Leto na Jadranu: Mladi iz Srbije biraju rad umesto odmora

Leto za mnoge mlade u Srbiji više nije samo vreme odmora. Mnogi od njih se odlučuju za sezonske poslove. U Srbiji su ponude, i moguća zarada, manje u odnosu na Hrvatsku. To i jeste najčešća motivacija za odlazak na Jadran i potragu za sezonskim poslovima.

izvor: Pexels

Bolja zarada, sigurniji uslovi i iskustvo koje se pamti, uz to si i na moru. Iako rad zna da bude naporan, mnogi tvrde da se na kraju isplati. Natalija Bogdanović i njen momak odlučili su da leto provedu radeći na Braču. Kako kaže, odluka je došla iz praktičnih razloga.

"Jedan od glavnih razloga jeste to što u Srbiji nismo mogli da zaradimo tu svotu novca koja je potrebna za neke naše ciljeve, pa smo se momak i ja odlučili da zajedno odemo negde gde bi za kratko vreme mogli da zaradimo neke malo veće novce", priča Natalija.

Anja Ninić kao pomoćna konobarica radi u Puli. Njoj je sezonski posao bio korak ka budućem preseljenju.

"Bila sam u specifičnoj situaciji, jer sam imala plan da se u nekom momentu u budućnosti preselim u Hrvatsku iz privatnih razloga. Odlučila sam se za sezonski rad jer sam čula da tada treba najviše radnika, a kako sam planirala da se preselim u Pulu koja je turističko mesto, nekako mi je najlogičnije bilo da ću najlakše naći posao za sezonu i dobiti radnu dozvolu, jer mi je ona bila i najveća prepreka za mogućnost da ostanem u Hrvatskoj”, kaže Anja.

Ona dodaje da su joj svi administrativni koraci bili jasno objašnjeni već pri dolasku, od boravišne dozvole do otvaranja računa u banci. Poslodavci cene radnike koji dolaze preko preporuke, a Anja savetuje da posao tražite direktno, kod proverenih poslodavaca.

Anja Ninić, foto: lična arhiva

"Možda je najbolja opcija ova moja, na preporuku nekih ljudi koji su dolazili prošlih sezona pronašla sam poslodavca i direktno stupila u kontakt s njim. Došla sam do njegovog privatnog broja i razgovarala s njim i to je nekako mnogo ljudskije, jer znaš da taj neko sigurno postoji i da je proveren. Znači nešto sigurno, provereno, da neki poslodavac dobije preporuku za vas, da ste okej, da ćete zapravo doći i raditi. Tu je uzajamno poverenje jako bitno”, ističe Anja.

Obe sagovornice ističu bolju zaradu kao ključnu prednost u odnosu na poslove u Srbiji. Natalija kaže da kao konobarica u Hrvatskoj može da zaradi tri puta više nego u Srbiji. Anja dodaje da čak i pomoćni konobari mogu da zarade znatno više.

"Mislim da je 50 odsto veća zarada, ako ne i više.  Naravno, i bakšiši su veći, iako cene u restoranima nisu mnogo veće nego u Srbiji. Zadatak pomoćnog konobara je da radi neke tehničke stvari, recimo, da odnese hranu koju su naručili, da im postavi sto, escajg, pribor za jelo i podmetače, i da to sve sklone kada gosti odu. Pomoćni konobar u stvari ima jako malo kontakta s gostima, najviše nekog sitnog komuniciranja”, kaže Anja.

Natalija dodaje da je razlika posebno vidljiva ako se uporede Novi Sad i Brač, ne samo u zaradi, već i u mogućnostima da se novac sačuva. Kada je reč o uslovima rada, obe sagovornice ih ocenjuju kao vrlo dobre. Obezbeđeni su im obroci, smeštaj, a odnos s nadređenima je, kako kažu, fer.

"Uslovi za rad su odlični. Imamo tri obroka dnevno i smeštaj koji je skoro na minut-dva od posla, možemo da organizujemo sebi slobodno vreme i smene kako nama odgovara. Nikad nije ništa problem, ukoliko se neko razboli ili ako nešto nije okej, uvek ima neko ko želi da te zameni, skroz sam zadovoljna što se toga tiče”, kaže Natalija.

Natalija Bogdanović, foto: lična arhiva

Ipak, i jedna i druga sagovornica ističu fizičku zahtevnost posla. Radni dani su dugi, naročito u špicu sezone. Anja navodi da u Puli ima jedan slobodan dan nedeljno, što joj mnogo znači, dok na Braču Natalija radi svih sedam dana.

“Danas mi je četrdeseti dan rada i jeste naporno, ali više u tom smislu kontakta sa ljudima, konstantne komunikacije i razumevanja za sve i svašta, ali, inače mi je okej. Ima posla, radi se dosta i najčešće po ceo dan, ali nije to ništa strašno. Uvek nađem vreme za sebe, da se sunčam, okupam, prošetam, družim, malo uživam, tako da se sve to negde na kraju izniveliše. S obzirom na to da sam došla s momkom, napravimo nekako da imamo vremena za sve”, kaže Natalija.

"Posao jeste fizički naporan jer je restoran dosta veliki, imamo nekih 30 stolova koji se stalno smenjuju, ima onih koji samo sednu i popiju kafu, ali i onih koji ostaju duže i jedu. Ti svakom stolu treba nekoliko puta da priđeš i da doneseš ili skloniš nešto sa njih. Moje smene su napravljene dosta čudno i skoro je nemoguće imati slobodno vreme van posla, jer pomoćnih konobara najviše treba za vreme ručka i večere. Moje smene su tri puta nedeljno od 12 do pet, pa onda od pola osam do pola 11. Naravno, to nije slučaj i sa drugim ljudima, koji imaju prve i druge smene. Tako je u mom slučaju, što mi je malo teško jer sam očekivala da ću imati više slobodnog vremena, ali zato je taj slobodan dan odlična stvar”, dodaje Anja.

foto: Natalija Bogdanović

Sezonski rad u Hrvatskoj traje uglavnom tri do četiri meseca, od kojih su najintenzivniji jul i avgust. Iako mnogi dolaze samo da probaju i vide da li će se snaći, Natalija kaže da se trud višestruko isplati.

"Savet za sve jeste da pokušaju, da ovo stvarno ne može nigde da se iskusi, ovakva vrsta rada. Da će upoznati jako puno dobrih i zanimljivih ljudi, čak i ostvariti neka nova poznanstva. Što se tiče posla, jako je bitno da tačno dogovore uslove rada i da nikako ne pristaju ni na šta više od toga, da sebi ne bi napravili problem i da im ne bi bilo duplo napornije nego što jeste. I ono što je najbitnije, tražiti slobodan dan, jer mislim da je taj jedan slobodan dan - dan preporoda, koji mi nemamo, ali okej, uvek se nađe vremena za odmor", zaključuje Natalija.

Prema proceni Udruženja poslodavaca Hrvatske, turistički i ugostiteljski sektor u toj zemlji ima više od 50 hiljada sezonskih radnika. U toku turističke sezone, najviše je onih iz Srbije, Makedonije i BiH, dok plate bez bakšiša idu i do 1.500 evra mesečno. Posle sezone ima i onih koji odluče da ostanu.

Ceo prilog poslušajte ovde:

Jelena Bursać