...
TRENUTNO05:00 - 10:00Music Mix by Bea

Društvo

Novi trendovi i stari patrijarhat na mrežama

14.02.2024.

Na društvenim mrežama su u poslednje vreme sve popularniji sadržaji koji u pozitivnom svetlu pričaju o tradicionalnim rodnim ulogama i govore o prirodnim “muškim i ženskim energijama”. Najupečatljiviji su oni sa heštegovima #divinefeminine i #tradwife. 

.

Foto: Pexels.com

Divine feminine, ili u prevodu "božanski ženstvena", odnosi se na koncept koji potiče iz spiritualne i psihološke prakse koja ističe važnost ženske energije i njenu ravnotežu s muškom energijom u svetu. U savremenom kontekstu, na društvenim mrežama srećemo sadržaje u kojima se ženama savetuje kako da "probude" svoju uspavanu "žensku energiju", gde žena koja živi u skladu sa svojom ženskom energijom nastoji da neguje osobine kao što su nežnost, saosećajnost, prihvatanje, praštanje, ljubaznost i senzualnost. Nasuprot tome, osobine kao što su ambicioznost, odlučnost, upornost, logičko razmišljanje i liderstvo odlike su "muške energije".

Kako kaže aktivistkinja i autorka naloga Draga devojčice Milica Crkvenjakov, ovakva podela osobina striktno na muške i ženske može se protumačiti kao prepakovani patrijarhat, maskiran u priču o osnaživanju žena. On se provlači ne samo u sadržajima influensera na mrežama, već i u marketingu proizvoda namenjenih ženama.

"Na primer, kad sam krenula da koristim menstrualnu čašicu i da pričam na svom nalogu o njoj, kod nas je to i dalje bila zatvorena tema. Bilo je par profila koji su uglavnom prodavali mensturalne čašice i koji su o tome pričali. Zapratila sam ih kako bih nešto naučila. Brzo sam shvatila da se u njihovim sadržajima dosta govori o nekakvoj mističnoj ženstvenosti. Provlačio se taj bioesencijalizam, koji govori  o tome da žena ima u sebi posebnu energiju zato što ima matericu, što niti sve žene imaju, niti ta mistična energija postoji. Ta priča se koristi za neko navodno osnaživanje, a ja to zapravo vidim kao guranje u neke kutije i vraćanje patrijarhata kroz bioesencijalizam. Mislim da je to prilično opasno", kaže Milica.  

milica-crkvenjakov

Milica Crkvenjakov

Uporedo sa divine feminine, na društvenim mrežama sve češće srećemo i pojam tradwife. Skraćeno od traditional wife ili "tradicionalna supruga", u pitanju je trend koji podrazumeva povratak tradicionalnim rodnim ulogama unutar porodice, gde žena preuzima ulogu domaćice, majke i supruge, dok je suprug taj koji donosi novac u kuću. Tradwives se često promovišu putem društvenih mreža kao žene koje uživaju u kućnim poslovima, kuvanju i brizi o deci. Ovakva podela rodnih uloga često se idealizuje i ne govori se o tome da ona zapravo ne garantuje bolji položaj žene u takvom sistemu. Najčešće se romantizuje ideja domaćice iz 1950-ih, međutim, kako kaže sociolog Krešimir Krolo, takva slika je daleko od idilične.

"Ta ideja pin-up devojke je romantizovana kroz celu ideju američkog porodičnog života koji je izgledao kao san snova, a zapravo je bio sve samo ne to. Postoji niz dokumentovanih primera da su žene koje su pružale žestok otpor priklanjanju takvim strogim društvenim normama bile podvrgnute lobotomiji, elektrošokovima i različitim tretmanima, gde se njihovo stanje nekonformiranja društvenim ulogama posmatralo kao mentalni poremećaj. Apsolutno podržavam slobodu da neko odabere da bude domaćica, to je sasvim normalno i legitimno. Međutim, ako to definišemo kao okvir koji bi trebalo svi da sledimo, to onda ne znači više slobode, nego redukovanje slobode", ističe Krolo.

Dakle, možemo zaključiti da i divine feminine i tradwife imaju nešto zajedničko, a to je rodni esencijalizam, odnosno, shvatanje da postoje inherentne karakteristike i osobine koje su specifične i podrazumevajuće za muškarce i žene. Međutim, Krešimir Krolo kaže da rodne uloge ne možemo posmatrati kao isključivo biološki zadane, jer time ne možemo objasniti, na primer, kulturološke razlike koje postoje u njihovom shvatanju u različitim društvima.

