...
TRENUTNO20:00 - 21:00Radio Gruvanje

Društvo / Obrazovanje

Biologija je mnogo perspektivnija nego što ljudi misle

25.07.2023.

Filip Popović je student biologije i jedan od mladih istraživača na biološkom departmanu. Završio je Francuski jezik u Karlovačkoj gimnaziji, a imao je mogućnost da se školuje u Britaniji, nakon čega se vratio u Srbiju i opredelio za studije na Prirodno – matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Nedavno je dobio nagradu za naučni rad u kojem je istraživao vrste bokvice, koje do sada nisu izučavane i opisane na teritoriji Srbije.

.

Zbog čega si se opredelio za studije biologije?

Zato što me, u suštini, najviše zanima priroda i prirodni svet. Opredelio sam se za molekularnu biologiju, to je nešto što me je najviše privuklo, genetičke bolesti, genske deformacije, mutacije i takva istraživanja. Ali tokom ove tri godine studija, slušajući botaničke predmete, shvatio sam da me najviše privlače biljke, s toga sam se preusmerio na botaniku.

Nedavno si dobio nagradu za naučni rad, koliko su ti važna priznanja?

Mislim da su priznanja svima važna, jer nam treba neko merilo koje će nam pokazati da smo dobro odradili posao. Samim tim, ovom nagradom znam da idemu dobrom pravcu i dalje kako budem unapređivao istraživanje sa svojom mentorkom i ostalim saradnicima, ovo će imati nekakvog efekta i zaprvo će biti kvalitetno.

filip popovic biolog4 jpg

Kako je izgledao sam proces istraživanja i do kakvih si saznanja došao?

Počeo sam sa radom u herbarijumu, naš Univerzitet u Novom Sadu ima svoj herbarijum na našem departmanu. I počeo sam sa sređivanjem biljaka, digitalizacijom i čišćenjem herbarskih primeraka. Dok je listala herbarske listove, moja mentorka je primetila da postoje određene karakteristike semenki srpskih vrsta bokvica koje imamo u herbarijumu i koje nisu opisivane ranije. Onda smo uzimali semena iz naših herbarskih uzoraka, fotografisali ih na binokularnoj lupi, pošto su semena veličine oko dva milimetra, moraju da se uvećaju kako bi se mogla opisati. Takođe, slikana su na skenirajućem elektronskom mikroskopu kako bi se analizirao reljef semena i oblik ćelija i kasnije se ta semena opisuju, mere i statistički obrađuju.

Da li vidiš perspektivu za bavljanje izabranom profesijom u Srbiji?

Iskreno, da. Nas ima dosta na katedri za botaniku i prilično je jaka katedra na Prirodno - matematičkom fakultetu. Razgovarajući sa mentorom, svojim profesorima, video sam da se oni aktivno bave istraživanjima i da ima mesta i za mene. Neki moji planovi u budućnosti su da steknem određena iskustva i veštine, bilo ovde ili u inostranstvu i da se vratim na ovaj fakultet i pokušam da pokrenem molekularnu taksonomiju biljaka na našem departmanu.

Poslednjih godina svedočimo sve manjem upisu studenata na biološki odsek, šta misliš zbog čega opada interesovanje?

Iz mog ličnog iskustva i iskustva kolega, najveći problem je mišljenje drugih ljudi. Smatram da je problem tuđih mišljenja, koja kažu kako biologija nije perspektivna, kako smo izabrali komplikovan put da radimo u Mikromarketu. Prosto, nije toliko razglašeno koliko se radi, šta se radi i kakve prilike postoje. Ove godine je otvoren naučni institut BioSense, tačno iza našeg departmana, gde će se vršiti istraživanja i mislim da je zapravo mnogo perspektivnije nego što ljudi misle.

filip popovic biolog2 jpg

Da li se očekuje uvođenje novih smerova na biološkom departmanu?

Razdvojiće se biologija, na opštu biologiju i molekularnu biologiju i tokom 2024. ili 2025. se planira uvođenje bioinformatike, smera koji će spojiti informatiku i računarstvo za istraživanje o biologiji.

Gde završe svi herbarijumi koje napravite?

Sve naše suve primerke otpremljujemo u univerzitetski herbarijum, u kojem ima više od 500 hiljada egzikata, odnosno, osušenih biljnih primeraka. Postoji i zbirka plodova, semena i šišarki, koji se čuvaju u strogo kontrolisanim uslovima, gde je konstantna vlažnost, konstantna temperatura i možemo se pohvaliti da naš herbarijum ima najnaprednije pokretne ormare koji poboljšavaju sistematizaciju i skladištenje biljaka u herbaru.

L. A.

Foto: Privatna arhiva

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Vredi pročitati: Intelektualna istorija Evrope

Frontmen benda Nemi pesnik Milan Marković nam za ovu nedelju preporučuje knjigu "Intelektualna istorija Evrope" Marvina Perija.

.

Volontiraj na 16. Festivalu nauke

Festival nauke, koji će biti održan od 4. do 6. maja na Beogradskom sajmu, objavio je poziv za prijavu volontera.

.

Vredi pročitati: Oluja u šolji čaja

Za početak 2023. godine pisac i novinar Bojan Džodan nam preporučuje naučno-popularno delo Helen Čerski "Oluja u šolji čaja".

.

Otvoren poziv za talentovane mlade istraživače

Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija raspisalo je šesti Poziv talentovanim mladim istraživačima-studentima doktorskih akademskih studija za uključivanje u naučnoistraživački…

.

Nije nemoguće ljude zabaviti naučnim pričama

Popularizacija nauke deluje kao težak posao, jer se treba izboriti sa šumom klik-bejt sajdržaja i teorija zavere. Bojan Džodan već…

.

Trening za vršnjačke edukatore u oblasti medijske pismenosti

Bečejsko udruženje mladih je raspisalo javni poziv za učešće na treningu “Mladi u nadzoru informacija” koji će biti održan od…

  • 19:30 Pesma dana
  • 19:45 Prava stvar
  • 20:00 Radio Gruvanje
  • 21:00 Music mix by Anja

Anketa

U kojoj formi najčešće pratite Oradio?

Oradio logo