanjem bezbednosnih mera možemo smanjiti taj osećaj nesigurnosti", kaže Milica.

I profesori i asistenti imaju nedoumice vezane za ovakav sistem. Asistent na Filozofskom fakultetu u Sarajevu Anes Osmić (29) kaže da je na sarajevskom univerzitetu nova akademska godina počela online.

"Poprilično sam zbunjen tom situacijom. Pitam se zašto su škole online, a recimo kafići i drugi takvi prostori još uvek otvoreni i normalno funkcionišu. Moji studenti mogu tamo da se okupljaju, a ne mogu u obrazovnim institucijama. Što se tiče srednjih i osnovnih škola, u BiH je to rešeno naizmeničnom nastavom. Jednu sedmicu jedna grupa učenika ide u učionicu, a drugu sedmicu je online."

Imali smo period kada je korona mirovala, ali se čini da se, nažalost, ponovo vraća. Novinarka Nina Bursać (26) živi i radi u Holandiji. Kaže da je najnovija promena to što kafići sada rade do 22h i što radnici u marketima sada nose maske i rukavice.

"U gradskom prevozu su maske obavezne i toga se svi pridržavaju, jer su kazne prilično velike. Što se tiče škola, moja jedina dodirna tačka jesu privatni časovi holandskog. Ja idem u školu gde su generalno bile male grupe, a sada je maksimalno šest studenata i najnormalnije se odvija. Svi držimo rastojanje, bez maski. Ja uopte nemam utisak da je tako strašno, kao što jeste. Do skoro nikoga niste mogli da vidite sa maskom, a sada je drugačije", kaže Nina.

Ona dodaje i da je Roterdam žarište u Holandiji, koja je prešla u crvenu zonu.

"Znam da za Holanđane, pogotovo iz Roterdama i okoline, nije poželjno da putujemo u okolne države u koje su zapravo išli ovog leta na godišnji odmor. Jedna moja koleginica je bila zaražena, kao i suprug i deca. Ona nije prenela ni na koga, a nas koji radimo zajedno ima više od 20. Nosimo maske, ali ne konstantno. Msilim da se korona ne prenosi tako lako kao što smo mislili, ali to je to, pridržavamo se pravila", ističe ona.

Učenik Škole primenjenih umetnosti u Šapcu Goran Dimitrijević (20) kaže da je trenutno mana oflajn sistema školovanja to što neki studenti ne mogu da dođu do fakulteta.

"Ima onih koji možda nisu iz tog grada gde studiraju, nemogućnost stanovanja je problem, verovatno ne mogu ni da nađu stanove. Studentski domovi, koliko znam, rade pa ne rade, svi su na iglama, ne znaju da li će im biri potrebni dom ili stan. U online sistemu je mana to što neki stuenti možda nemaju pristup internetu. Profesori, kako sam čuo, mogu i da obore, bez obzira na to što je opravdanje da nemaju internet" kaže on.  

Teško je reći kako bi najbolje bilo da se nastave, predavanja i ispiti sprovode. Možemo samo da se nadamo da neće još dugo morati da se grupiše, skajpuje, dezinfikuje, razdvaja i distancira. Do tada, potrebno je mnogo odgovornosti, živaca i tolerancije. I kod profesora, ali i kod studenata. 

Detaljnije o ovoj temi poslušajte u našem podcastu.

Foto: canva.com

J. Božić