"U sociologiji se ne negira ono što postoji kao primarne i sekundarne polne karakteristike. Međutim, postoji ceo jedan deo koji je nadogradnja toga, a koji je pitanje društvenog konstrukta - to je ono što zovemo rod. Mi, jednostavno, ne možemo u društvenim naukama koje nastoje da razumeju razlike među kulturama polaziti samo iz perspektive nečega što je zadano kao pol, jer nam to ne pomaže  da objasnimo kakve razlike postoje među društvima. Na primer, zašto žene ne žive isto u Švedskoj i u Saudijskoj Arabiji? Dakle, postoji niz vrlo šarenih i permutacija i kombinacija koje nastaju ovisno o kulturnim, političkim, ekonomskim i društvenim faktorima”, objašnjava Krolo, dodajući da rodne uloge nisu samo pitanje majčinstva ili očinstva, već i načina upravljanja emocijama. 

kresimir-krolo-foto-zrinka-magazzin

Krešimir Krolo, foto: Zrinka Magazzin

O tome kako društvene mreže utiču na percepciju rodnih uloga razgovarali smo i sa mladima iz Novog Sada i Beograda. Dvadesetdevetogodišnja Ana iz Beograda smatra da sadržaji kojima smo izloženi na mrežama samo produbljuju one podele kojima smo izloženi u svakodnevnom životu, van interneta.

"Deluje mi kao da je prisutno okretanje ka nekim desnim ideološkim pozicijama, odnosno, patrijarhalnim obrascima. Sa druge strane, dosta zavisi i od toga u kom smo bablu. Na primer, ja sam u feminističkom okruženju i uglavnom mi takvi sadržaji iskaču na mrežama", kaže Ana.

Dvadesetčetvorogodišnji David kaže da ga ne iznenađuje rast popularnosti sadržaja koji idealizuju tradicionalnu podelu rodnih uloga, ako uzmemo u obzir koliku podršku uživaju influenseri poznati po mizoginim i seksističkim izjavama.

"Imamo jednu situaciju da se često plasiraju neke dosta ekstremne stvari i teorije. To verovatno dobija dosta pregleda, što zbog ljudi koji se s time slažu, što zbog ljudi koji se s time ne slažu, pa u potpunoj neverici idu da gledaju takav sadržaj. Ali, nažalost, videli smo da su ljudi poput Endrua Tejta i njemu sličnih dosta poznati i praćeni, što znači da očito postoji publika kojoj se to dopada. Zaista nije dobra budućnost ako takve stvari počnu više da se šire i ako mladi ljudi koji su neinformisani budu donosili svoje odluke i formirali svoje stavove spram toga”, priča David. 

Vanja, mlada žena iz Novog Sada, kaže da nije sigurna da li sadržaji koji podstiču podelu rodnih uloga više utiču na žene ili muškarce, iako su prevashodno namenjeni ženama. Ona kaže da je najčešće na ovakve sadržaje nailazila na TikToku.

"Mislim da u skorije vreme češće viđamo klipove koji pokazuju fizički izgled, s obzirom na to da je TikTok video platforma i služi za promovisanje određenih brendova, šminke, garderobe... Ali, mislim da se kroz tako neki viralni video zapravo provlače i neke osobine. Nedavno sam videla snimak gde jedna devojka opsiuje kakva bi trebalo da bude savršena žena. Ona u videu govori o tome šta muškarci vole i kaže kako je idealna žena ona koja nije glasna. To je zapravo ono što je tužno, da žena ženu sputava na taj način", priča Vanja.

Kada govorimo o uticaju koji tradwife i divine feminine sadržaji sa društvenih mreža mogu imati na mlade, a posebno na mlade žene, sociolog Krešimir Krolo kaže da nova istraživanja u Srbiji i Hrvatskoj pokazuju da influenseri mogu i te kako da utiču na stavove mladih. Takođe, moramo imati u vidu društveni kontekst u kojem se događa povratak tradicionalnih rodnih uloga. On kaže da se nalazimo u vrlo zanimljivom periodu kada je reč o identitetskim politikama. Tako se neke stvari za koje smo mislili da su apsolvirane i zaključene pre nekoliko decenija sada vraćaju u javni prostor. 

