Škola tokom leta nije dobra ideja

Više od mesec dana traje pandemija koronavirusa, a vanredno stanje donelo nam je nova pravila i način života. Uz sektor zdravstva, javne, komunalne i hitne službe, obrazovanje je došlo u prvi plan. Novom sistemu rada "na daljinu" prilagodio se i novosadski nastavnik Slobodan Vuletić, koji je svom pozivu dodao i doktorat iz sfere komunikologije u obrazovanju i uz to je frontmen autorskog rokenrol benda Nova. Prošle jeseni ovaj novosadski bend objavio je debi album "Moderna Vremena".

"Prošlo je mesec dana ovakvog rada i iskustva su se od starta menjala. Najpre je bilo jako važno da se učenici privole učenju na novi način i da se motivišu za rad u novim okolnostima. Naravno, svi smo se pitali kako će to sve da izgleda, s obzirom na to da je glavna odlika školovanja socijalna interakcija između nastavnika i učenika, uz fizički kontakt. Tu su značajnu ulogu odigrali mediji, računari, tableti, internet, oni su premostili jaz koji je nastao novom situacijom. Pomogle su i socijalne mreže i kontakti koje ostvarujemo putem vibera. U ovom momentu nas je to, da tako kažem, spasilo i pokazalo se kao dobar način da održavamo komunikaciju u kontunuitetu, kao i da informišemo roditelje o tome šta konkretno učenici treba da rade. Mislim da smo nekako uhvatili dobar talas i držimo se toga. Nastava se odvija preko televizije, mi to pratimo i prilagođavamo se", kaže Slobodan na početku razgovora u okviru emisije "Dnevna soba" Oradija.

Koliko obaveza imaš oko svojih đaka?

Merio sam koliko zapravo sada provedem vremena oko đaka i nastave, ali teško da sam došao do neke brojke. U vreme kada se odvija nastava na RTS-u, koja uglavnom počinje u osam i obično traje do deset časova, ja sam aktivan uz televizor, jer imamo zadatak da uklopimo naš plan sa programom na televiziji. Nekad se bukvalno poklopi nastavna jedinica koja se odvija, a nekad bude nešto drugačije. Na osnovu toga, dva do tri sata planiram nastavu za taj dan, a posle toga, u toku dana sam dostupan roditeljima za sve informacije u vezi sa učenjem. Najviše vremena mi ode na pregledanje domaćih zadataka, na ono što su učenici radili tokom nedelje. Jedan roditelj mi pošalje oko 20 do 25 fotografija onog što je urađeno tokom nedelje, a ja imam 27 učenika, što znači da imam oko 700 fotografija koje moram da pregledam. Kolege imaju i po 200 ili 300 đaka, tako da su oni po ceo dan blokirani i jako puno vremena provode pregledajući radove i fotografije đaka. Najteži deo je svakako davanje povratne informacije o radu.

Uz konstataciju da je ovaj sistem učenja brzo uspostavljen i da obavlja svoju funkciji, ima ipak i nekih mana?

Sigurno da ovaj sistem ima i određenih mana. Mislim da je glavni probelm to što nema fizičkog kontakta. Učenici sada imaju priliku da uče na način koji ni jedna generacija nikad nije učila. Možda zvuči teatralno, ali ovo je "istorijski momenat" u pedagogiji. Ukoliko gledamo decu, mane ovog sistema su to što nemaju socijalnu interakciju, nema fizičkog kontakta "oči u oči", što je zapravo momenat koji motiviše učenike za rad. Pedagoška ljubav koja se oseti u socijalnoj interakciji, to je ono što kažemo da je "vetar u leđa" đacima, a mi to ovde nemamo. S druge strane, moram da napomenem da i roditelji trpe i podnose pritisak, najviše kroz komunikaciju koja se odvija asinhrono. Mi šaljemo poruke preko viber grupe, neko odgovori istovremeno, neko kasnije, neko postavi pitanje i praktično smo stalno online i ta komunikacija traje od osam ujutro do nekih deset časova uveče.

