Društvo
Mladima na radnom mestu najvažniji odnosi u timu i mogućnost za učenje
Generacija naših roditelja često bi provela više decenija radeći u istoj radnoj organizaciji. Međutim, da li je to koncept zaposlenja kojem mladi danas teže? To jest, da li oni sebe mogu zamisliti kako ceo radni vek provode na jednom radnom mestu i šta su im prioriteti kada traže posao i odabiru mesta na kojima će raditi duže vreme?
Aleksandar, dvadesetšestogodišnji programer iz Novog Sada i jedan od mladih ljudi sa kojima smo razgovarali o ovoj temi, ističe da je glavni razlog zbog kojeg smatra da je dobro povremeno menjati poslove, pogotovo u njegovoj struci, zapravo stalna potreba za učenjem.
"Razgovarao sam sa roditeljima o menjanju firmi i njima je taj koncept nezamisliv. Sa druge strane, ja smatram da, kada si odradio svašta u jednoj firmi i realno nemaš više gde da napreduješ, taj posao prestaje da bude izazovan i gubi se motivacija za rad. Onda mi je normalno da promenim firmu i započnem nešto novo. Moj otac je tada imao argument da to može biti zamorno, jer se moraš opet dokazivati. I slažem se, nije uopšte jednostavno, ali sa druge strane to ti daje neki potpuno novi radni elan", priča Aleksandar.
On dodaje da bi jedino mogao da zamisli kako boravi duže vreme u nekoj firmi ukoliko bi unutar nje imao mogućnost da napreduje i menja pozicije.
"Ne verujem da bih bio ispunjen ukoliko bih narednih deset godina radio istu stvar, to bih smatrao potpunim promašajem i neiskorišćenim potencijalom. Ako volim to što radim, a volim, zašto ne bih probao da radim na više različitih mesta i sa više različitih ljudi. Zašto ne bih upoznao još gomilu stručnjaka iz moje oblasti ili saznao nešto o novim tehnologijama", objašnjava naš sagovornik.
Sa Aleksandrom je saglasan i student Marko Antić (21), kao i Markova koleginica Jelena Mihajlović (20).
"Najvažnija mi je ekipa sa kojom radim, to jest kolege. Zamišljam svoj idealni posao kao mesto u kojem postoji prostor za kompromis, gde postoji međusobno poštovanje. Naravno, autoritet mora da postoji, ali da on nije preterano izražen", kaže Marko.
"Mislim da sada mnogi ljudi, kada razmišljaju o poslu, razmišljaju o nekom frilensingu ili o nečemu što će se menjati. Ljudi žele da unaprede svoj portfolio i traže konstantno nove prilike i nove ljude za rad. Naravno, to zavisi i od oblasti u kojoj rade”, smatra Jelena.
Našu sagovornicu smo pitali i da li bi sebe mogla zamisliti kako radi na istoj poziciji deceniju ili više.
"Jedino ako je moja firma u pitanju, to jest ako ja napravim neki posao za sebe, pa da kažem da bi to trajalo dugo i da bi to trajalo 20 godina. Verujem da je to moguće i ako se baš pronađeš u nečemu u šta kompletno veruješ i u nekom super kolektivu", kaže Jelena.
Mlade Novosađane i Novosađanke sa kojima smo razgovarali pitali smo i šta im je najbitnije kada se opredeljuju za poziciju na kojoj će raditi duže vreme. Andrea Vranić (29) završila je komparativnu književnost, a trenutno radi u jednoj marketinškoj agenciji. Kako kaže, veoma joj je važno u kakvom će timu raditi i kakvi će biti odnosi unutar tima.
"Najvažniji su mi dobra atmosfera u odnosu sa kolegama, mogućnost da radim od kuće i da imam radno vreme koje nije vezano za sate koje radim nego za učinak. To jest, ako imam nešto da uradim i taj posao uradim, onda više ne moram da sedim i gledam u prazno i da mi prolaze sati", kaže Andrea.
Ona takođe primećuje razliku u dinamici promene posla, kada uporedi svoju današnju situaciju sa time kako je izgledao radni vek njenih roditelja.
"Moja mama je promenila dva ili tri posla za čitav svoj radni vek, a ja sam promenila tri posla u poslednjih godinu dana, tako da se tu dosta stvari promenilo. Međutim, mislim da sada i starije generacije, zajedno sa nama mlađima, shvataju da je svet postao previše brz i da se stvari prebrzo menjaju da bismo mogli da radimo jedan posao više decenija", objašnjava naša sagovornica.
Andrea kaže da je jedna od pozitivnih promena koje je primetila da se u poslednje vreme dešavaju ta da su ljudi slobodniji da kažu "ne" u situacijama kada im nešto ne odgovara u radnom okruženju.
"I ja i moje okruženje shvatamo da možemo da kažemo 'ne' u svakoj situaciji. Ako mi je loše radno okruženje, mogu da kažem 'ne', čak i ako mi se dopada posao koji radim. Ako mi se ne sviđa posao, takođe mogu da kažem 'ne' i da probam da nađem neki drugi. Situacija nije idealna i ne možeš zaista da se tako slobodno ponašaš, ali mislim da danas slobodnije shvatamo pojam posla i zaposlenja", kaže Andrea.
OBRATI PAŽNJU
Od mladih iz Novog Sada čuli smo različita mišljenja o tome šta oni percipiraju kao generacijske razlike kada je reč o odnosu prema poslu. Kako kažu, neke stvari su danas bolje, a neke su ranije bile bolje.
"Ljudi danas žele da se više pomažu, ima više solidarnosti i mislim da je gatekeepovanje manje prisutno između mladih. Takođe, među starijima i dalje postoji taj stereotip o tome da mladi nešto ne mogu ili nisu sposobni da urade. Sa druge strane, mislim da se danas radna etika mnogo manje poštuje i da ljudi poslove ne shvataju toliko ozbiljno. Doduše, sve je to poprilično individualno", smatra Marko.
"Mislim da su danas ljudi više okrenuti ka materijalnom aspektu posla, koji je svakako bitan. Svi želimo da imamo šta da jedemo i da imamo dovoljno novca kako bismo mogli da uživamo, pored našeg posla. Sa druge strane, ono što je dobro u odnosu ljudi prema poslu danas jeste to što neće prihvatiti bilo kakvu vrstu nepoštovanja ili čak i zlostavljanja na radnom mestu", kaže Jelena.
Naši sagovornici i sagovornice saglasni su oko toga da je promena odnosa prema poslu u velikoj meri rezultat promena na tržištu rada koje su se dogodile u poslednjih nekoliko decenija na globalnom nivou, te da je veoma važno podsticati međugeneracijsko učenje i saradnju.
Ceo prilog o ovoj temi možeš poslušati u plejeru:
Irena Čučković
foto: pixabay
