Društvo / Obrazovanje
Fake News u 2022: Od kengura na ražnju do stranih plaćenika
Godinu za nama, između ostalog, obeležile su lažne vesti i medijska propaganda. Osim što bi bilo super da takvog sadržaja imamo sve manje, važno je i da umemo da ga prepoznamo. Tu u pomoć uskaču ekipe koje se u Srbiji, ali i regoinu, bave otkrivanjem lažnih vesti, dezinformacija i manipulativnih narativa.
Foto:Canva.com
U anketi koju je Oradio sproveo krajem prošle godine, a u kojoj je učestvovalo tačno sto mladih osoba, kao jedan od trenutno najvećih problema u Srbiji prepoznaje se medijska propaganda. Novosadski Fake News Tragač je portal koji radi upravo na rasvetljavanju tog problema. Fektčeker Ivan Subotić priseća se da početak 2022. godine obeležio neuspeli ulazak Novaka Đokovića u Australiju.
"To su domaći i strani mediji burno propratili, pa smo tako imali i navalu dezinformacija u vezi sa njegovim boravkom u Australiji. Medijima je bilo zanimljivo da pišu o tome kako su razulareni Srbi počeli da peku kengure u Australiji u znak protesta, jer Novak Đoković ne može da igra na Australian openu. Imali smo jednog kengura na ražnju koji se pojavio na portalu Srpskog telegrafa Republika, a kasnije smo imali i dva kengura na ražnju koji su potekli sa sajta koji je genrator fake news-a", kaže Ivan.
Foto: Getty Images: Mark Brake
Ne čudi što su se manipulativne i lažne informacije u medijima vrtele upravo oko Novaka Đokovića. Njegovo ime bilo je i najguglaniji pojam u Srbiji u prethodnoj godini, čemu su sigurno bar malo doprinele i ovakve vesti. Na listi najpretraživanijih pojmova našla se i Ukrajina. Ivan podseća da su kengure na ražnju brzo zamenile ratne dezinformacije.
"Taj period nam je obležila i poplava dezinforamcija u vezi sa stanjem u Srbiji tokom rata. Tabloidi su uspostavili jedan propagandni obrazac koji govori o tome da imamo svega u Srbiji, da naši rafovi nikada neće biti prazni, da se suočavamo sa krizom bolje od Amerikanaca, Nemaca, bolje od zapadnoevropljana. To su ilustrovali fotografijama praznih rafova koje su navodno uslikali u Nemačkoj, Americi, Španiji, Holandiji... Ništa od toga nije bilo istina, zato što su sve te fotografije bile arhivske i prikazivale su prazne rafove iz perioda pandemije", priča Ivan za Oradio.
O brzini širenja lažnih vesti, ali i o nemarnosti medija, govori i lažna vest koja se pojavila tokom leta.
"Imali smo vest da Boris Džonson, bivši premijer Britanije, postaje gradonačelnik Odese. To je neverovatno iz više razloga. Jedan od njih je taj što se gradonačelnici biraju na izborima, a ne nekakvim ukazom. Naši mediji su ipak poverovali u to i više od 20 medija je prenelo ovu dezinformaciju, koja je potekla iz jednog izmanipulisanog screenshota."
OBRATI PAŽNJU
Sezonu dezinforamcija smo završili Svetskim prvenstvom u fudbalu i posebno zanimljivom dezinformacijom o psihologu kog navodno nije imala samo naša ekipa.
"Na RTS-u smo mogli da čujemo da je Srbija jedina evropska selekcija koja nema psihologa u svom timu. Međutim Fake News Tragč je dobio potvrdu u još pet reprezentacija da nemaju psihologe", zaključuje Ivan.
Ni u regionu situacija nije bolja. Urednik portala Raskrinkavanje.ba Emir Zulejhić takođe izdvaja lažne vesti koje se tiču rata u Ukrajini.