Kako su deca prihvatila nove metode i tehnologije rada i učenja?

Svakako je i nauka i struka ostavila svoj uticaj, informatika u obrazovanju već postoji decenijama unazad. Ovde je pitanje uloge medija u obrazovanju i mislim da je po prvi put televizija dobila svoju obrazovnu funkciju. Pogotovo na javnom servisu kao što je RTS, gde se celodnevno emituju obrazovni sadržaji. Mislim da to deci prija i mislim da prija i grupi roditelja koji su dobili sadržaj i videli da na televiziji postoji i nešto drugo, osim informativnih programa. Deca su prijemčiva za nove medije, pametne telefone, tablete i ovo je njihova medijska stvarnost, tako da mislim da je to njima "leglo". Iz ugla odraslog i nastavnika, primećujem i znam da odsustvo socijalne interakcije može da bude jako opasno i može da ostavi određene socijalne i psihološke nedostatke. Ipak, nemamo u potpunosti ostvarenu funkciju obrazovanja i vaspitanja.

Šta je moglo drugačije da se organizuje?

Uvek kada se radi ovako nešto veliko, pojavi se "naknadna pamet". Setiće se mnogi kako je sve ovo "moglo drugačije da se organizuje". Možda je moglo da se ublaži, da se proceni u kojim regionima je situacija manje kritična. Ovako je sve centralizovano i cela država je došla do tog nivoa. Nisam siguran da možemo nešto veliko i novo da izmislimo, jer, kada pogledamo samo region, Hrvatska, Bosna, Slovenija, svuda se nastava odvija na taj način. Obrazovne vlasti su primenile meru koja je prihvaćena i u regionu i momentu kada se nije znala razmera epidemije, kolika je realna opasnost po zdravlje, ova mera je bila najsigurnija. Ovu situaciju najviše će osetiti "osmaci", maturanti i njhovi roditelji, zbog izbora daljeg školovanja. Mislim da je ministarstvo našlo način da se i to premosti, mislim da će biti donešena uredba o probnom prijemnom ispitu, gde će svi đaci moći sami sebe da provere putem interneta. Sve se svelo na lični nivo, nemam ideju kako bi to moglo drugačije da se organizuje i nemam ništa protiv ovog sistema. Ukazali smo poverenje vlastima i pokazalo se da je to metod koji je prihvaćen i funkcioniše u regionu.

Kako ti se čini da bi trebalo pokrenuti obrazovni sistem nakon pandemije, škola tokom leta, da ili ne?

Nisam za to da se škola ogranizuje preko leta, a za to ima više razloga. Prvo, škole nisu adekvatno opremljene klimatizovanim prostorima. Kod mene u učionici postoji klima, ali ona može da spusti temperaturu na nekih 28 do 30 stepeni, što je nepodnošljivo za celodnevni rad. S druge strane, psihlološki momenat je jako težak, jer svi mi spremni uđemo u novu školsku godinu, s vremenom nam opada radni elan i kapacitet, a pogotovo kapacitet učenika. Njima je potrebna pauza, a nama nastavnicima godišnji odmor, koji svakako nije tri meseca kako ljudi misle, već bukvalno i formalno mesec dana. Mi imamo obaveze do kraja juna, nekad i duže. Lično sam i administrator sajta škole i konstanto postavljam sveže informacije i u ovoj situaciji. Škole se preko leta renoviraju i mislim da bi prosto bilo nemoguće da se radi preko leta. Mislim da će ishod cele ove situacije biti krajem maja, da ćemo dobiti nekih mesec dana da zaključimo ocene i uradimo evaluaciju. I mislim da je jako važno da se povede računa o osmacima i učenicima završnih godina srednjih škola.

Osim ovoga što smo do sada pomenuli, ti si i doktor nauka iz sektora komunikologije. Šta obrađuje tvoj rad i kako se on primenjuje u školstvu?

