Vratili smo se na fabričko podešavanje

Dani karantina su za muzičare verovatno najteži. Nema svirki i nastupa, nema honorara, nema aplauza. Ipak, nekima je ova situacija, poput Branimira Rosića, poznatog rokenrol kompozitora i tekstopisca, ali i jednog od retkih koji neguje rokenrol muziku za decu, poslužila za nove inspiracije i pesme, uz originalnu ili postojeću muziku. Njegov "Karantin WC sešn" na Fejsbuku ima za sad 15 izdanja i postao je popularan kod publike u regionu.

"Konačno smo svi u istoj situaciji, svi imamo istog neprijatelja. Svi smo jednaki, ali smo jednaki u iskušenju. Ja sam odabrao da u ovom ludom vremenu, gle čuda, pravim pesme i to sam nazvao WC Karantin sešn. Mislim da je WC odličan, jer dok sediš na šolji sve nekako odzvanja i lepo mi se čuju i gitara i glas. A drugo, znao sam da mi fali neka daska u glavi, ali nisam znao da je to baš ta, WC daska (smeh). Pokušavam da pravim neke muzičke minijature koje su direktan odgovor na sve to što nam se dešava i što trenutno proživljavamo" ispričao nam je Branimir na početku razogovora u okviru emisije "Dnevna soba" Oradija.

Najnovija pesma zove se "Karantinac". Kako on živi ovih dana?

Svi nešto pričaju kako čitaju knjge, gledaju filmove i to je ok, svi smo stvarno u istoj poziciji. Ja sam shvatio da nisam loš ni kao kuvar, a uz ove minijature koje praktično pravim svaki dan, smislio sam da Leteća gitara za najmlađe drugare može da poleti bilo gde po svetu, jer ipak je mašta ta koja nam to omogućava. To pripremam za sledeći album dečije muzike, tako da se i time bavim. Malo ćemo da zbijemo redove, tu smo gde smo, gde treba da jesmo, pa kad prođe, a nadam se da će uskoro, onda ćemo svi da krenemo u normalan život.

Ova situacija, jasno je, oduzima dosta toga. Koliko ipak nudi mogućnosti, s obzirom na to da imaš više vremena da uradiš nešto što si želeo, a nisi imao vremena za to?

Mislim da je generalno kod muzičara, a i kod mene naravno, ovakva situacija - uvek kad bih ranije bio u studiju i snimao, razmišljao sam o tome koji bubanj da stavim, kakv bas treba da bude, šta treba još da dodam... E sada toga nema. Imaš samo sebe, par akorda, gitaru ili svoj instrument i malo jeste čudno, jer nas sve vraća neko fabričko podešavanja i na suštinu. Dakle, ili imaš neku poruku ili nemaš. To je u suštini recept za sve. Treba malo da pojednostavimo stvari, da vidimo stvarno gde jesmo, pa se onda taj princip sa jednom gitarom može primeniti i na druga polja.

Socijalno distancirani: novinar Oradija i Branimir bez neprijatelja

Kako danas preživljavaju kolege muzičari koji nemaju drugi izvor prihoda?

Rokenrol je uvek bio nešto što je davalo odgovore. Možemo mi sad da pričamo mnogo o tome šta nam se dešava, ali realno, svi to već znamo. Mislim da je fora da u ovoj vanrednoj situaciji treba da nađemo neki izazov. Meni je izazov da pronađem sebe kako reagujem, a sve to dovodi do toga da malo više stvaram. Nisam neki mag, ali moje mišljenje je da treba biti hladne glave, malo dobre volje, malo više duha i onda svaka pesma ode do novog uha! Vidim da su se i ostali angažovali, svako nešto kod kuće radi, čita pesme, svira, peva, emituje i to je dobro. Možda bismo mogli nešto da naučimo iz ovoga i da nakon svega stavimo na mesto gde to zaslužuje. Otkazane su svirke, festivali, svi smo imali neke planove. Trabalo je da budem u Frankfurtu, za klince, imao sam Neprijateljima zakazane svirke, sa Dinom Šaranom iz benda Letu Štuke sam imao dogovoreno snimanje. Ne znam, moramo da stisnemmo ono dugme što piše pause i čekamo da dođe momenat da stisnemo play. Bilo bi dobro da, preko Informatike recimo, naplaćujemo nešto (smeh), međutim znamo i ti i ja da se to neće desiti. Isto će biti kao i pre svega ovog. Znači, use i u svoje u svoje "neprijatelje".

Tvoji nastupi su uvek sjajni, tako je i kada nastupaš pred decom. Kažu da njih ne možeš prevariti. Kako se ti spremaš za nastupe, koliko unapred smisliš fazone i scenario?

Veruj mi da nemam unapred ništa isplanirano. To što svi pričaju da treba da se spustiš na taj level i da budeš kao dete, ja mislim da je to zapravo kontra. Ja mislim da treba da se podigneš na taj nivo i da budeš dete. Svi smo mi zaboravili kako je to bilo kad smo bili deca i čak mislim da je upravo to ova "čvrga" odozdo. Što se tiče snimanja emisija pod nazivom "Pođi sa mnom u obdanište" trenutno idu reprize, uz neke koje smo snimili ranije kada nismo ni znali da će se sve ovo desiti. Poslednja emitovana je snimljena u Beču, obilazili smo mališane u regionu i snimali smo kako oni žive, šta bi oni voleli da vide u Srbiji i družili se sa njima. Veruj mi da je uvek isti fazon. Uvek kroz zabavu napravim neke pesme i pokušavamo da ih naučimo ili podsetimo na neke jako bitne stvari.

I pored toga što te deca obožavaju, imam utisak da svako domaćinstvo sa malom decom nema tvoj CD, nego se još uvek vrte one stare, istina zaista sjajne pesme, koje su pevali Predrag Laković i Minja Subota. Zašto?

Mislim da su sve malo promenilo. Ljudi su se promenili, roditelji, ambijent je malo drugačiji nego kad smo mi bili klinci. Ono što jeste istina je to da će uvek biti potrebe za dobrom dečijom muzikom. I na nama je odgovornost da se mi njima prilagodimo. Možda ne mora da bude baš klasičan CD, danas deca barataju mobilnim telefonima vrlo rano i treba im dati mogućnost da slušaju svoju muziku upravo tako. Mi stariji skloni smo da ih kritikujemo za te stvari, a realno, da smo klinci, isto bismo to radili. Naravno, stvar je naći pravu meru. Koliko sam primetio, od ovih mojih obdaništanaca pa do nekog četvrtog osnovne, oni baš lepo reaguju. Posle toga nekako naglo ostare, mnogo ih razvlače po raznim zanimacijama, poput engleskog, svemirskog, fudbala, plivanja i mislim da ih roditelji, svesno ili nesvesno uvlače u prepoterećenje. Imam utisak da se deca malo smore od svih tih stvari.

Nekad pevaš o letećoj gitari, o dlakama iz nosa, dinosaurusima... Kako dođeš do ideja i inspiracija za dečije pesme?

Ja sam nekako samo bliže istini. U druženju sa njima ja im nisam ni mama, ni tata, ni vaspitačica, nego sam njihov drugar koji ima neku leteću gitaru, čujem šta oni pričaju, a i meni se dopadne kad nešto tako smislim. Us-us-aurus dino-dino-saurus, pa onda stihovi ko čačka nos, pa dira kosu njemu će kosa rasti u nosu, to jeste zabava ali im i na neki način kažemo, a da im ne bude dosadno. Pa i nama bi bilo dosadno da nas neko na neki zvaničan način smara. Mi deci treba da ukažemo na neke stvari, ali tako da im bude zanimljivo. Ja se, eto, borim na takav način, što kroz pesme što kroz emisiju koja se dugo emituje na RTV-u, preko 15 godina. A za to vreme sam napravio preko 700 songova! Ima jako puno komercijalne muzike koja stvarno nema neki kvalitet i zato smatram da deci treba ponuditi i nešto drugo.

Aktivan si i sa bendom, šta rade Neprijatelji?

Sviramo, odnosno, svirali smo dok nije počela ova situacija. Imali smo super koncerte u Beogradu i Zagrebu, sada, naravno čekamo i komunciramo ovako virtuelno. Imamo još jedan album u pripremi, ove godina pada deseta godišnjica od objavljivanja prvog albuma pod nazivom "Tako moje oči vide". Ako ne bude ove, slavićemo sledeće godine. Pa ne mora uvek da se slavi pet ili deset, mi ćemo da proslavimo 11 godina. Sa Dinom sam već dogovorio saradnju, tu su još neki drugari iz Bosne, ali i iz ostalih država regiona. Planiram singl po singl, pa kad se sve skupi biće jedan dobar album.

Koliko ćeš ovu izolaciju koristiti u narednom periodu, kad se sve završi? Hoćeš hteti što pre da zaboraviš ili ćemo još dugo pamtiti kako je nekad bilo?

Mislim da ne treba da zaboravimo. To smo isto mi. Treba samo što bezbolnije da prođemo kroz ovo iskušenje, a kad se završi, sigurno ću, makar zbog sebe i nekog sećanja na sve ovo, napraviti neki karantin sešn album. Vidim da ljudima prija, da lepo reaguju i da jedva čekaju da postavim onu sledeću. Valjda su svi tako usamljeni po principu "gledam te kroz staklo, šišmišu se omaklo". Dodaću još neku pesmu u ova teška vremena, da se ljudi koliko toliko drže. Nikom nije lako, svakom se desi da mlao potone, znaš to i sam. Pogovoto mi muzičari, navikli smo da se non stop nešto dešava, ali šta da se radi, sad je tako i nema nam druge. Proći će pa ćemo da se gledamo uživo, a ne kroz staklo.

Branimirovo gostovanje u Dnevnoj sobi Oradija poslušajte ovde:

Jovan Marjanović