Ima li leka za laži na društvenim mrežama

Odavno je jasno da su društvene mreže postale deo problema slobodnog izražavanja, a ne njegovog rešenja. Količinu lažnih vesti, dezinformacija, političkih i pseudonaučnih manipulacija koje se globalno iznesu samo na Fejsbuku, prosečna osoba ne bi mogla da pročita za života. Antivakseri, ravnozemljaši, teoretičari zavera, promoteri politika dominacije, krvi i tla, supermacije, u društvenim mrežama našli su megafon sa kojeg uzvikuju svoje parole. Neke od njih su komične, ali one druge mogu ugroziti živote.

Ni vlade širom sveta nisu imune na ovakvu priliku. Vladajuće strukture u većini zemalja koriste društvene mreže za manipulaciju i nadzor svojih građana, ili manipulaciju izbornom voljom i političkim slobodama. Izveštaj "Sloboda interneta" iz 2019. godine pokazao je da su internet slobode u oštrom padu skoro deceniju unazad.

Sa druge strane, Fridom Haus kaže da pristup internetu ima više od 3,8 milijardi ljudi. Ova organizacija upozorava da oko 71 odsto tih ljudi živi u zemljama u kojima se ljudi hapse zbog objava političke ili verske prirode. Oko 65 odsto ljudi živi u zemljama gde su pojedinci napadani ili čak ubijeni zbog svojih aktivnosti na mrežama. 

Ova organizacija u svom izveštaju upozorava da će budućnost sloboda na internetu direktno zavisiti od naše sposobnosti da popravimo društvene mreže.

Još od izbora u Americi 2016. godine, govori se o manipulacijama biračima kroz objave na Fejsbuku, a identične optužbe stigle su i posle Bregzita. Ispostavilo se da se za, u političkim okvirima, skroman novac, može uspešno manipulisati milionima ljudi na takav način da se za kratko vreme nameće izborna volja koja šansu daje prilično opasnim idejama i ljudima.

U emisiji "Za i protiv" razgovarali smo o kontroli sadržaja na društvenim mrežama, o obeležavanju i uklanjanju lažnih vesti, o dilemi radi li se tu o cenzuri ili tek intervenciji u službi istine. Novinar Cenzolovke Denis Kolundžija kaže da se valja vratiti unazad neko vreme, kako bismo videli kako je došlo do potrebe za kontrolom objava na društvenim mrežama.

"Kada su počela uklanjanja naloga najzvučnijih teoretičara zavere, poput Aleksa Džounsa, Qanona 2017. godine, Tviter se tome pridružio sa novom politkom, kojom su jasno rekli da neće primati političke oglase ili će voditi računa o tome kakav se kontent plasira na Tviteru. Zašto oni to rade i odakle naprasno pozivanje na etiku, što kod tehnoloških kompanija često deluje cinično? Čini mi se da su se oni malo preventivno postavili prema narednim potezima bilo koje predsedničke administracija. Već je bilo nagovešteno da će se Kongres pozabaviti više tehnološkim kompanijama i nisam siguran da oni sada imaju želju da društvene mreže suzbiju širenje lažnih vesti, bojim se da je taj voz prošao", kaže Denis.

Prema njegovim rečima, kompanije koje drže društvene mreže nisu to ranije radile zbog profita, zbog potrebe stalnog rasta, deoničara i berzi.

"I sada, u potpuno sumanutoj postizbornoj atmosferi u Americi, povlače se prilično radikalni potezi da se Trampovim tvitovima dodaju napomene o lažnim vestima. Oni nisu uklonjeni, ali su jasno obeleženi. Postavlja se pitanje zašto to nisu radili ranije, jer je on imao na stotine lažnih objava u svojim tvitovima. Verovatno nisu smeli da ga poptuno cenzurišu, jer se radi o predsedniku koji je i inače čovek sa najviše pratilaca, već su se opredelili za neku meru koja je 'ni baba ni devojka'", smatra Denis.

