Bez povratka u normalnost

Sada već davne 2011. godine dirigent Premil Petrović pokrenuo je projekat koji je obuhvatao muzičare, klasičare, koji dolaze iz svih država nekadašnje zajedničke republike čineći jedan veliki orkestar pod imenom No Borders Orchestra. Uz izabranu muziku, celu misiju projekta spaja i ideja. Ovogodišnja turneja, kao i sve prethodne, ima veoma izraženu društvenu crtu koja na svoj način prati i ukazuje na razne probleme današnjeg društva u celini. U okviru "NEO koncertne sezone" Novosađani će moći da čuju i vide No Borders Orchestra na koncertu u Sinagogi, 29. avgusta u 20 časova, a ulaz je slobodan.

I dok svi nekako priželjkujemo povratak u "staru normalnost", oni koji razmišljaju dalje i dublje njoj se možda ne bi vraćali! Oni razmišljaju o tome da bi nesreća oko pandemije mogla da se iskoristi za jedan nov, mnogo bolji i prirodniji život, kako bi se ispravile greške za koje smo sigurni da smo ih, kao ljudska vrsta, u prošlosti napravili.

Kako je nastao jedan ovakav orketsar?

No Borders Orchestra je simfonijski orkestar u kojem sviraju najbolji profesionalni mladi muzičari sa prostora bivše Jugoslavije, a sam projekat je baziran na dve osnove. Jedan aspekt je svakako društveni, odnosno, baziran je na društveno-angažovanoj umetnosti, dok je drugi vezan za muzičko umetničku izvrsnost. Mi živimo u regionu u kojem ima toliko mnogo problema: sa nacionalizmom, rasizmom, homofobijom, mizogenijom, strahom od drugog i tako dalje. Upravo zbog toga sam pomislio da bi bilo dobro napraviti jedan orkestar u kojem sviraju muzičari iz svih sedam zemalja bivše Jugoslavije i da se pokaže kako ti ljudi mogu da budu zajedno i budu primer kako ljudi mogu da budu zajedno. Međutim, problemi sa kojima se mi suočavamo u regionu su na žalost problemi koji postoje u celom svetu. Svet se Balkanizovao, a to znači da se širom sveta dešavaju dugi nepotrebni konflikti i separacije. Trenutna slika sveta je katastrofalna. Upravo zbog te činjenice NBO nije samo regionalni orkestar nego ima relevantnost za ceo svet.

Premil Petrović

Ove godine bavite se povratkom u normalnost, odnosno, željom da se u staru normalnost ne vraćamo?

Turneja se zove "No Return to Normality", jer normalnost u kojoj smo živeli pre pandemije nije bila normalna. Sada je već naućno potvrđena veza između pandemije i ekološke katastrofe. Uništavanje staništa životinja, šuma, dolazak u kontakt određenih životinjskih vrsta i ljudi koji su inače neprirodni kontakti, dovode do pandemija i izgleda da će ih u narednom periodu biti više. Na samom početku pandemije, grupa koju je činilo više od 200 Nobelovaca, umetnika, naučnika, od Pitera Bruka do Madone, potpisala je jedno otvoreno pismo, apel, koje su poslali svetskim liderima, u suštini svima nama. Tamo piše da ne treba da se vraćamo u normalu koja je bila pre pandemije, jer ona nije bila normalna. To pismo je i dalje veoma aktuelno, a mi smo se kao orkestar priključili toj inicijativi, u kojoj ima nekoliko tačaka - ekološka katastrofa, socijalne razlike, hipreproduktivnost i hiperkonzumerizam. To se jednom rečiju zove kapitalizam, sve je zasnovano na tome, bez obzira na to da li je u pitanju zapadni ili novi, istočni kapitalizam, koji imamo u Rusiji ili Kini. Mi se ovom turnejom priključujemo toj i svim sličnim inicijativama.

Što se muzike tiče, ideja nije samo da se napravi još jedan sjajan orkestar, jer sjajnih orkestara ima jako puno u Evropi, nego je ideja da se napravi malo dugačiji orkestar. Koncept klasične muzike je u suštini kao jedan ritual koji se nije promenio od 19. veka pa je i sam odlazak na koncert klasične muzike neka vrsta posete muzeja muzike. Kada se pogledaju brojke, 90 odsto ljudi, na primer u Nemačkoj, koji idu na koncerte klasične muzike, starije je od 65 godina. Dakle, klasična muzike jeste u krizi. Želeli smo da vidimo na koji način klasična muzika može ponovo da se približi mladim ljudima, da ponovo bude relevantna. Takvih pokušaja ima dosta, da se poput političkog populizma napravi muzički, jer to često bude jedna najobičnija banalizacija. Mi želimo da se, sa svom kompleksnošću klasične muzike, ostvari jedna nova komunikacija sa novom publikom. To su osnove na kojima je NBO zasnovan - s jedne strane društvo, a sa druge muzika i umetnost.

Jovan Vanja Marjanović

foto: No Borders Orchestra