...
TRENUTNO16:00 - 22:00Music Mix by Bea

Društvo

Ko sve širi rodne dezinformacije

20.08.2024.

Novosadska novinarska škola nedavno je objavila Izveštaj o rodnim dezinformacijama sa preporukama za novinare i novinarke. O problemu rodnih dezinformacija u medijima razgovarali smo sa zamenikom urednika FakeNews Tragača Ivanom Subotićem.

.

Šta su zapravo rodne dezinformacije i po čemu se razlikuju od ostalih tipova dezinformacija sa kojima se susrećemo?

Rodne dezinformacije su lažni i manipulativni sadržaji koji specifično targetiraju seksualne manjine i žene. U odnosu na sve druge dezinformacije, one se razlikuju po tome što u sebi sadrže više predrasuda i stereotipa koje na neki način treba rasvetliti i demistifikovati.

Šta je ono što znamo iz dosadašnjih istraživanja u kontekstu toga ko su najčešći izvori rodnih dezinformacija, a ko najčešće mete? 

Što se tiče meta, to su definitivno najčešće žene i LGBT populacija, a u poslednje vreme sve više i trans populacija. Najčešći izvori su portali sa manjom, ali prilično glasnom publikom koji su obično nacionalistički orijentisani i koji su u celom svom postojanju u sukobu sa takozvanim zapadnim, evropskim ili američkim vrednostima. Njima mogu podjednako da budu u fokusu klimatske promene, koje oni shvataju kao neku globalističku agendu, kao i postojanje nebinarnih ili trans osoba. Oni to sve stavljaju u jedan isti koš vrednosti i zbog toga se protiv njih bore određenim neutemeljenim tvrdnjama i rodnim dezinformacijama.

Šta je ono što su studije slučaja koje je Novosadska novinarska škola sprovela pokazale - koje su to najčešće teme u vezi sa kojima se rodne dezinformacije pojavljuju u našem medijskom i online prostoru?

Tu je pre svega upotreba stereotipa i predrasuda. Zatim, imamo ad hominem nipodaštavanje, koje se često dešava u politici i aktivizmu. Imamo i primere dehumanizacije pripadnika i pripadnica LGBT pokreta i dehumanizacije feminističkog pokreta. To su neki narativi koji su prilično česti. Takođe, imamo i pozivanje na tradicionalne vrednosti i diskreditovanje evropskih vrednosti koje izvori rodnih dezinformacija baštine bez obzira na to da li se njihov sadržaj konkretno odnosi na diskreditaciju na osnovu pola i roda ili se odnosi na neke druge pojave u svetu. Na primer, jednako će se pozivati na tradicionalne vrednosti i diskreditovati evropske vrednosti ukoliko pišu o vakcinama protiv kovida ili ukoliko pišu o ratu u Ukrajini. Sve je to jedan veliki sukob Istoka i Zapada, tradicionalnih i nekih novih vrednosti u očima ovih izvora.

Šta su preporuke za novinare i novinarke kako bismo mi mogli da utičemo na smanjenje rodnih dezinformacija u javnom prostoru i sprečili njihovo dalje širenje?

Problem je u tome što se ovde suočavamo sa novinarima i novinarkama koji odbijaju da se prilagode preporukama kao što su ove koje smo objavili u našoj publikaciji, a koje se odnose na poštovanje novinarskog kodeksa. Tako da sumnjam da će redakcije ovih izvora želeti da se povećaju broj priča koje se bave ženskim i LGBT pitanjima, što se jeste jedna od preporuka. Ipak, i druge redakcije bi mogle nešto da učine, jer nekada vesti koje sadrže rodne dezinformacije odu i na mejnstrim portale. Oni treba da obučavaju svoje novinare za pisanje o osetljivim temama i marginalizovanim grupama. To je svakako neka konačna preporuka za medije jer, iako rodne dezinformacije često ostaju na manjim portalima, u slučaju alžirske bokserke Imane Kelif videli smo da one prodiru i do mejnstrim medija. Tako vidimo da su sportski portali nesnađeni kada je reč o izveštavanju o marginalizovanim grupama, da prave kardinalne greške i bez pouzdanih informacija određuju pol određenoj osobi. Zbog toga je poželjno za svakog, pa čak i za sportskog novinara, da prođe neku vrstu obuke koja se tiče izveštavanja o marginalizovanim grupama.

Ceo intervju sa Ivanom Subotićem poslušajte u plejeru: 

I. Č.

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Lavirint medijskih manipulacija i dezinformacija

U četvrtak su u novosadskom Kreativnom distriktu otvorena vrata "Medijskog lavirinta", interaktivne izložbe čiji je cilj edukacija o medijskim manipulacijama…

.

Jelena Radivojević i Filip Lukić najbolji mladi novinari u 2021. godini

Jelena Radivojević iz Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) i Filip Lukić sa televizije N1 dobitnici su ovogodišnje nagrade "Marina…

.

Mediji u Srbiji slepi za probleme mladih

Mediji u Srbiji izveštavaju o problemima i potrebama mladih površno, uz brojne stereotipe i predrasude, pokazalo je najnovije istraživanje "Novosadske…

.

Kako se boriti protiv lažnih vesti?

Proglašena za reč 2017. godine, od strane Kolinsovog rečnika engleskog jezika, problem koji fake news predstavlja nije nov. Svakako ne…

.

Virtuelna konferencija o lažnim vestima

Virtuelna konferencija "Medijska pismenost i problem lažnih vesti" biće održana u četvrtak 25. januara u 14.00 časova u Američkom kutku…

.

Duh Berlina na modnoj pisti Beograda

Moda je posebna grana umetnosti s kojom se svi susrećemo, bili toga svesni ili ne. Bez obzira na to da…

  • 14:00 Oradio arhiva
  • 15:00 90 u 60
  • 16:00 Music Mix by Bea
  • 22:00 Floating Sounds

Anketa

Na koji način koristiš ChatGPT?

Oradio logo