Društvo / Intervju
Tradicija Sokola u Novom Sadu duža od sto godina
Sokolski dom u Novom Sadu početkom decembra proslaviće 85 godina od završetka gradnje i puštanja u rad ove jedinstvene i zakonom zaštićene građevine. Sokoli, kao pokret koji je negovao fizičku kulturu, nastao je pre više od sto godina, a za svog postojanja iznedrio je generacije uspešnih sportista, posebno gimnastičara, što ovo udruženje čini i dan danas. Mladi gimnastičar Ivan Dejanović reprezentativac je naše zemlje i osvajač mnogih medalja na domaćim i instranim takmičenjima, dok Jakob Matić prenosi svoje iskustvo i vredno čuva tajne Sokolskog društva u Novom Sadu.
"Počeo sam da treniram sa pet godina, a za gimnastiku sam se odlučio jer je moj brat, pre mene, takođe trenirao gimnastiku na koju ga je doveo tata. Svidelo mi se jer sam shvatio da mi se telo razvilo, a sport mi je pomogao da se dobro snađem u svakoj životnoj situaciji. Smatram da bi svako trebalo makar da proba, a obavezno deca u mlađem uzrastu", kaže Ivan na početku gostovanja u emisiji "Dnevna soba" Oradija.
Kako izgleda jedan tvoj trening?
Krećemo uvek od razgibavanja, a govoreći jezikom gimnastike, nakon toga se pravi balans između snage i razgibanosti. Nakon toga se kreće na sprave i specifične treninge u zavisnosti od vrste treninga i vežbača.
Kako se i kada odabere određena sprava?
U mlađim kategorijama prođu se sve sprave, svih šest. Ja sam se kasnije odlučio za vratilo. Stvarno je lep osećaj, atraktivno je i uživam dok vežbam na vratilu. Za više disciplina bilo potrebno mnogo više vremena, koje na žalost nemam, tako da sam odabrao ovu jednu.
U gimnastici već dugo godina naši predstavnici nisu uspevali da osvoje medalje na najvećim takmičenjima. Šta je potrebno da se dostigne taj nivo?
Pre svega, potrebni su nam uslovi. Potreban nam je jedan gimnastički centar, uz to i medijska kao i finansijska podrška. Vežbače imamo, ali bi trebalo da ih ima i mnogo više, pa bi to bilo sasvim dovoljno da dostignemo neke veće uspehe na svetskom nivou.
Koliko si aktivan što se tiče takmičenja?
Redovno idemo na državno prvenstvo, a u zavisnosti od kategorije, ali i finansijske podrške, idemo na nekoliko svetskih kupova. Negde oko deset velikih takmičenja u godini posetim. Tu su, naravno i odlasci na pripreme koje se organizuju.
Šta bi bilo potrebno da budeš profesionalni gimnastičar?
Barem dva treninga dnevno po tri sata, zdrava ishrana i još mnogo toga uz dosta odricanja. Sav životni fokus bi morao da bude na sportu.
Šta si kada nisi u sali?
U septembru sam diplomirao i završio za veb dizajnera. A sportista sam i van sale i obaveza oko gimnastike.
Sokolski dom je mesto gde su, sada već davne 1936. godine "Sokolari" dobili svoje dugo očekivane prostorije. Samo udruženje nastalo je 1905. godine, a o dosadašnjoj istoriji svedoče dve fotomonografije kao i knjiga posvećena Sokolskom društvu Novi Sad, čiji je sportski direktor Jakob Matić.
"Počelo je davno, još u 19. veku, 1862. godine u Pragu, kada je profesor filozofije doktor Miroslav Tirš osnovao jedan gimnastički pokret. U to vreme došlo je do buđenja aktivnosti vezanih za sport, odvajanja od crkve i mnoge nove stvari su se pojavile. On je osnovao jedan gimnastički pokret koji je dobio naziv 'Sokolski pokret', po srpskim narodnim junačkim pesmama. Jedan od njegovih saradnika, kada je prevodio naše narodne pesme, primetio je da se uvek pojavljivala ptica soko kada su želeli da istaknu osobine junaka. Sam taj pokret je imao ideju da stvara mlade ljude koji će raditi na sebi i svojim sposobnostima, a time će doprinostiti svom narodu i naciji. S jedne strane to je bio sportski, a sa druge strane nacionalni pokret i počeo je mnogo da se širi, naročito po slovenskim zemljama", kaže Jakob.
Sokolsko društvo u Novom Sadu bilo je osnovano i pre nego što je zgrada bila sazidana?
