Društvo
Kesa od voća i povrća za čistiju budućnost
Da bi tanka, jednokratna plastika bila manje dominantna na deponijama, ali i u prirodi, pre svega je potrebno da promenimo naše navike. Osim toga, naučnici svakodnevno rade na alternativama koje bi mogle da budu podjednako korisne kao plastika, ali manje ili čak ni malo štetne za planetu.
Jedno od takvih rešanja ponudila je kompanija Eko Bio Invest, koja je pokrenula pilot projekat u okviru kog proizvodi materijal nalik na plastiku, ali se on pravi od organskih materija, odnosno, od otpada od voća i povrća.
"Imamo opciju koja može biti alternativa za plastiku. Naravno, to bi moglo bi da se pravi i od voća i povrća, ali nije nam želja da se oni uzgajaju da bismo pravili te proizvode, nego smo uspeli da iskoristimo ono što se sada odbacuje u procesu pripreme hrane. Tipični finalni proizvodi bi bili folije i kese. Za razliku od postojećih biorazgradivih kesa koje su prisutne i na našem tržištu, kese od našeg materijala su netoksične”, objašnjava Marina Cvijanović iz Eko Bio Investa.
Materijal se razgradjuje u kućnim uslovima, bez dodavanja aditiva, što potvrđuje i sertifikat Evropske unije OK Compost Home. Osim toga, dobili su i sertifikat Beta laboratorije koji potvrđuje da sam proces pravljenja ovog materijala nema emisiju ugljendioksida.
Materijal se u vreloj vodi rastvara za manje od jednog minuta. Ukoliko je voda hladna ili ako je kesa bačena na zemlju, trebaće joj od 25 dana do šest meseci da se potpuno razloži, bez ostataka mikroplastike i drugih toksina u zemljištu. Period raspadanja zavisi od vlažnosti.
Otpad za proizvodnju ovog materijala preuzima se na mestu njegovog nastanka, što zapravo znači da taj komunalni otpad ni ne stiže do deponija.
"Želja nam je da otpad preuzimamo od prerađivača voća i povrća, od budžetskih kuhinja i od veleprodajnih lanaca. Sa gradom Čačkom smo pokrenuli projekat pod pokroviteljstvom UNDP-a, Ministarstva za zaštitu životne sredine i Delegacije Evropske Unije, u okviru koga ćemo preuzimati otpad od budžetskih kuhinja u Čačku. To su kuhinje u kojima se priprema hrana za vrtiće, studentski dom, bolnicu i zatvor", kaže Marina i dodaje da bi proizvodnja granulata trebalo da počne do kraja godine ili najkasnije do januara naredne. Nakon toga planirana je proizvodnja folija, a kasnije i kesa.
Materijal se lako rastvara u vodi, a ako se zapali nema neprijatni miris poput plastike, već gori kao papir. Iako se materijal rastvara u vodi, to svakako ne znači da će vam se na kiši ova kesa raspasti poput papirne.
Foto: Pixabay
S obzirom na to da je materijal prilično izdržljiv, a nije toksičan, veoma je širok spektar njegove primene.
"Materijal je primenljiv u svim sektorima u kojima je sada prisutna tanka, a najčešće jednokratna plastika. Tu su medicina, kozmetika, farmaceutska industrija, trenutno radimo ekserimente sa zaštitnom opremom, na primer, sa zaštitnim rukavicama za farbanje kose. Takođe, može da se koristi u poljoprivredi i da se polaže na tlo umesto sadašnjih najlona. Osim što ne bi morala da se uklanja, pa bi se time ostvarile uštede kada je radna snaga u pitanju, naša folija bi donela uštede i pri đubrenju, jer pri raspadanju deluju kao dohrana biljkama”, objašnjava Marina.
Pored folija i kesa, za sada su napravili i prototip čaša i tanjira, a jedan od predloga klijenata koji uglavnom stižu iz Evropske unije je da se od ovog materijala naprave i posude za sladoled. Nema opasnosti da će se materijal brzo razložiti pošto je u pitanju hladna materija, a sve i da ga gricnete, neće vam naškoditi.
Eko bio invest ovaj materijal za sada testira i proizvodi različite stvari od njega, ali im je plan da oni budu proizvođači sirovine, odnosno granulata, a da onima koji već poznaju tržište prepuste konkretne proizvode.
OBRATI PAŽNJU
Ukoliko ovaj proizvod zaživi, a zaista nema razloga da se to ne desi, još jednom ćemo dokazati da je cirkularna ekonomija ne samo moguća, već i neophodna. Ovaj materijal ne samo da je školski primer cirkularne ekonomije, već i apsajklinga, jer osim što se razlaže, on može da se koristi i kao đubrivo, zbog toga što je u popunosti stvoren od organskih materija, od otapada voća i povrća. Uspeli su čak o da prilikom raspada ovog materijala izoluju bio pigment koji može da se koristi za bojenje tekstila. U saradnji sa Institutom za molekularnu genetiku i genetički inženjering dalje rade na mogućim daljim upotrebama njihovog finalnog proizvoda.
Marina Cvijanović smatra da nismo daleko od široke primene bio plastike. Plastika je prisutna u svakodnevnoj upotrebi, a sada je na proizvođačima da potrošačima ponude proizvod koji je zdraviji za planetu. Ona kaže da je bio plastika neminovnost, jer svi sanjamo o nekom zdravijem životu.
Više o ovome poslušaj u emisiji Ekolinija:
Alma Kovčić