"To je odgovor na rastuću emancipacijsku i liberalizacijsku priču, gde ta lična sloboda, a time i sloboda i po pitanju rodnih uloga, ne garantuje svima ono što su možda očekivali. Onda se javlja taj reakcionarni momenat, koji kaže da je možda bolje vratiti se natrag u one okvire gde su stvari bile poznate. I to nije samo pitanje ovoga što vidimo unutar rodnih uloga, to možemo videti kroz celi niz drugih društveno-identitetskih pitanja kada nastupaju različiti elementi krize. Kada dođe do nesigurnosti, kada je osnovna egzistencija na neki način ugrožena, najlakše je vratiti se na prethodne postavke, gde je složenost onoga čime smo okruženi definisana kroz jasne kategorije. Ono što smo videli u poslednjih nekoliko godina, kroz različite reakcionarne desne konzervativne pokrete, jeste nastojanje da se povrati društvo koje u svom korenu izgleda kao nekakav tradicionalnih srednjovekovni oblik društvenog poretka, gde su rodne uloge definisane kao da nije postojalo zadnjih 150 godina borbe za emancipaciju”, kaže Krolo. 

Kristina, mlada žena iz Novog Sada, potvrđuje da je danas na mrežama prisutan veliki broj sadržaja u kojima se podržavaju tradicionalne rodne podele.

"Ono što sam najčešće sretala jeste da se od muškaraca uvek očekuje da budu ambiciozni i vrlo uspešni, dok se od žene nekako očekuje da bude dobra supruga. Možda takvog sadržaja na društvenim mrežama ima u većoj meri, ili se nama bar tako čini, ali to ne znači da je to jedina perspektiva i ne treba da bude jedina perspektiva stvari", ističe Kristina. 

I njena sugrađanka Tamara ističe faktor ličnog odabira kakvim sadržajima ćemo se okružiti.

"Imamo to pravo da sami biramo čime ćemo da se okružimo i koje stavove ćemo da uvažimo, koje ličnosti ćemo da slušamo i samim tim stvaramo neko svoje okruženje naspram nas samih", smatra Tamara. 

Međutim, kako bismo znali koji sadržaji su dobri za nas i kojima treba da se okružimo, Milica Crkvenjakov ističe da je važno raditi na medijskoj i digitalnoj pismenosti od najranijieg uzrasta, kako bismo umeli kritički da promišljamo sadržaje koji nam se plasiraju na mrežama.

"Mislim da različita deca i mladi na različitom nivou imaju razvijeno kritičko mišljenje o medijima i o sadržaju koji upijaju. Neki od njih nikad nisu naučeni kako da kritički sagledaju neki sadržaj i u tom smislu mogu da vide kako je nešto popularno, ne shvatajući da je to jedna namontirana slika za društvene mreže i da nije sve tako bajno i estetično kao što je prikazano. Zbog toga mislim da je jako bitno da se popularizuje kritičko promišljanje sadržaja sa društvenih mreža”, zaključuje Milica Crkvenjakov.

Poslušajte u plejeru novu epizodu Rodnopravnosti: 


Irena Čučković

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Unapredi svoje veštine u omladinskom klubu Američkog kutka

Omladinski klub Američkog kutka poziva mlade između 16 i 21 godinu da postanu njegovi članovi i da unaprede engleski jezik…

.

Supovanje je super!

Leto je vreme kada verovatno imamo najviše slobodnog vremena, ali i volje da se oprobamo u nekim sportovima, rekreaciji za…

.

Otvorene prijave za ParkUP! 2024

Naučno-tehnološki park Beograd otvorio je prijave za studentski startap kamp – ParkUP! 2024, na koji po prvi put mogu da…

.

Obrazovanje u problemu: niko neće u nastavnike

Školama u Srbiji nedostaje značajan broj nastavnika iz ključnih predmeta, poput fizike, matematike i informatike. Postoji zabrinutost zbog smanjenog interesovanja…

.

Poziv za osnovni trening iz izgradnje mira

Centar za nenasilnu akciju Sarajevo-Beograd pozvao je zainteresovane da se prijave za Osnovni trening iz izgradnje mira, koji će biti…

.

Samolečenje putem Gugla nikad nije dobro

Šta radite kada vas nešto boli, kad vas nešto žigne, nemate u trenutku vazduha ili ugledate neku novu pegicu ili…

  • 00:00 Music mix by Anja
  • 05:00 Music Mix by Bea
  • 10:00 Pre podne na O radiju
  • 10:10 Pesma dana

Anketa

Na koji način koristiš ChatGPT?

Oradio logo