Tako je, Sokolsko društvo u Novom Sadu konačno je osnovano21. novembra 1905. godine, nakon nekoliko neuspešnih pokušaja u ranijem periodu. Društvo je radilo, a posebno se masovno razvijalo nakon Prvog svetskog rata, jer se tada velika pažnja posvećivala fizičkoj kulturi, posebno gimnastici. Javila se potreba da se izgradi dom u kojem će održavati delatnosti i aktivnosti. Mi smo počeli da radimo u prostorijama Matice srpske i sve do izgradnje doma smo bili smešteni tamo. Doneta je odluka da se izgradi sopstveni dom, uspostavljena su tri odbora: finansijski, za propagandu i građevinski odbor, a prva značajnija sredstva skupljena su tek 1931. godine. Dobijeno je zemljište od gradske uprave sa jedinom obavezom da se na tom zemljištu izgradi Sokolski dom, a 1934. godine je postavljen kamen temeljac.
FIZIČKA AKTIVNOST JE UVEK BITNA
ZA FIZIČKO VASPITANJE NA FAKULTETIMA IMA PROSTORA
Dve godine nakon toga objekat je završen i zvanično otvoren 1. decembra 1936. godine, tako da ove godine slavimo 85 godina od otvaranja Sokolskog doma u Novom Sadu. Ceo objekat je zamišljen tako da je trećina bila trebalo da bude sportski deo objekta, gde su sale, svlačionice, kupatila i sve ono što je neophodno za bavljene fizičkom kulturom. U centralnom delu su bile predviđene kancelarije, dok je u desnom krilu, gde je današnje Pozorište mladih, bila svečana sala za akademiju Sokolskog društva i za prezentacije ostalih kulturno umetničkih društava koja su u to doba postojala. U prizemlju je bila planirana gostiona, dok je pored toga bio sistem za grejanje.
Kakva je danas situacija?
Sokolsko društo je na osnovu svih dokumenata bilo uknjiženo kao vlasnik ovog objekta sa punim pravom korišćenja i upravljanja. Svi korisnici su plaćali određenu rentu, jer je tako bilo zamišljeno i na početku gradnje samog objekta, kako bi se Dom sam izdržavao. Nakon Drugog svetskog rata Sokolsko društvo je obnovljeno, ali je dobilo novi naziv što je bila uobičajena praksa tih dana, jer je samo društvo imalo korene u Kraljevini Jugoslavije, a to tadašnjim vlastima nije odgovaralo, pa su to preimenovali u Gimnastički savez Partizan. Važno je da je i posle Drugog svetskog rata Sokolski dom pripadao gimnastičkom društvu, potom Partizanu, a kako je zgrada tadašnjeg Srpskog narodnog pozorišta izorela u požaru useljeni, su u deo koji se danas zove Pozorište mladih. Sve je to funkcionisalo do 1980. godine iako sama zgrada i pozorinica nisu bile projektovani niti građene za potrebe pozorišta.
"YOU ARE AN IRONMAN" OSTANE ZA ČITAV ŽIVOT
KORONA I SPORT - ZNA SE KO POBEĐUJE
Lutkarsko pozorište formirano je 1955. godine i takođe je, kao i SNP, bilo zakupac kod gimnastičkog saveza. Kada je izgrađeno novo pozorište prostor je dat Zvezda filmu na korišćenje, a nakon određenog perioda tu se uselilo Pozorište mladih. Povodom svih ovih promena i usled nemogućnosti da upravljamo našim objektom, mi smo pokrenuli sudski postupak i sva četiri dosadašnja ročišta rešena su u našu korist. Danas su svi oni u zakupnom odnosu prema Sokolskom društvu koje taj novac prvenstveno troši na plaćanje tekućih troškova i rekonstrukciju dotrajalih delova, poput krova, prozora, fasade, elektro i grejnih instalacija, ali je sad vreme da se ponovo krene u ozbiljniju sanaciju. Na žalost, svaki korisnik prostora tokom osamdesetih godina je prilagođavao prostor sebi, sekao kablove, menjao grejna tela, vodovod i to sada zadaje velike probleme Sokolskom društvu. Vlada Srbije je 2002. godine Sokolski dom proglasila za spomenik kulture koje je veoma značajan, jer ga je radio Đorđe Tabaković u stilu moderne, koji je u vreme između dva rata bio popularan.
Kako će Sokolsko društvo obeležiti jubilej?
Ove godine je 85 godina od završetka radova, ali i 116 godina od osnivanja samog društva. Organizovaćemo svečanu akademiju i imaćemo promociju drugog dela fotomonografije posvećene Sokolskom društvu. U oba dela ove fotomonografije prikupljen je ogroman broj dokumenata iz istorije našeg društva koja datiraju iz vremena pre formiranja pa sve do danas. Od starih članova, njihovih porodica, građana Novog Sada prikupili smo oko 30.000 fotografija, sve to složili po datumima, obradili i iz tog materijala su nastale ove dve knjige.
Jovan Vanja Marjanović
foto: Sokolsko društvo Novi Sad