Društvo / Intervju
Influenseri moraju biti svesni uticaja koji imaju na mlade
Gošća u prazničnom intervjuu Oradija bila je Ana-Marija Bagdal, na TikToku poznata kao Veseli Plamičak. Ana-Marija je pažnju privukla pre svega duhovitim skečevima u kojima rekreira stereotipne situacije i likove, često na taj način skrećući pažnju na različita društvena pitanja, rodnu ravnopravnost, partnerske odnose i slično.
Foto: Pexels
Po čemu ćeš pamtiti 2023. i kako si provela Novu godinu?
Prošlu godinu ću pamtiti po mnogo stvari, pošto sam upoznala baš dosta divnih ljudi. Jednu devojku ste takođe ranije intervjuisali - Isidoru sa TikToka, nju sam upoznala prošle godine, kao i još nekoliko ljudi. Otišla sam prvi put u životu u Hrvatsku na more, tako da mi je i to ostavilo jedan jako lep utisak. Položila sam vožnju… A što se tiče Nove godine, na kraju sam je provela kod kuće sa momkom i mačkom i bilo nam je jako lepo, gledali smo vatromet i zaspali u ponoć.
Čemu se nadaš u 2024. i da li praviš novogodišnje rezolucije?
Ne pravim novogodišnje rezolucije zato što nikad nisam ništa od toga što zapišem uradila i rešila sam da sebi ne postavljam nedostižne ciljeve, koje istinski možda i ne želim, ali se negde očekuju. Tako da od ove godine očekujem da bude, ako ne kao prošla, onda bar približno lepa, da upoznam još novih ljudi, da se možda otvore neke nove poslovne prilike… I volela bih da posetim neku novu zemlju.
Koje zemlje bi najviše želela da posetiš?
Nemam neki spisak, ali imam zemlje koje su, da tako kažem, u top tri. Prva je definitivno Japan, koji bih jako volela da posetim zato što smatram da je nekako potpuno drugačiji od svega onoga što mi u Evropi možemo da doživimo. Druga zemlja nam je dosta bliža, to je Italija. Nju zamišljam kao nešto idealno i jako se plašim da ću se razočarati kad odem jer imam jako visoka očekivanja, ali opet za koga god znam da je bio tamo uvek se vratio sa pozitivnim utiscima. I volela bih da odem na Island, on mi je jako interesantan, ima puno prirodnih bogatstava, ali se još uvek dvoumim zbog vremenskih uslova i nepogoda koje ne idu u prilog čoveku da ode tamo na odmor.
Ana-Marija Bagdal, foto: lična arhiva
Pomenula si da si prošle godine upoznala mnogo ljudi zahvaljujući TikToku. Čini mi se da si postala najpopularnija po skečevima u kojima rekreiraš stereotipne situacije i likove. Da li imaš svoje omiljene likove iz tih skečeva?
Imam ih nekoliko. Jedan od omiljenih mi je takozvani jezivi lik. To je baš izmišljeni lik koga ti oblikuješ kako god ti želiš. Nekako uvek bude i smešno i zabavno ljudima. A opet, čini mi se da ne može neko da se nađe uvređen zbog njega. Tako da mi je on onako u top tri sigurno. I jako volim profesoricu Mašu. Nju sam zamislila kao profesoricu koja ne govori dobro engleski, ali se nekako zaposlila i pokušava da opravda svoje zaposlenje i da nekog drugog nauči taj svoj pokvareni engleski. Primetila sam da su te stvari jako dobro prošle i da su ljudima zanimljive. Takođe imam i manipulativnog lika, koga volim zato što kroz njega prođemo te neke fore i fazone koje slušamo od momaka kao tinejdžerke.
Sa druge strane, često u svojim videima direktno govoriš o stvarima koje su ti se dogodile ili koje primećuješ u društvu. U kom trenutku si osetila potrebu da javno progovoriš o određenim temama? Da li se možda sećaš koje su to bile prve teme koje su te isprovocirale?
Uh, ne mogu da se setim šta je bilo prvo. Ali uglavnom je to bila činjenica da smo okruženi ljudima koji misle da je feminizam nužno jako loša stvar i onda sve što je u vezi sa tim pokušavam na neki drugačiji način da ispričam ljudima i da im objasnim kako ja gledam na feminizam i da to nije ništa loše, ništa ružno i ništa čega žena treba da se stidi. Neke stvari prosto ne mogu da budu skeč, moraju biti ipak malo ozbiljnije prikazane i mora se ozbiljnije o njima pričati.
Koliki uticaj smatraš da influenseri imaju na mlade i kakav uticaj primetiš da imaju tvoji sadržaji na publiku?
