Milan Stojanović: Oseća se optimizam u srpskom filmu

Milan Stojanović je filmski producent, programski direktor festivala Cinema City i jedan od producenata veoma hvaljene serije "Vere i zavere" koja se prethodnih meseci prikazivala na Radio-televiziji Vojvodine. Uoči narednog izdanja Cinema city festivala, koji počinje krajem ovog meseca, Milan je za Oradio ispričao kako će ovaj popularni filmski festival funkcionisati ove godine, ali je probao i da nam približi profesiju filmskog producenta.

Kako si se snašao u ulozi programskog direktora festivala Cinema city?

Snašao sam se kako sam morao (smeh). Na Cinema City sam došao 2013. godine, sa idejom da zajedno sa mojom sestrom i koleginicom Marijom pokrenem jedan edukativni program "Cinema youth" koji je bio namenjem mladim i budućim filmskim stvaraocima, a koji je nakon toga prerastao u Cinema City kampus.

To je bio početak saradnje i mislim da smo se oboje lepo uklopili u ekipu koja organizuje ovaj festival. Već naredne godine direktor festivala Miloš Ignjatović ponudio mi je da preuzmem funkciju programskog direktora festivala, što je za mene bio možda i prevelik zalogaj, ali uz poverenje i podršku cele ekipe festivala mislim da smo uspeli da uradimo puno dobrih stvari. Ovo će biti treća godina kako obavljam tu funkciju, napravili smo neke lepe novine, izoštrili fokus festivala pre svega odlukom da se baziramo na prve i druge filmove autora i time stavili jasan karakter celog festivala. Fokus nam je sada kompletno usmeren na mlade autore, one koji dolaze, iako su, kada se pogleda u nazad, u prethodinh osam godina šest puta nagrade odneli mladi autori, debitanti.

Kakav će biti ovogodišnji Cinema City?

Trudimo se da svaka naredna godina bude bolja od prethodne. Uz sve poteškoće ali i ozbiljan domaći zadatak koji smo sebi postavili prošle godine promenom koncepta i fokusiranjem na prelepe lokacije Limanskog parka i Kineske četvrti. Ove godine sebi nećemo zadavati tako velike zadatke, lokacija i koncept ostaju, nećemo praviti tako velike promene. Trudićemo se da nastavimo ono što smo prošle godine započeli i da unapredimo određene programske delove, kako bi iznenadili publiku koja to, verujem, i očekuje od nas.

U prethodnom periodu više si vremena proveo u inostranstvu nego u Srbiji. Koliko je sve to vezano za tvoju profesiju - film?

Moja profesija je prvenstveno fimlmski producent, a kako su filmski producenti često poput trgovačkih putnika sasvim je prirodno da dosta boravim van zemlje. Nedavno sam se vratio sa festivala u Kanu gde sam učestvovao u programu koji se zove "Producers on the Move" u okviru kojeg je dvadeset evropskih producenata prezentovalo svoje projekte, ali smo se i družili, upoznavali i napravili osnove za potencijalnu buduću saradnju. Bio sam i u Cirihu gde je predstavljena nova, mlada srpska kinematografija, sa mnom su bile kolege Maja Miloš, Ognjen Glavonjić, Nikola Ljuca, Jelena Gavrilović i drugi, dok ću sledeće nedelje otići u Pariz gde ću u okviru programa "Paris coproduction village" predstaviti novi projekat Ivana Ikića koji se zove "Korisnici". Ivan je ove godine bio u programu Kanskog festivala u kojem šest mladih reditelja razvija scenarija za svoje nove filmove, pa će naredni projekat, po automatizmu, biti predstavljen francuskim producentima tog projekta u Parizu.

Ivan Ikić i Milan Stojanović

Dakle, ti si filmski producent. Kako si izabrao to zanimanje?

Mislim da imam i nekakv porodični pedigre, pored mene, filmski producent je i moja sestra Marija, a sve je u stvari krenulo od mog oca koji je sedamdesetih godina kažu izmislio snimanje filmova "bez para", ali i postavio osnove nezavisne filmske produkcije na ovim prostorima. Naime, tada je ekipa, u kojoj je bio i moj otac, uspela da se otrgne od tadašnje radne zajednice i velikih kuća kao što su Centar film ili Avala film i da naprave filmove Gorana Markovića, Želimira Žilnika, Makavejeva, Karanovića i drugih. Deluje da je bilo neizbežno da i sestra i ja krenemo ovim putim. Lično sam posle završene srednje škole imao plan da upišem arhitekturu, ali sam sticajem okolnosti upao na snimanje filma, zaljubio se u taj posao i evo već nekih 14 godina sam u tome. Pre šest godina sam pokrenuo i svoju producentsku kuću "Sense", od nosača stolica i suncobrana, preko posla organizatora došao sam do mesta producenta, pa i programskog direktora na festivalu Cinema City.

