Mladi bi na selo, ako ima posla

Odlazak mladih sa sela i iz manjih mesta je problem koji traje već nekoliko decenija. Gradovi su sve puniji, a razloga zbog kojih omladina odlazi u grad ima mnogo: studiranje, zaposlenje, bogatiji kulturno-umetnički život... Iako postoje različite podsticajne mere za ostanak u ruralnim područjima, napuštanje sela se nastavlja.

Jedna od poslednjih mera za ostanak mladih na selu je i odluka Ministarstva za brigu o selu koje je raspisalo javni konkurs, krajem juna, za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu kuće u ruralnom području. Mera je namenjena parovima koji su u bračnoj ili vanbračnoj zajednici, samohranim roditeljima i mladim poljoproivrednicima. Ipak, da li je to dovoljno?

Pitali smo mlade šta bi to njih vratilo ili zadržalo na selu. Prema njihovim rečima, mnogo toga fali, ali bi se rado vratili kada bi imali neki posao na selu.

"Ja bih se rado vratila na selo kada bi postojala mogućnost pokretanja nekog posla. Mislim da bi država, osim subvencija, za kuće trebalo malo više da pomaže poljoprivrednicima i seljacima da bi selo generalno opstalo, pa bi se možda i mladi vraćali i ostajali. Nema nikakvog zapošljavanja na selu, zato bi bilo dobro da država podstiče i daje subvencije za pokretanje biznisa ili da subvencioniše neke postojoće poljoprivredne poslove", kaže naša sagovornica Marija.

"Vratila bih se ili otišla u manju sredinu ili selo kada bih imala neku biznis ideju ili ideju o tome šta bih radila, ali da je to zaista isplativo, da nije neki posao za prosečnu platu u Srbiji. Generalno ne mogu sebe ni da zamislim tako, jer sam se navikla na život u većem gradu i nije čak ni posao samo to što me drži tu. Prosto je to neki način života koji mi više prija", ističe Irena.

"To mesto bi moralo da mi pruži prvo posao kojim bih ja želela da se bavim. S obzirom na to da sam novinarka, mislim da je to jako teško i zato ne vidim sebe nazad u malom mestu ili selu. S druge strane i kulturni život nije razvijen. Kada si u selu možeš da blejiš u parku ili u srednjoj školi, nemaš baš mnogo opcija", tvrdi Iva.

Iako mnogi do posla brže dolaze u gradovima, kod nekih to nije slučaj. Nenad Janković je rođen u manjem mestu, na selu, ali se zbog studija preselio u grad. Sada je opet na selu, a za Oradio je ispričao svoje razloge povratka na selo.

"Većina studenata nakon fakulteta nije upoznata sa tržištem rada. Ne znamo kakvi su uslovi, kako da se izborimo i koliko zaista vredimo. Jedan od osnovnih razloga zašto sam se vratio na selo je zaposlenje u struci. Nakon mnogobrojnih konkursa na koje sam se prijavio u većem gradu, a na koje nikada nisam dobio ni odričan odgovor, rešio sam da nešto promenim. U manjem mestu je ključno bolje poznavanje ljudi koji mogu da te preporuče prilikom zapošljavanja. U mojoj oblasti, zaštiti životne sredine, tržište rada nije baš najsigurnije i jedinu priliku koju sam dobio je upravo u manjem mestu, ovde gde sam i odrastao. Zato sam se vratio na selo. U većem gradu sam mogao da ostanem, ali da i dalje tražim posao ili da radim nešto van struke i onoga što volim", kaže Nenad.

Nenad dodaje i da je dosta njegovih kolega ostalo da traži posao u gradu i da se snalazi, tačnije preživaljava.

"Neki od njih su digli ruke od svega i rekli da će se vratiti i pokušati nešto u svojim selima. U gradovima firme traže nekoga sa iskustvom i retko zapošljavaju mlade, pogotovo u radni odnos. Mojoj odluci da se vratim na selo je doprinelo što volim moju struku i rešio sam da priču započnem na selu, pa ćemo videti", zaključuje Nenad.

J. Božić

Foto: Pixabay.com