Obrađuje fenomen komunikacije u svim pojavnim oblicima. Mediji su svuda u svetu zastupljeni i komunikologija se najčešće i studira u okviru medijskih studija, u okviru politikoloških nauka. Moj doktorat se bavi odnosima s javnošću u obrazovanju, konkretno, kako osnovne škole organizuju odnose s javnošću, kako komuniciraju sa roditeljima i učenicima. Bavio sam se svim nivoima komunikacije, od masovne, interpersonalne, ogranizacione... Do sada sam objavio šezdesetak radova koje sam odbranio na međunarodnim konferencijama, i ovu situaciju posmatram i kao čovek iz struke, ali i kao neko ko se bavi naukom. Čitava situacija je vrlo inspirativna i vidim da su sociolozi i psiholozi već krenuli sa anketama, jer je ovo izuzeno značajan društevni momenat, koji iziskuje neki naučni pristup i koji će nam dati određene naučne zaključke. Planiram upravo da počnem jedno naučno istraživanje na temu nastve putem interneta i efekata koje nosi ovakva komunikacija.

Svaki čovek ima svoj, lični stav. Koliko nesmetano možeš da kažeš i izneseš svoje mišljenje?

Iz ugla običnog građanina, mogu da kažem da je tokom prethodnih desetak godina jako teško reći iskreno ono što čovek smatra. To su karakteristike demokratske tvorevine koje mi sada proživljavamo. Francuski sociolog Pjer Burdije kaže: "Želim da se svako oglašava za ono za šta je nadležan". Smatram da nastavnici treba da se oglašavaju i ovom pojavom oni su postali vidljivi i na televiziji. Ako razmišljam kao građanin, jer ovde živim i radim, jako je teško reći nešto iskreno i mislim da tu veliku ulogu imaju društvene grupe kao što su udruženja građana. Moj savet je svakako da, ukoliko neko želi da nešto saopšti javno, da iskaže svoj stav, trebalo bi da se udruži sa nekim, pa da putem udruženje komunicira na javnom nivou i da će tada ta moć imati neki značaj. Status građanina je ugrožen sa više aspekata, ali to je neka druga tema.

Vreme u karantinu, za sve koji imaju hobi, daje mogućnosti i vreme da se njime bave. Kako sada radi bend Nova?

Muzika je zaista spas. Mi smo pre cele ove situacije planirali promociju albuma "Moderna Vremena" kojeg smo izdali na jesen 2019. godine. Sve nas je ovo sada sprečilo da ga promovišemo, jer nema gostovanja, nema svirki, nema festivala, kafića, lokala... Trenutno se najviše bavimo logistikom i strategijom šta i kako ćemo raditi nakon ove situacije. Do sada smo uradili tri spota sa novog albuma, a oni koji prate našu muziku mogli su da primete da smo ubacili i klavijaturu, pa smo malo aranžmanski prepravili neke stare pesme. Mislim da smo se najviše bavili kvalitetom. U ovom momentu smo svi ostali kod kuće, naš basista je dobio bebicu, svi završavamo neke svoje obaveze, ali smo i dalje u kontaktu i radimo na novim pesmama, pa verujem da ćemo ovu situaciju iskoristiti na pravi način. Izolacija, eto, ima i neke pozitivne momente, pogotovo za umetnike.

Hoće li ova situacija pokrenuti neku novu inspiraciju ili ćeš želeti što pre da zaboraviš vreme pandemije?

Mislim da ćemo po završetku svega pokušati sve da zaboravimo i da se vratimo normalnom životu. Ipak, ovo je ostavilo nekog traga i smatram da će nešto iz svega da izađe, makar neka kritika ili komentar vezan za celu ovu pojavu. Nikad nisam planirao kreativni tok i proces, ali u svakom slučaju će ovo ostaviti traga na psihu. Izolacija i karantin, uz informacije koje upijamo, sigurno će doneti nešto kreativno, ali to ćemo ostaviti kada se sve vrati u normalu.

Slobodanovo gostovanje u emisiji "Dnevna soba" poslušajte ovde

Jovan Marjanović

fotografije: privatna arhiva