Ružni, prljavi, napadni: Etiketiranju nema mesta u čitankama

Znanje o određenim društvenim grupama koje steknemo u toku osnovnoškolskog obrazovanja umnogome oblikuje naše kasnije stavove u životu. Pre nekoliko dana društvene mreže preplavila je informacija da se u jednom udžbeniku nalazi definicija pankera u kojoj su opisani kao "ružni, prljavi i napadni". Da li je zaista tako?

Ana Miloš je učiteljica nižih razreda u jednoj somborskoj osnovnoj školi. Uz to je i pripadnica pomenute subkulture. Definiciju iz udžbenika opisuje kao grotesknu, dodajući da joj nije jasan kontekst, odnosno, zašto je uopšte takav opis ubačen u čitanku za decu od deset godina.

"I kako oni to uopšte mogu da shvate? I kako su uopšte autorke opisale nešto što je kompleksno, kao što je pank i panker u jednoj rečenici? Ali kada su već to pokušale, mislim da su prideve kao što su 'prljav, ružan i napadan' mogle da izostave. Čisto sumnjam da je namera bila da deca vežbaju i pronalaze prideve", kaže Ana.

Kategorična je u tome da ona sama ne bi predavala lekciju kada bi takav udžbenik bio deo njenog nastavnog programa.

"Deci bih objasnila o čemu se radi, ukoliko to pročitaju kod kuće. Generalno smatram da postoje mnogo ozbiljnije i opasnije gluposti koje se serviraju deci u školi, tako da se na ovo možemo nasmejati".

Da li su te deca nekada pitala šta je to panker?

"Moji učenici me to nikada nisu pitali. Suviše su mali, ja predajem deci od prvog do četvrtog razreda osnovne škole, ali su se interesovali za muziku. Neki su i slušali nešto kod kuće ili su čuli od roditelja ili gledali fotografije. Na takva pitanja mi je bilo drago da odgovorim pa smo na časovima slobodnih aktivnosti i pričali o tome i njima je bilo veoma zabavno. Deca su mala i ne bih ulazila u filozofije šta se sve krije iza pojma pank i uopšte te subkulture. Verovatno bih im povezala pojam pankera sa muzikom koja se sluša".

Fizički izgledaš drugačije od ostalih nastavnika. Da li si imala problema zbog toga i kako se roditelji ophode prema tebi?

"Imala sam problema na početku. Na medicini rada su tražili da idem na dodatne psihijatrijske preglede, zato što su smatrali da imam psihijatrijsko oboljenje i da nisam sposobna za rad sa decom, jer imam pirsinge. Međutim, istrajala sam. Iskreno i očekivala sam neprijatne komentare. Znala sam da ulazim u posao kao neko ko je drugačiji, ali se sve završilo kako treba. Kolektiv u školi je bio korektan, sa direktoricom je tako od prvog dana, a sitne nesuglasice sa kolegama su rešene. Odnos sa roditeljima je korektan, štaviše, odličan. Zaista nisam imala nikakvih problema do sada. Čula sam naknadno da je bilo komentara na moj fizički izgled, međutim nakon nekoliko meseci je sve prestalo".

Ana dodaje da sa decom nije imala nikakvih problema, jer su neiskvarena i znatiželjna.

"Veoma ih zanima zašto imam takve minđuše, zašto drugačije izgledam. Većina dece nije imala negativan komentar, a i oni koji su se možda neprijatno iznenadili su veoma brzo shvatili i razumeli. Sada im je zaista drago što imaju malo drugačiju učiteljicu".

                                                           Video intervju sa Anom Miloš

Da li školstvo podržava različitost?

"Generalno školstvo, mislim da ne, ali očigledno da postoje svetli primeri. Eto ja radim četiri godine, tako da ima nade", zaključuje naša sagovornica.

Pitali smo i naše mlade sugrađane za mišljenje o navedenoj "definiciji pankera". Odnosno, da li je primerena uzrastu za koji je namenjena. Evo nekih odgovora:

"Mislim da svaka vrsta etiketiranja bilo koga i čega, kao i bilo koje vrste subkulture, nema mesto u čitankama. Mislim da je dobra stvar što se tako nešto pominje, ali ne u negativnom smislu".

"Nije u redu da neko ko se bavi prosvetom svoje mišljenje, pogotovo tako napismeno u čitanci, predstavlja nekome ko još nema lično mišljenje i tek ga formira".

"Apsolutno sam bila zgrožena kada sam videla tu vest. Osuđivanje ljudi na osnovu njihovog izgleda, oblačenja ili verovanja je besmisleno".

"Mislim da nije u redu da se deca uče da osuđuju na osnovu izgleda i ličnih interesovanja, već da budu otvorenih vidika i širokog uma".

"Naravno da nije u redu, zato što deca treba da se uče raznolikosti i da prihvataju različite grupe ljudi. Ovo je 21. vek i trebalo bi da prestanemo osuđujemo bilo šta što smatramo različitim".

Nebojša Reljin Feki, frontmen novosadskog benda Proleće, smatra da je takvo etiketiranje pre svega needukativno, ali da bi u našem školstvu mnogo toga trebalo da se menja pa tako i ova, kako kaže, sitnica koja je prilično sumanuta.

"Meni je sasvim realno da su naši pedagozi počeli da vode računa o nekim društvenim pokretima koji loše utiču na naše društvo, manje ili više. Pošto verovatno nije bilo više mesta na toj strani čitanke, ja im preporučujem da naredne godine urade reizdanje i da na primer pišu o baletanima. Oni ceo život igraju na vrhovima prstiju, pa to čovek može samo ako se drogira! Šteta što su zaboravili da pišu, naravno u dobrom kontekstu, o nama, hevi metalcima ili braći narodnjacima, koji svojim osobinama sigurno pozitivno utiču na društvo, pa tako i na malu decu", rekao nam je Nebojša.

Naš sagovornik Milan, koji je takođe deo pank podkulture, smatra da je reč o "klasičnom etiketiranju".

"A to vodi ka diskriminaciji, koja vodi prema mržnji. A bilo šta od ta tri pojma stavljati u čitanke za bilo koji razred osnovne škole je i više nego pogubno".

Svi sagovornici O radija bili su složni u tome da je sasvim u redu da deca tog uzrasta uče o različitim subkulturama i društvenim pojavama, ali ističu da se pojam različitosti mora opširnije objasniti, ne služeći se samo stereotipnim kratkim tezama koje mogu da dovedu do potpuno pogrešnog tumačenja i društvenih grupa i ljudi koji ih čine.

Audio prilog poslušajte u plejeru.

Jelena Mijatović