Društvo
Kultura pobune
Vrlo brzo, blokade su dobile svoju nezvaničnu himnu. Studenti muzičke produkcije na novosadskoj Akademiji umetnosti napravili su pesmu „Svi u blokade“, koja je brzinom svetlosti preplavila društvene mreže. Autor teksta Mateja Janković kaže da je sve nastalo za petnaestak minuta u aplikaciji za beleške. Pored njega, u kreiranju pesme učestvovalo još četvoro njegovih kolega.
„Stvarno sam mislio da će to da ostane jedan od tih naših zajedničinih projekata, mene i kolega sa klase, koji će tako da se vrti među nama. U momentu pisanja to nije uopšte trebala da bude ozbiljna neka velika pesma, da ima neki veliki odjek. Svakako ovo nije prilika da se neko probija ili stiče slavu koristeći situaciju. Treba svi da probaju da nađu neki način kako da se daju i da ostave trag u ovim momentima“, objašnjava on.
OBRATI PAŽNJU
Iako su devedesete godine na našem prostoru protekle u znaku ratova i brojnih kriza, ispod te sumorne i sive površine bujala je alternativna kulturna i umetnička scena. Mnogi su se nadali da će nakon promena 5. oktobra ta alternativa postati mejnstrim, ali se to nije dogodilo.
Studentski protesti krajem ’96. i početkom ’97. godine iznedrili su slogan „Beograd je svet“, koji i danas, uz dodatak reči „opet“, viđamo na ulicama. Sada su na transprentima i stihovi Bajage i reči Vlado Georgieva, pa i scene iz serija poput "Srećnih ljudi". Iako je ta kultura pobune jedno vreme bila skrajnuta, ona kod nas ima dugu tradiciju, podseća novinar i psiholog Dragan Ilić.
„U vreme rušenja Miloševića dobili smo kroz Otpor, neki vizuelnu identitet tih protesta, kroz pesnicu... Dobili smo i knjige, muzičke albume vezane za pobunu, filmove reditelja poput Raše Andrića. Dugo nismo imali nešto slično, prvo zato što je praktično nestala iz mejnstrim medija ta vrsta estetike, a s druge strane sada se otvorio taj prostor u koji su ušli plenumski mladi ljudi, ne samo duhom pobune, nego i sa neverovatnom kreativnom energijom“, objašnjava naš sagovornik.
Protesti tokom '96 i '97 godine
Istina je da su mnogi nešto stariji imali gomilu predrasuda o generacijama koje su sada na fakultetima. Često se čulo da su letargični, nezainteresovani za ono što se oko nas dešava, no sve te ocene su se pokazale kao neosnovane, priča arhitekta i strit art umetnik Andrej Josifovski Pijanista.
„Posmatrao sam tu letargiju, tu neku nezainteresovanost. Ali, vidi se da je svima pukao film. Ovo je sasvim nešto drugo, nešto što do sad nije moglo da se vidi i zapravo ovo je ono zašto sam živeo i za šta sam stalno u intervjuima govorio da se zalažem. Evo, svest se probudila. Ja sam već deset godina na ulici, od toga pet godina sa temom zlatnog doba i nekako sad kao da su odjednom ljudi progledali, mislim da je to negde ključ svega...“, priča naš sagovornik.
Sve što se trenutno vidi na ulicama je i jasna posledica činjenice da su mladim umetnicima, po pravilu, zatvorena vrata institucija, koje su, makar na papiru, osnovane upravo zbog toga, smatra novinar i psiholog Dragan Ilić. Kako kaže, na sličan način su se rađali i jugoslovenski novi talas osamdesetih, dok je devedesetih u okviru projekta „Brzi bendovi Srbije“ stasala čitava generacija novih muzičara, koji su godinama održavali domaću alternativnu scenu u životu.
„Bilo je jasno već i pre protesta da postoji jedna kritična masa umetničke produkcije i da su oni već prvo stvorili jednu potpuno paralelnu umetničku scenu, koja je takođe funkcionisala van institucija. Ako ne možete da svirate u Beogradu, u SKC-u, gde je nastao novi talas, a taj prostor ne postoji i zatvoren je već decenijama, a slično je i sa Akademijom, KST-om, oni su morali da smisle i formiraju novu scenu. Kada su se našli u situaciji da su politički morali da se aktiviraju upravo zbog toga što su bili napadnuti onda su se nekako samo stvari logično sklopile“, priča Ilić.
Protesti su postali i platforma za povezivanje generacija, oživljavanje alternativne scene i stvaranje kulturnih pravaca koji imaju potencijal da oblikuju buduću umetničku i društvenu scenu. Bez obzira na sve, očigledno je da ovo vreme, nalik velikim pokretima iz prošlosti, nosi snažnu poruku zajedništva i kreativnosti, ukazujući na promene koje se tek naziru.
M. L.
