Emotikoni polaze u školu

"Objasnite emotikon sa slike u prosto proširenoj rečenici". Vrlo je moguće da bi ovakva rečenica mogla da se nađe u udžbenicima za osnovnu školu.

Od naredne školske godine, učenike drugog i šestog razreda čeka manje lektire i književnih dela za obradu, a jedna od novina je i da će određeni broj časova biti posvećen razvijanju jezičke i kulture pisanja, u šta spada i obrađivanje emotikona. Jezik se svakodnevno menja i prilagođava vremenu, pa se postavlja pitanje da li su najavljene izmene hvatanje koraka s vremenom ili činimo medveđu uslugu mlađim generacijama. I dok jedni to tumače kao uvođenje digitalne i medijske pismenosti u škole, drugi misle da previše vremena posvećujemo internet jeziku.

Zamenica direktora u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Dejana Milijić Subić, najavila je dve novine koje čekaju osnovnoškolce od naredne školske godine.

"Imamo jasan problem. To nije problem samo kod nas već svuda u svetu, gde internet caruje - ograničen jezički izraz. Veliki broj časova biće posvećen razvijanju jezičke kulture i kulture pisanja. Reč je o obrađavanju emotikona pravim rečima", rekla je ona u izjavi koju su ovih dana preneli mediji.

Dodala je da više nije dovoljno reći da je nešto lol ili giga, haos, nego je potrebno rečima objasniti šta je doživljaj koji stoji iza toga. Dakle, kako rečima iskazati ono što "govorimo" uz pomoć emotikona.

Emisiju "O tome se priča" poslušajte u plejeru:

Branka Bubanj je nastavnica u Osnovnoj školi Đorđe Natošević u Novom Sadu. Ona kaže da se u sklopu njihovnih nastavnih celina nalazi i neverbalna komunikacija.

"Emotikoni koji su postali deo našeg života su vid neverbalne komunikacije, oni funkcionišu preko medija i meni je to veoma zanimljivo istraživati. Recimo, palac mi je bio zanimljiv. Njega koriste ljudi koji ne znaju da se potpišu, u današnje vreme kucamo njime poruke, a u prošlosti, u vreme gladijatora, imao je treće značenje i funkciju. Zna se šta je značio podignuti palac, a šta spušteni. Možemo se i igrati sa decom, da vidimo koji emotikoni mogu da pokriju naša osećanja, poput ljutnje, smeha, sreće i koji su sinonimi za njih. Ima i emotikona koji ne mogu da pokažu ono što mi hoćemo da kažemo, pa hajde da ga napravimo", rekla je Branka gostujući u emisiji "O tome se priča" na O radiju.

Ona ističe da je normalno da deca uče ono što što je prisutno u svakodnevnom životu i upotrebi.

"Uopšte ne mislim da je loše da na časovima srpskog jezika obradimo i emotikone i poruku koju oni nose. Prosto, neki od njih postaju simboli prepoznatljivosti, neki su nam nejasni, taman da ih upoznamo. Jedino što mislim da, ako će bavljenje emotikonima i bogaćenje rečnika skratiti broj časova književnosti, radimo kontra stvar", navodi naša sagovornica.

Spisateljica Andrea Popov Miletić kaže da jezik moramo da počnemo da posmatramo kao živu stvar, a ne kao muzejski eksponat. Takođe, ona tvrdi da moramo da prihvatimo to da se jezik menja i da ne insisitramo toliko na jezičkom čistunstvu.

"Ne vidim da je to nešto nužno loše, jer mi to svakako svakodnevno koristimo, pogotovo deca, a mi moramo da idemo u korak sa njima. Kako će to nastavnici primeniti, ne znam. Bilo bi smešno da sad neka učiteljica kaže 'Milice, koji emodži bi ti upotrebila?', tako da se to mora dobro promisliti. Stalno se širi neka panika, jer se uvode novine, ne vidim razlog tome, iako nam je definitivno potrebna medijska pismenost. U suštini bi trebalo da bude zastupljeno sve što koristimo. Trenutni program je okamenjen, neke stvari su daleko od savremenog i samim tim deca i mladi ne mogu s tim da se poistovete", rekla je naša sagovornica.

Andrea dodaje da u uvođenju emotikona "ne vidi ništa skandalozno".

"Svi će reći da je situacija nikad gora, ja to ne primećujem i ne vidim da je išta gore nego kada sam ja išla u školu. Da, izraz je kraći i sažetiji, ali takva nam je komunikacija. Jeste rečnik malo oskudniji, ali s druge strane, deca nikad bolje nisu znala engleski jezik. Smatramo se nepismenima zbog interneta, zapravo je on samo dozvolio da isplivaju na površinu razne naše nepismenosti. I kada je u pitanju kultura dijaloga, kada su u pitanju ljudskih prava, politička nepismenost i tako dalje", zaključuje naša sagovornica.

J.Mijatović