"Rekao bih da je jedna od najvećih i verovatno najapsurdnijih manipulacija bila ona o tome da je Ukrajina napala Rusiju krajem februara. U pitanju je vest koja je došla od ruskih zvaničnih izvora, koju su domaći regionalni mediji proširili i predstavili kao činjenicu. Ruski državnici su utvrdili da je Ukrajina granatirala objekat na rusko-ukrajinskoj granici što je između ostalog predstavljeno i iskorišćeno za objašnenje ruske invazije nad Ukrajinom. Iako je Ukrajina demantovala te navode, a Rusija nije ponudila apsultno nikakve dokaze, dobar deo regionalnih medija preneo je samo rusku stranu priče, čime pokazuju izuzetnu pristrasnost. Pogotovo ako uzmemo u obzir sve ono što je usledilo nakon 24. februara", kaže Emir.
Foto: Canva.com
Kako to obićno biva, izbori su takođe doneli mnoštvo manipulacija i dezinformacija. Emir izdvaja one u vezi sa kandidatkinjom za predsednicu Republike Srpske, Jelenom Trivić.
"Najrasprostranjeniji i najpopularniji sadržaj koji je sadržao dezinformacije bio je taj da je opoziciona kandidatkinja za predsednicu Republike Srpske, Jelena Trivić, strana plaćenica koja sa SAD-om radi na uništvanju Republike Srpske. Pojavljivali su se različiti navodni dokazi o tome, koji su bili lažni dokumenti", ispričao nam je Emir.
Uprkos svom trudu neke dezinformacije traju godinama. Posebno se, prema Emiru, izdvajaju one koje su u vezi sa navodnom medicinom, lekovima i preparatima.
"U pitanju je manipulativna prodaja različitih preparata, koji se na internetu lažno i netačno predstavljaju kao medicinski proizvodi za mršavljenje, dijabetes i razne druge bolesti. Oni se već neko vreme promovišu putem interneta i izmišljenih intervjua sa doktorima i lažnih informativnih portala, a sve kako bi se korisnici ubedili da kupe te proizvode. Cela priča traje već godinama, stalno se pojavljuju nove stranice kojih sada već ima na hiljade. Jedan naš tekst koji govori upravo strategijama preko kojih se ovi proizvodi prodaju, a koji je objavljen 2021. godine, bio je naš najčitaniji tekst i u prethodnoj godini", kaže Emir.
Foto: Canva.com
Ivan Subotić ističe da se pomak ipak vidi. Fake News Tragač svake godine dodeljuje zlatnog, srebrnog i bronzanog Pinokija redakcijama sa najviše lažnih vesti. Upravo tu se stvar malo promenila.
"Ove godine imamo jedan pozitivan primer - Kurir nije među prva tri mesta. Oni su odlučili da malo porade na sopstvenoj etici. Tu je i dalje puno senzacionalizma, manipulativnih narativa, ali kada govorimo striktno o lažnim vestima, oni su tabloid koji se po plasiranju dezinformacija popravio. To želim i svim našim redovnim dobitnicima zlatnog, srebrnog i bronzanog Pinokija, poput Informera i Aloa", kaže Ivan.
Emir dodaje da nema promena na bolje u broju dezinformacija, ali se razlika vidi u broju objavljenih ispravki u medijima.
"Neki od medija vrlo svesno i sa namerom i dalje objavljuju dezinformacije, a drugi jednostavno iz nepažnje. Ono što se promenilo jeste broj ispravki koje slede nakon što fektčekeri ustanove da je vest netačna ili manipulativna. U poređenju sa 2020. ili 2019. godinom, u prethodnoj godini smo imali mnogo veći broj ispravki", tvrdi Emir.
Lažne i manipulativne vesti nisu ništa novo, ali to ne umanjuje njihov štetni uticaj. Dovoljno je pomenuti samo to što ovakvi narativi mogu da stvore sliku ili mišljenje o nekome ili nečemu, baziranim na apsolutnim neistinama. Možda kengur nije okrenut na ražnju, možda nisu svi koji su opozicija strani plaćenici i možda ipak naše ekipe ne gube samo zato što navodno jedini nemajmu psihologa. U Novoj godini, triput meri, jednom seci, bar što se tiče informacija u medijima.
Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim'" poslušajte u plejeru:
J. Božić