Gde sve škripi kada je reč o kinematografiji u Srbiji?

Posle dužeg vremena može reći da sve manje škripi u domaćoj kinematografiji. Dolaskom Bobana Jefitća na čelo Filmskog centra Srbije počeo je da radi i medija desk, Srbija je konačno postala članica programa medija, odnosno programa Evrope. Takođe, uspostavljen je podsticaj producentima koji ulažu u proizvodnju audio-vizuelnih sadržaja u Srbiji što znači da će sve više stranih, ali i domaćih produkcija realizovati svoje projekte u našoj zemlji. Ustanovljen je i jasan raspored konkursa u toku godine na kojima se takmiče domaći autori i producenti kako bi dobili sredstva za proizvodnju filmova. Sve ovo su zaista pozitivne stvari, iako ima još dosta toga da se uradi oseća se neki optimizam i deluje da možemo napredovati u narednim godinama. Ono što nam svakako fali je količina sredstava koja se opredeljuje za proizvodnju filmova, kao i način raspodele jer prosto nema dovoljno novca za sve. Mislim da je to problem koji će konstantno biti prisutan.

Ako se usudimo da se uporedimo, što se festivala tiče, gde smo u odnosu na svet?

Mislim da imamo pravo da se poredimo sa svetom, pogotovo Evropom, kada su domaći festivali u pitanju. Promocija evropskog i svetskog filma, pogotovo umetničkog, na niovu lokalne zajednice koju vrši, na primer, Cinema City, a koja formira ukus gledalaca veoma je važna. Ono što je možda još važnije, ovaj festival je i platforma za promociju domaćeg filma ka inostranstvu. Posebno su značajni gosti, u okviru žirija ili po pozivu. To su renomirani filmski radnici i stvaraoci iz Evrope i sveta, koji mogu da upoznaju mlade fimske stvaraoce iz naše zemlje i eventualno sa njima započnu neku saradnju. Pomenuo bih i nekoliko značanih filmskih festivala iz Srbije, tu su festival evropskog filma na Paliću, FEST je pod vođstvom Jugoslava Pantelića u poslednjih nekoliko godina počeo svoj novi život... Takođe, tu je i Festival autorskog fima koji publici u Beogradu donosi nagrađene filmove sa svetskih festivala, ali meni su zanimljivi i manji festivali koji su nastali ili iz potrebe lokalne zajednice za njima kao na primer PAF koji se održava u Pančevu ili žanrovski ili strukovni kao što je na primer Beldoks, koji predstavlja dokumentarne filmove iz celog sveta, a od ove godine dodeljuje i strukovne nagrade u okviru domaće dokumentarne produkcije.

Milan Stojanović i Zoran Simjanović

Vratimo se malo na producentski posao. Na čemu trenutno radiš?

Kao i uvek radim na nekoliko projekata, u fokusu su mi trenutno muzička komedija "Zmaj Jovini pangalozi" u režiji Slobodana Skerlića, pored toga razvijam novi film Ivana Ikića koji se zove "Korisnici", kao što sam napomenuo ovaj projekat razvijan je preko Kanskog festivala, a uskoro ga predstavljamo i u Parizu, dok se realizacija planira za 2018. godinu. U okviru producentske kuće "Sense" koju vodim radim i na projektu "Brazde" mladog reditelja Vladimira Tagića, a uz to imamo i dva dokumentarna filma koji su u procesu postprodukcije.

Šta bi izdvojio iz prethodne karijere?

Svakako bih izdvojio film "Varvari" Ivana Ikića, to je prvi film koji je moja producentska kuća realizovala. Svoju internacionalnu karijeru ovaj film je počeo festivalom u Karlovim Varima gde je osvojio specijalno priznanje žirija, a nakon toga prošao preko 30 festivala u svetu. Pomenuo bih da sam radio kao direktor filma na filmu "Krugovi" Srdana Golubovića, zatim "Majke" sa Milčom Mančevskim, a nedavno smo završili seriju pod nazivom "Vere i zavere" koju sam radio sa Saritom Matijević, a za potrebe RTV-a.

Kada bi mogao da biraš u kojoj zemlji bi radio svoj film?

Uh, radio bih u svim zemljama, ali možda bih najviše voleo da probam da radim u Indiji.

Da nisi filmski producent...

... bio bih ili filmski montažer ili bih crtao stripove. Jedno od ta dva sigurno.

Jovan Marjanović