Društvo
Na vanredne situacije treba misliti pre nego što se dogode
Poslednjih nedelja svedoci smo mnogobrojnih dojava o bombama u školama, institucijama, medijima. Svaka dojava zahteva evakuaciju i određeno ponašanje u kome treba da se osećamo što bezbednije, kao i u bilo kojoj drugoj kriznoj ili vanrednoj situaciji. Za ublažavanje ili otklanjanje vanrednih situaciaj neophodno je upotrebiti posebne mere i sredstva uz pojačan režim rada državnih organa, javnih agencija, jedinica civilne zaštite, humanitarnih organizacija i drugih subjekata.
Jedna od vanrednih situacija je i požar, poput onog koji se nedavno dogodio u psažu Jevrejske ulice u Novom Sadu. Neposredno u blizini mesta požara, igrom slučaja, bila je i novinarka Svetlana Paramentić.
"Svi smo izleteli iz kafića, pljuštala je kiša i samo smo videli ogroman plamen i vatrogasce. Kao na filmovima, razbijaju vrata i ulaze, kreću da gase i da se penju na krov. U tom momentu sam samo stajala i gledala šta će da se desi, a zatim je drugarica došla i upozorila me da je to baš blizu nas, misleći na taj kafić. Ušla sam unutra, policajci su nam rekli da moraju da evakuišu taj prostor, za svaki slučaj. Uzela sam svoje stvari, usput uzela i mačku, pošto je to kafanska mačka i iznela je na sigurno, gde znam da inače boravi. Nisam bila uplašena, više sam razmišljala o tome kako od običnog petka i pića dolazimo do toga da se tako nešto dešava i da ne znamo šta će se još dogoditi. Nakon toga sam dosta razmišljala o tome koliko su ljudi bili mirni, niko nije paničio, a efikasno su odreagovali i policajci i svi zaposleni", ispričala je Svetlana za Oradio.
Ona dodaje i da kafić nije nastradao upravo zbog brze reakcije svih. Požar je lokalizovan brzo, ali je to stalne posetioce navelo na razmišljanje o tome šta su doživeli i kako sve može u jednom trenutku da se promeni.
Saradnica Unicefa za decu u pokretu Milena Timotijević naglašava da vanredna stanja i situacije sa sobom nose i posebne rizike za celokupnu populaciju.
"U vanrednim situacijama se dešava da su one mreže podrške koje nam u regularnim okolnostima pružaju neku sigurnost i podršku, bilo da su to neformalne mreže kao što su naša porodica i prijatelji ili formalne institucije, nedostupne. Kidaju se mreže pojedinaca sa tim mrežama podrške i to je ono što zapravo čini da se u tim okolnostima povećavaju rizici. Kada kažemo bezbednosni rizici mislimo na rizike od nasilja ili različitih vrsta eksploatacije."
OBRATI PAŽNJU
Milena ističe solidarnost kao važnu vrednost u ovakvim situacijama. Kaže da je ona važan resusrs, pogotovo kada govorimo o mladima.
"Ne treba ni da razmišljamo samo o mladima kao o licima kojima je potrebna neka organizovana podrška ili pomoć. I to je slučaj, treba se za takve stvari pripremiti, al treba imati u vidu i da su mladi izuzetan resurs upravo u vanrednim situacijama. Kovid pandemije je, recimo, odličan primer bilo to koliko su se mladi angažovali na nivou svojih lokalnih zajednica, u zgradi, u kvartu... Jako je važno imati u vidu mlade kao subjekte njihovih života. U vanrednim situacijama važna je fleksibilnost i adaptivnost svih sistema podrške. Sa druge strane, za sve vrste vanrednih situacija postoje i neke pravilnosti koje nam pomažu da se pripremimo. Važno je da mislimo na vanredne situacije i pre nego što se one dogode", zaključuje Milena.
Studenti sa kojima smo razgovarali kažu da nisu imali iskustva sa vanrednim situacijma, a različitog su mišljenja oko toga kako bi reagovali da se nađu u jednoj. Smatraju da su teorija i praksa različite stvari i da je pitanje da li bi znali znanje da primene u trenutku vanredne situacije.
Omladinska radnica Aleksandra Đurđević ističe da su to teme o kojima treba više da se priča u obrazovnom sistemu.
"Tako se mladi osnažuju da se brinu o bezbednosti drugih, mladih, ali podstiču i na razmišljanje o tome da je odgovornost i na njima samima, a ne samo na nekom drugom. Trebalo bi da postoje neki kursevi za bezbednost, koji bi se prolazili u srednjoj školi i na fakultetu. Svuda gde ima mnogo ljudi moguće je da će doći do nekih nepredviđenih situacija i nekada će tih nekoliko sekundi nekome veoma značiti, dok ne stigne pomoć. Smatram da kao društvo ne obraćamo dovoljno pažnje na takve edukacije i vrste prevencija. Tako se spremamo na stresne situacije koje se mogu dogoditi svima", kaže Aleksandra.
Vanredna situacija se ukida prestankom opasnosti, odnosno, prestankom potrebe za sprovođenjem mera zaštite i spasavanja od katastrofa. O vanrednim situacijama i snalaženju u takvim okolnostima bilo je reči u novom izdanju emisije "U kakvoj zemlji želim da živim", koju možete poslušati ovde:
