Muzika
Džoni Štulić: Buntovnik u samoodbrani
Obeležavanje 70. rođendana frontmena Azre Branimira Džonija Štulića bilo je povod za sinoćnje okupljanje poštovalaca njegovog lika i dela u novosadskoj knjižari Bulevar Buks. Iako Džoni više od tri decenije živi u Holandiji, njegova muzika je na prostorima bivše Jugoslavije i dalje aktuelna, pa ni ne treba da čudi što je Bulevar Buks bio prepun.
Džoni Štulić je rođen 1953. godine u Skoplju, ali se vrlo brzo preselio u Zagreb, grad koji je obeležio njegovu karijeru. Svoj muzički put započeo je upravo na ulicama glavnog grada Hrvatske. Put do prvog singla nije bio ni malo lak - pokušao je sa muzičarima koji su posle osnovali grupu Film a je bio i član Parnog valjka nekoliko nedelja. Upravo je gitarista "Valjka" Husein Hasanefendić Hus producirao prvi singl Azre na kome su se našle pesme "Balkan" i "A šta da radim?".
OBRATI PAŽNJU
Bend, koji su pored Džonija činili bubnjar Boris Lainer i basista Mišo Hrnjak vrlo brzo je zauzeo svoje mesto na jugoslovenskoj novotalasnoj sceni. Prvi album "Azra" iz 1980. godine bio je pun hitova, kao što su "Marina", "Gracija" i "Tople usne žene". Novinar i publicista Bogomir Bogica Mijatović se podsetio jednog od prvih koncerta Azre u Novom Sadu, gde su nastupili kao pred grupa Dragu Mlinarecu. Kako kaže, već tada se videlo da će Džoni biti velika zvezda.
"On je od starta sebe deklarisao kao buntovnika. Bio je protiv sistema, svojih kolega, na kraju i onih iz benda, bio je i protiv novinara... Na kraju je došao do pravog neprijatelja - samog sebe. Nije voleo sebe kao temu. Mislio je da jedini ima pravo da govori o sebi. Ne dopada mu se ni jedna od knjiga koje su napisane o njemu", rekao je Mijatović.
Bogomir Bogica Mijatović
Azra je u to vreme rušila sve ustaljene standarde u jugoslovenskoj diskografiji. Tokom 1981. i 1982. godine bend izbacuje dvostruke vinile "Sunčana strana ulice" i "Filigranski pločnici" i legendarni živi album "Ravno do dna". Džoni je stalno imao potrebu da snima, jer se na taj način borio sa samim sobom, kaže akademik Zoran Paunović.
"Meni se čini da je on bio buntovnik u samoodbrani, koji je krenuo da ruši nešto kako njega samog ne bi srušili. Jači od bunta kod njega je taj utisak neprekidne paranoje i straha. Kao da se tom buntovničkom energijom branio i podizao štit", rekao je on.
Zoran Paunović
Pre njegovim rečima, u skoro svakoj pesmi koju je Džoni napisao, od ljubavnih kao što je "Tople usne žene" do "Kurvinih sinova" prisutna je doza paranoje koja je karakteristična za njegov opus. Ipak, upravo su tekstovi ono što je publiku hipnotisalo i privuklo Džonbijevom stvaralaštvu.
"Progovorio je u ime mnogih od nas, govorio ono što mi nismo smeli da kažemo ili nismo umeli. Neki pesnici umeju da kažu ono što biste vi želeli da kažete a niste ni znali da to želite. Džonijeve pesme su prepune stvari koje su nam otkrivale svet, jer je moćnom poezijom govorio neke stvari koje nismo znali pre njega", objašnjava Paunović.
Drugi deo postojanja Azre karakterišu dosta mračniji albumi "Kad fazani lete" i "Krivo srastanje". Bend ubrzo napuštaju Hrnjak i Lainer, a Džoni je tada verovao da je prerastao Jugoslaviju i odlazi u Holandiju gde je pokušao internacionalnu karijeru.
To mu nije pošlo sa rukom i nakon povratka u domovinu formira novu postavu Azre sa Lainerom i Juricom Pađenom sa kojima izdaje albume "Između krajnosti" i "Zadovoljština". Kritika ih ipak nije prihvatila dobro, što je Džoni teško primio. Sa početkom rata u Jugoslaviji, Džoni se definitivno seli u Holandiju gde i sada živi. Iako mnogi priželjkuju njegov povratak, sigurno je da se to neće desiti, kaže profesor Zlatomir Gajić.
Zlatomir Gajić
"Džoni je sa sobom povukao ogromnu masu ljudi koja misli isto kao i on. I otišao. Mi smo ostali da čekamo. Da se on sada vrati svi bi smo otišli na Marakanu, jedva čekali da koncert počne i osećali se moćno. Želja rokenrol pesnika je da do kraja pesma promene svet, što je u jednom stihu rekla Margita. Možda bi smo to i verovali do kraja koncerta ali sve su to utopije", zaključuje Gajić.
M. L.
