Društvo
Kako se boriti protiv lažnih vesti?
Proglašena za reč 2017. godine, od strane Kolinsovog rečnika engleskog jezika, problem koji fake news predstavlja nije nov. Svakako ne kod nas, gde tabloidi godinama vladaju koristeći se krivljenjem ili izmišljanjem informacija. Ipak i ugledniji, mejnstrim mediji u zemlji nisu bezgrešni, pa im se, da li zbog nepoznavanja tematike kojom se bave, lošeg prevoda na srpski ili jednostavno, lenjosti, dešava da objave netačne informacije.
Srećom, uporedo sa proliferacijom lažnih vesti, razvijani su alati koje svi mogu koristiti kako bi proverili istinitost informacija. Predstavićemo vam neke od njih.
Sve češći izvor lažnih vesti su sajtovi - kopije. Napravljeni da izgledaju kao originali, većinom sadrže tačne vesti i tako daju kredibilitet nekolicini lažnih koje pokušavaju da plasiraju. Najpoznatiji ovakav primer je sajt abcnews.com.co, na kojem su lažne vesti objavljivane uz pomoć identiteta medijske kompanije ABC i originalnog sajta abcnews.go.com. U ovakvim pokušajima "krađe identiteta" često se koristi sličnost slova, pa na primer, slovo I u adresi sajta može biti zamenjeno slovom L i tako prevariti čitaoce.
Pored obraćanja pažnje na adrese sa kojih čitamo vesti, jedan od načina da se utvrdi da li sajt pripada legitimnom mediju jeste pretraga uz pomoć whois.com. Ovim alatom možemo doći do podataka o registraciji sajta, informacija o osobi ili kompaniji koja je zakupila sajt, kao i vremenu kada je to učinila. Ograničenje postoji, jer neke hosting kompanije nude opciju skrivanja informacija o registrovanju, ali se ona plaća i ne koriste je svi.
Ukoliko sumnjamo da je sadržaj vesti ili njihov naslov promenjen nakon objavljivanja, uz pomoć archive.org/web možemo doći do originalnog sadržaja, budući da ova aplikacija pravi skrinšotove praktično svih sajtova na internetu. Iako se sajtovi ne arhiviraju svakog dana, ovo ostaje izuzetno koristan alat za uočavanje promena za koje mediji nisu želeli da znamo. Kako bismo sačuvali ovakav "pronalazak", možemo iskoristiti brojne konvertore vebsajtova u pdf ili png format, a naravno, uvek možemo napraviti sopstveni skrinšot ekrana.
Fotografije, kropovanjem ili izmeštanjem iz konteksta ponekad služe da bi se dodatno pojačala kredibilnost neke lažne vesti. Google image search pruža jednostavan način da, unošenjem url-a fotografije ili njenim aploudovanjem u Guglov softver, dođemo do originalne fotografije i mesta na kojem je prvobitno objavljena.
Još jedan fantastičan alat kojim možemo utvrditi verodostojnost fotografije je exifdata.com. Prilikom fotkanja, skoro sve novije digitalne kamere beleže informacije o nastanku fajla, model kamere, vreme nastanka, ekspoziciju, otvor blende, da li je korišćen blic, da li su korigovane boje i slične podatke koji se nazivaju EXIF.
Međutim i ovaj softver ima svoja ograničenja, jer EXIF podaci mogu biti naknadno promenjeni, a nemaju ih ni sve fotografije na internetu, naročito ako mediji koriste izmenjene verzije. Zato, uz pomoć google image search-a do originala, i uz malo sreće do detalja fotografije.
Lažne vesti se često šire i na Jutjubu, pa je Youtube data viewer koristan alat za ulaženje u trag metapodacima snimaka koji su tamo objavljeni. Pomoću njega možemo utvrditi tačan trenutak aploudovanja snimka i tako u moru kopija utvrdimo prvoobjavljenu verziju snimka, nevezano za javno dostupan timestamp videa, koji je moguće izmeniti.
PROFESIJA U OFANZIVI
Pored dostupnih alata koje možemo koristiti, sve više redakcija se bavi razotkrivanjem lažnih i netačnih vesti. Krajem prošle godine su u Srbiji, gotovo istovremeno, pokrenuta dva takva sajta, Raskrikavanje i FakeNews Tragač. Urednica portala Vanja Đurić pojašnjava da je pokretanje Fejk Njuz Tragača u Srbiji bilo neophodno.
"Tragač je deo projekta kojeg realizuje Novosadska novinarska škola u saradnji sa organizacijom iz Praga Transitions Online, u sklopu projekta Debunking misinfromation. U njemu učestvuju ljudi koji su se pred kraj prošle godine obučavali da prepoznaju i dekonstruišu javne vesti, kao i da javnosti predstave šta je problematično u njima. Jedan od rezultata je i taj sajt”, kaže Vanja i dodaje da su prepoznali potrebu pokretanja jednog takvog portala, gde bi se ljudi informisali, ali u formi na kakvu su već navikli. Ona ističe da prijavljivanje lažnih vesti nije jedini način na koji građani mogu da se uključe.
"Mislim da je jedna od prednosti ovog sajta to što ima edukativnu komponentu i što u tabovima, pored standardnog dela gde se nalaze vesti, postoji nešto što se zove 'dekonstruišite sami'. Ovde ljudi mogu da prođu jedan mini kurs o dekonstrukciji lažnih vesti. To je neka osnova i mislim da čak i onom ko se ne bavi novinarstvom može biti jasno i može dati neke prve smernice u tome kako da prepozna lažne vesti, što je i te kako važno u svakodnevnom čitanju medija", zaključuje naša sagovornica.
Ne gledam tv i ne čitam novine jer ne verujem medijima više ne može biti izgovor. Zahvaljujući ovim alatima, svako može izmeriti istinu, pa više ne moramo biti u nedoumici da li su informacije koje dobijamo tačne ili ne.
Prilog o ovoj temi možete preslušati na podkastu Oradija, u emisiji "Pokretač" koju pripremaju studenti Novosadskog univerziteta.
Nikola Maticki i Marija Stojadinović
Korisni linkovi:
http://www.pdfconvertonline.com/webpage-to-png-online.html
https://citizenevidence.amnestyusa.org/ (Youtube data viewer)