Da, moja publika su uglavnom baš mladi ljudi. Vrlo često me na ulici zaustave deca koja su još uvek u osnovnoj školi, što me posebno iznenadi. Jako su fini i svi su slatki. Ono što sam primetila u vezi sa tim kako moj sadržaj utiče jeste da mi se dosta mladih, uglavnom devojaka, javilo i reklo da su im neki moji klipovi i neka moja razmišljanja pomogla da se izvuku iz neke loše veze ili da drugačije sagledaju neke situacije. Tako da mislim da možemo uticati kao influenseri i zato treba da vodimo računa o tome šta pričamo i kako pričamo i, čak i kada napravimo neku grešku, da se izvinimo, da napravimo novi video gde ćemo možda razjasniti ono o čemu smo razgovarali, jer nas nekada ljudi ne shvate onako kako bi trebalo.
OBRATI PAŽNJU
Između ostalog, pozvala si mlade da izađu na izbore prošle godine. Šta je tebe najviše motivisalo da izađeš, ali i da drugim mladim osobama pošelješ poruku da treba da glasaju i da je važno da izađu na izbore?
Mislim da svako od nas treba da izađe na izbore, pogotovo mladi ljudi. Mladi ljudi su, nažalost, kod nas veoma nezainteresovani za politiku. Ne kažem da čoveku to treba da postane glavna preokupacija u životu i da ništa drugo ne radi i ničim drugim se ne bavi. Ali, mislim da ne treba biti ni operisan od toga, jer je to naša svakodnevica i to nam kroji život. Mi moramo znati ko nam je na vlasti, kakvi su nam zakoni, da li se oni sprovode, da li to sve ima nekog smisla i da li nam se dopada kako se nešto trenutno radi. I onda na osnovu toga odlučiš da podržiš kandidata koji je već na vlasti ili izaberaš nekoga drugog. Jako je pogrešno misliti da ne možemo baš ništa na taj način promeniti.
U svojim videima često govoriš i o tome da postoji izvesna generacijska razlika u tome kako se neka pitanja percipiraju. Koliko se danas različito posmatraju neke stvari u odnosu na pre nekoliko decenija?
Mislim da je to jako individualno. Mislim da svako od nas može naučiti nešto na osnovu tuđih grešaka i truditi se da ih ne ponovi. Ono što ja volim da često provučem kroz svoje videe u tom kontekstu kako je bilo nekad, a kako je sad, jeste podela na muške i ženske poslove i o partnerskim odnosima. Mislim da svaki odrastao čovek, kada dođe u neke godine, treba da zna da vodi računa o sebi i ne treba da čeka nekog drugog da mu postavi, pristavi, skuva, opere, opegla, brine o deci... I ja pokušavam taj deo da objasnim ljudima, da nešto ne mora da radi samo žena ili samo muškarac. A čini mi se da se starije generacije vode time da je briga o kući ipak ženin posao. To je možda nekada bilo tako, ali danas zaista više nije, jer danas žene rade mnogo i van te kuće. Zašto bi onda sav kućni posao morao opet da padne na njih?
Na kakve reakcije nailaziš u tom kontekstu? Da li su uglavnom tvoji pratioci saglasni sa time da je podela na muške i ženske poslove prevaziđena?
Rekla bih da se moji pratioci ipak više slažu sa mnom. Ali, naravno da se uvek nađe neko ko će reći da je ženi mesto kod kuće, da ne treba da ide na posao, da treba da ima mnogo dece i da je to njena jedina svrha i uloga, da treba prvo kuća da se podmiri, pa onda, ako imaš vremena, možeš da se posvetiš sebi. Mislim da je to jako loše, zato što se onda vraćamo na taj nekadašnji život kada su drugi određivali kako će ženin život da izgleda. Dakle mi onda nismo slobodne nijednog trenutka našeg života, jer dok smo deca, tu su roditelji, a kada odrastemo i udamo se, onda je tu muž koji nas kontroliše, što, složićemo se, nije baš najpozitivnija stvar.
Za kraj, šta bi poželela mladim ljudima u Srbiji u 2024. godini?
Dobro zdravlje. To ću prvo poželeti kao svaka baba, ali bez dobrog zdravlja nema ni snova, ni želja. Dobro zdravlje pre svega, da se uključi mozak, da se ne ide glavom kroz zid, da se dobro sagledaju situacije i da budete srećni. Jer, kada je čovek zdrav i srećan može planinu da pomeri da bi ostvario svoje ciljeve. I ne dajte da vam neko kaže da je nešto nemoguće, jer i kada mislite da nešto ne možete ili ne vidite način kako da ostvarite nešto, ako dovoljno želite, namestiće se kockice.
Poslušajte ceo intervju u plejeru:
I. Č.
