Ida Prester: Nisam ni Ceca, ni Brena, ali sve što radim ima smisla

Prva unplugged svirka Ide Prester pred punim Prostorom u Gradiću bila je veče za pamćenje. Za početak, dug red onih koji nisu uspeli da dođu do neke od vrlo ograničenog broja karata, zeleni sertifikati na uvid, maske i onda svirka o kojoj ćemo još dugo pričati. Kao da, uostalom, Ida ume da pravi drugačije.

Energičan nastup, sasvim lične priče koje stoje iza pojedinih pesama i horsko pevanje publike, kako novih tako i starijih stvari. A kad smo kod novih, Ida je jedna od onih koja tokom pandemije nije sedela mirno, već su singlovi izlazili jedan za drugim.

"Treba hraniti ove ljude iz mog benda. Zato nismo ni stajali. I nama je ova godina bila depresivna, ali je zato i bila produktivna. Rešili smo da pokažemo i depresiji i anksioznosti i koroni  i okrenuli se svirkama, pesmama, spotovima. Treba se samo ponašati kao da je sve normalno i onda u tvom sveti i jeste".

Da li taj skup novih pesama znači da uskoro izlazi i novi album ili je to neka druga priča?

Novi album je praktično već gotov. Mi smo izdali nekih sedam-osam singlova, još dve pesme imamo spremne. Ali sada hiberniramo, kao i svi ostali. Nema smisla izdavati album sa ovako represivnim merama. Prosto, čekamo proleće da možemo da ga promovišemo, idemo na svirke i slično.

Poslednji put smo te u Novom Sadu gledali na Exitu. To je jedan od nastupa o kome se najviše govorilo. Šta je to što ti nosiš sa njega?

Ovaj Exit bio je nekako poseban, pre svega jer je to, čini mi, se prvi festival koji je održan u celom svetu. Tako da su prvo oči celog sveta bile uprte u Exit, a drugo, jer smo se svi svega zaželeli. Zbog te kolektivne euforije možda nam je to jedan od najboljih nastupa. Ima nekoliko momenata koje ćemo pamtiti. Jedan je kad se popela Ana, naša prijateljica, cura koja je istetovirala reči pesme "Sutra je dan", pa smo je pozvali da dođe, a u međuvremenu smo shvatili da ona boluje od retke bolesti, pa smo je izveli na stage i pevali s njom. Cela ekipa je znala da je pesma posvećenja njoj. Drugi momenat je ono penjanje po gelenderu. Počeli smo malo kilavo, jer nismo imali tonsku, bila sam baš nesigurna, nisam dobro čula ni bend ni matricu...

Odjednom je sve proradilo, a Fusion stage se kompletno napunio. Krenula je prava euforija i ja sam htela da pozovem dvadesetak ljudi iz prvog reda da pleše sa mnom na bini. Redari nisu dali, a ja sam se baš smorila. U sekundi sam odlučila - ako ne može publika nama gore, idem ja njima dole! Popela sam se na tu ogradu i završila koncert tamo u vazduhu. Publika i redari su mi držali noge da ne ljosnem na nos, a publika je vrištala i pevala u glas. Fenomenalan osećaj. To su neki momenti koji su obeležili EXIT, a i nama godinu.

Ali bilo je sa tog nastupa još nekoliko momenata koji su kasnije trajali. Tvoja fotografija u plavoj haljini posle je danima bila na internetu, ali uz važnu poruku? Imaju li umetnici koji imaju tako dobru platformu i odgovornost da mladima daju takve poruke?

To mora da odluči svako za sebe. Ja znam da kolege ne vole da iznose svoje stavove na takve teme. Ja sam oduvek bila lajava i zbog toga sam i ranije imala problema. Zato verovatno imam i manje fanova, nego što bih inače imala, jer su moji stavovi prema feminizmu, gejevima, Romima, izbeglicama i tako dalje, kristalno jasni. Šta se ovde desilo? Ja sam nastupala u haljini koja je zakopčana do vrata, ali se nosi bez grudnjaka i ako nisi u stanju da je nosiš tako, onda je nemoj ni nositi. I ja imam svoje normalne dvojkice, ništa posebno, ali su se odjednom našle na svim naslovnim stranama tih najjačih medija, sa: Ida Preseter zgrozila fanove na Exitu! Čoveče, te sise se manje vide nego na bilo kojoj fotki, bilo kog selebritija na fotkama tih istih medija, pa mi je to bila apsurdna situacija. Prosto sam mislila da je bitno poručiti da treba da imaš slobodu da radiš, ponašaš se i oblačiš kako želiš. Ove moje dvojke nikada nisu očekivale da će takvu slavu postići u životu. Ipak, jako mi je drago što je tako puno ljudi reagovalo. To je post sa najviše lajkova i komentara.

Nedavno je izašla nova verzije pesme "Sutra" sa Pocket palmom. Koliko je tebi kao umetnici zanimljivo da se novim očima vraćaš starim stvarima?

Ovoj pesmi sam već dugo htela da udahnem novi život. Sve to sada radim solo, pod svojim imenom, nisu toliko akustične, kao te Lolobrigida stvari, a "Sutra" je verovatno naša najveća ostavština do sada. Meni su neke druge stvari možda draže, ali ova pesma najviše znači fanovima. Petoro ljudi je tetoviralo već stihove te pesme. 

I posle kažeš da imaš malo fanova?

Ma da se ne lažemo, sve ti je to teška alternativa. Nisam ja ni Brena, ni Ceca, ali meni je savršeno dovoljno da to što radim ima smisla. Kada ti ljudi žive sa tobom, prate te, tim pesmama obeležavaju neke svoje važne trenutke u životu, onda to sve skupa ima smisla.

I. Miloradov 

fotografije: Ida Prester facebook