Na pitanje šta misli o fektčekingu kojem je pribegao Fejsbuk, Denis kaže da je ova društvena mreža još 2016. godine negirala uticaj na izbore, a onda je Zakerberg ipak priznao greške i počeo da povlači poteze kojima želi da kontroliše pojedine objave. Naš sagovornik smatra da to nije tako lako, jer se postavlja pitanje šta je sa objavama običnih ljudi koje niko ne kontroliše, a podjednako su štetne.

"Svedoci smo da je Fejsbuk prepun antivakserskih objava, lažnih vesti o koronavirusu i slično. Mislim da su se oni suočili sa krizom kredibiliteta i da im je bilo nužno da povuku ovakav potez i pošalju sliku da će od sada voditi računa o sumnjivom kontentu. Nemoguće je da iskontrolišu sve lažne vesti, jer im za to trebaju milioni zaposlenih. Oni su se usredsredili na najvidljivije objave, pre svega medijske, ali iza toga će ostati milioni problematičnih objava i komentara", kaže Denis.

Fejsbuk je, dakle, angažovao profesionalne fekt-čekere, u Srbiji, konkretno, novinare iz Istinomera i iz agencije AP. Posledica njihovog angažmana je takva da, kada ocene neku priču kao neistinitu, Fejsbuk je pokazuje niže na njuz fidu, što značajno smanjuje njenu vidljivost i distribuciju. Ovo sprečava da se lažne inoformacije šire i smanjuje broj ljudi koji će takvu informaciju videti. Stranice i domeni koje konstantno šire lažne vesti će primetiti da je distribucija njihovog sadržaja smanjena, a mogućnost zarade i reklamiranja ukinuta. Kada je neka objava označena kao lažna, Fejsbuk na to upozorava ljude koji je vide ili žele da je podele.

O ovome smo razgovarali i sa urednikom Fake news tragača Stefanom Janjićem, koji kaže da se situacija sa fektčekingom menja i kod nas.

"Tu je AP, koji ima globalnu licencu, kao i Istinomer i oni mogu da označe kao neistinitu objavu, video ili drugu vrstu sadržaja za koju imaju dokaz da je neistinita. Tako dobijamo zamagljene sadržaje, jasno označene kao netačne, oni imaju daleko manju prohodnost i domet. Razgovarao sam sa kolegama koji rade taj posao i ispostavlja se da je zavladala ogromna panika među onima koji šire lažne vesti. Za Tviter još nema takve kontrole i neće je još skoro biti, ali ovo je iskorak", kaže Stefan.

Prema njegovim rečima, fektčekeri to rade po strogim pravilima i standardima. Ne može neko po sopstvenom nahođenju nešto da obeleži kao problematično. Oni, tvrdi Stefan, i za greške koje eventualno naprave snose posledice. Na pitanje, može li se to smatrati cenzurom, Stefan kaže da je dovoljno da neko pomisli da je to cenzura, pa da se stvar zakomplikuje.

"Nisam siguran da će čitalac, koji naiđe na označen sadržaj, to prihvatiti kao lažnu vest. Vidimo često ispod takvih objava komentare po kojima nekakvi cenzori, navodno, sakrivaju istinu o dubokoj državi, pandemiji, vakcinama... Javlja se neka vrsta bunta i prkosa, što može da dovede do još veće ekspanzije sadržaja koji se šire alternativnim kanalima", navodi Stefan.

Naš sagovornik smatra da će lažne vesti uvek nalaziti svoj put, ali da je važno da se ta borba i dalje vodi.

"Sada moramo učiniti sve što možemo, a neke mere će morati da budu i dugoročne, poput medijskog opismenjavanja, učenja alata za fektčeking, kako bi svako za sebe bio fekt-čeker", upozorava Stefan.

Celu emisiju "Za i protiv" poslušajte na našem podkastu.

P.K.