Društvo / Intervju
Vojvodina dominira ženskim vaterpolom
Jedan od sportova za koji sa sigurnošću možemo da kažemo da je nacionalni, zbog velikih uspeha naših sportista, jeste vaterpolo. Međutim, kada se povede priča o ženskom vaterpolu, čak i oni koji redovno prate sportska dešavanja o tome ne znaju puno. Pogotovo u Novom Sadu, gde je ženska vaterpolo ekipa Vojvodine već treću godinu za redom uspela da osvoji prvenstvo Srbije, trebalo bi da budemo ponosni. jer muška ekipa nikada nije donela pehar nacionalnog šampiona. Devojka predvođene nekada takođe vaterpolistkinjom Slađanom Drezgić i ove godine nameravaju da u ozbiljnoj konkurenciji ponove uspehe iz prošle godine u domaćem prvenstvu, a svoj veliki trud, rad i talenat predstave i na inostranoj sceni.
"Ženski vaterpolo klub Vojvodina iz Novog Sada postoji tačno deset godina i na desetogodišnjicu našeg postojanja donele smo treći trofej u naš grad. Sve tri godine smo i osvajačice duple krune, jer smo i ove godine osvojile i prvenstvo i kup Srbije, što nije mala stvar", ispričala nam je Slađana na početku razgovora.
Kako je vaterpolo ušao u tvoj život?
Nekada sam se i sama bavila vaterpolom, još dok sam živela u Bečeju, a po dolasku u Novi Sad na studije 2004. godine sam na neko vreme izašla iz cele priče, da bi se 2012. godine vratila na bazen i od Vaterpolo kluba Vojvodina dobila ponudu da osnujem žensku ekipu. Svaki početak je težak, ali smo mi već posle tri godine došle do rezultata. Moram da istaknem mlađe kategorije sa kojima se dobro radilo i koje sada čine okosnicu naše seniorske ekipe. Rad sa decom je prioritet i to uvek daje rezutate. Međutim, kada se pre tri godine ušlo u ozbiljnu priču i plan da se osvoji seniorsko prevenstvo, morali smo da se pojačamo i tu su na scenu stupile strankinje, što je bio bum u našem, ženskom svetu vaterpola, jer u muškom je to normalna stvar. Ovi trofeji koje smo mi doneli su i prvi istorijski trofeji kluba, jer muška ekipa nikad nije osvojila prvenstvo Srbije u seniorskoj konkurenciji. To je zaista veliki uspeh i kluba i mene lično kao trenera, ali naravno i devojaka koje su godinama vredno radile i mislim da polako postajemo zaštitno lice grada Novog Sada među ženskim ekipama i na to sam izuzetno ponosna.
OBRATI PAŽNJU
Koliko je vaterpolo generalno težak sport za treniranje?
Vaterpolo jeste jako težak i zahtevan sport. To je jedan dugotrajan i komplikovan proces, koji zahteva jaku fizičku pripremu, mada ja na to nikad nisam gledala kao na problem ili razliku između devojčica i dečaka. Kod nas su, na žalost, i dalje prisutne predrasude i dosta ljudi ne zna ni da postoji ženski vaterpolo klub u našem gradu, iako su rezultati tu. Tačno je da na nacionalnom nivou nismo još uvek u vrhu, ali sve je to do sistemskog ulaganja u ovaj sport. On jeste težak, ali iz iskustva mogu da kažem da ga deca jako brzo zavole. Potrebno je puno plivanja, fizičke pripreme, rada nogu, tehnike dok taktika dolazi kasnije. Sve je to izazovno, ali je upravo zato i proces stvaranja tima dugotrajan. Svakako, kao i u svmu u životu, ako se nečemu ozbiljno posvetiš doći će i rezultati.
Kako se pripremate za novu sezonu?
Ambicije su iste, odbrana titule i kupa u domaćem prvenstvu. Kostur tima je ostao isti i želja nam je da i po četvrti put osvojim prvenstvo. Već pet godina za redom deo smo i Dunav internacionalne lige gde smo već dve godine za redom treće, a želja nam je da ponovimo uspeh ili da se popnemo stepenik više. Prvi put ove sezone, u septembru, treba da igramo jeden vid evropskog takmičenja, što je novina za nas i veliki izazov, a nadam se da ćemo i tu imati neke zapažene rezultate.
Jovan Vanja Marjanović
foto: ŽVK Vojvodina
