Sin Seekas: Univerzalni jezik muzike

Vojvodina, kao multinacionalna sredina neguje nasleđe, jezik, kulturu, običaje svih naroda koji žive na ovim prostorima. Ipak, čini se da je većina napora usmerena kao očuvanju tradicije, dok za moderno stvaralaštvo nema ni prostora ni razumevanja. Mladi umetnici nacionalnih zajednica sa severa naše zemlje, poput benda Sin Seekas, krčili su sebi put tražeći publiku u zemlji matici, Mađarskoj, dok ih publika u našoj zemlji nije upoznala i oberučke prihvatila. Ovaj bend, svojim kvalitetom, kako komponovanih pesama tako i njihovim izvođenjem, daleko prelazi granice regiona i konkuriše za nešto mnogo veće. 

Bend Sin Seekas postoji već 12 godina, iako ja nisam bio u prvoj formaciji benda. Počeli su kao duo, da bi kasnije sve to evoluiralo u ovo što imamo danas. Krenulo se od akustike da bismo danas stigli do klasične postavke rok sastava, obogaćenog duvačima", ispričao nam je David Sič član benda Sin Seekas.

Bend postiji dosta dugo, karijera se gradi stepenicu po stepenicu, iza vas je i nekoliko albuma?

Tako je. Od kako sam ja u bendu izdali smo jedan album, a jedan je u pripremi i uskoro će biti objavljen. U prethodnom radu bend je objavio još dva albuma, jedan na mađarskom i jedan na engleskom jeziku.

Odakle je izašao ovaj zanimljivi muzički izraz, neki to zovu krosover, mada nije previše važno koji bi to bio žanr?

Mislim da nije to bilo planirano, ne mogu da kažem da je bilo nekih uzora. Svako iz benda je doneo neko svoje viđenje muzike, svoju energiju, svoj stil i mislim da smo na taj način stvorili nešto što je danas muzika Sin Seekas. Jako su različiti žanrovi koje slušaju članovi benda, ali kada se sve to nađe u nekoj fuziji onda dobiješ nešto sasvim novo.

Jedan album je na engleskom, jedan na mađarskom i siguran sam da ste poznatiji i popularniji u Mađarskoj nego u Srbiji. Zašto je to tako?

U Mađarskoj smo odsvirali zaista dosta festivala i nastupa, a zahvaljujući tome uspeli smo da dobijemo neke razne nagrade što nam je pomoglo da snimimo album. To je na neki način trasiralo put i naše nastupe u Mađarskoj, a ne mogu reći da smo se plašili kako će publika u Srbiji da reaguje, to je verovatno glup izraz, ali nismo znali kakva će biti reakcija. Međutim, super smo se iznenadili da je publika u Srbiji to prihvatila i prepoznala. Možda je kliše, ali muzika je univerzalna, muzički jezici su univerzalni, nije važno na kom jeziku se peva i obarća ako to nekome nešto znači.

Prijavili ste se na Bunt Rock festival i bili ste odlično primljeni, kakvi su vaši utisci odande?

Utiscu su jako dobri. Kad god negde uspeš, iako se nismo prijavili zbog nagrade, dobiješ neku vrstu dokaza, potvrde svog rada. Nismo se nadali da ni da ćemo proći u drugi krug, a ne da ćemo pobediti, razlog odlaska tamo je bio samo da vidimo gde smo i kako će ljudi reagovati na nas. Sve to nam je dalo snage da se onda ipak okrenemo i prema Srbiji i publici ovde i da pokušamo da nastupamo što više na ovim prostorima.

Novi album uskoro stiže, energičan kao i ovi prethodni ili vas je uzeo zub vremena pa ste se okrenuli laganijim notama?

(smeh) I dalje imamo dosta energije što će se čuti i na albumu. Ostajemo pri ovom zvuku i dalje ne znamo gde sve ovo pripada, stilski ili žanrovski i tome se baš radujemo. Nije potrebno to staviti u neku vrstu, žanr, stil. Da li je to ska ili rege ili hardkor ni sam ne znam, jedino što mogu da obećam da će biti prostora za ples.

Gde će zainteresovani moći uskoro da vas čuju i vide?

U Novom Sadu sviramo već ovog vikenda, u subotu, 25. novembra u okviru muzičkog programa festivala Cinema City, zajedno sa još nekoliko bendova. Sve se dešava u Svilari, a počinje u 20 časova, pa svi zainteresovani mogu da dođu i čuju kako zvučimo uživo.

razgovor s Davidom poslušajte ovde:

Jovan Vanja Marjanović

foto: privatna kolekcija benda