Džez je sloboda

"Džez nigde nije mejnstrim" i "Džez je muzika koja se dešava u momentu" reči su profesionalnog muzičara Andrije Gavrilovića iz Beograda, koje je nizom 'slučajnosti' došao upravo do džeza i Berklija.

foto: Katarina Ćirić

Upisao je muzičku školu i trubu kao instrument, kako bi profesor njegove drugarice popunio klasu. Džezom je počeo da se bavi jer je hteo da svira sa društvom sa kojim se družio. Berkli je upisao jer je tamo otišao na prijemni posle saznanja da nije primljen na odsek za klasičnu muziku u Hamburgu.

Sada živi u Njujorku, a iako je nedavno završio koledž, kao performer delio je binu sa mnogim velikim imenima današnjice u svetu džeza. Andrija kaže da je džez muzika zapravo istinska emocija koja izlazi iz muzičara koji sviraju tu muziku, a za trubu – da pojačava sve što želi da kaže.

"Truba je najbliža glasu. Glas je nešto najprirodnije što može da prenese emociju koju ispoljavamo muzikom, a truba je nekako nastavak našeg tela. Sve što izlazi iz trube – izlazi iz mene. Ona mi samo pomaže da pojačam to što želim da kažem", kaže Andrija za Oradio.

foto: Nenad Ilić

Truba i džez, klasika ali i igranje sa tradicionalnim prizvukom ga odvode na Berkli, koji ga je, kako Andrija objašnjava, naučio da se pronađe u društvu. Dodaje i da druga važna stvar koju Berkli uči svoje studente jeste "kako da se prodaš, da zaradiš novac na različite načine".

"Prvo što sam naučio na Berkliju bilo je kako da se pronađem u tolikom društvu. Šta je to što mene čini posebnim. Samo pevača na mojoj godini bilo je dve hiljade. Na mojoj godini. Trubača nema toliko, ali gitarista, pijanista  - možete samo zamisliti koliko ima ljudi koji rade skoro istu stvar koju ti radiš. I svi se bore. I kako sad na pravi način da se izboriš za svoje mesto, da pokažeš ono što stvarno jesi. Odatle dolazi moj momenat vraćanja našoj, tradicionalnoj muzici. Našoj kulturi. Zato što tamo to niko nema", kaže Andrija.

Posle Bostona i Berklija, Andrija odlazi u Njujork – mesto za koje se smatra da ima najjaču džez scenu na svetu.

"Njujork stvarno jeste džungla, kako kažu. Toliko si mala jedinka u moru ljudi koji gledaju svoja posla, neće ni da se pomere da te ne zakače kad prolaze. Ja sam se uplašio. Ali onda, posle dve nedelje sam imao prvu svirku u Njujorku i osetio sam da i ja doprinosim tom ludilu", kaže Andrija.   

Foto: Privatna arhiva 

Svaki uspešan profesionalac, da bi to i postao, mora puno da ulaže u sebe. Andrija Gavrilović dodaje da iza toga stoji jako puno vežbanja, ali da njemu to ne smeta, zato što "jedva čeka deo dana, kada će vežbati, jer to zaista i voli".

"Kao profesionalni muzičar moraš da budeš spreman na sve što ima veze sa muzikom. Vrlo često se dešava da imamo svirke bez proba, gde dobijem note na licu mesta. Naravno da se očekuje od mene da neću pogrešiti i da ću dati sebe u to, zato što me zovu zbog toga", rekao je Andrija.

Iako džez muzika nije mejnstrim, Andrija Gavrilović navodi da se često događa da ljudi koji tek krenu da slušaju džez muziku kažu da im je malo haotična i ne razumeju je, ali da pruža slobodu. Pruža je, kako zaključuje Andrija i muzičarima koji je sviraju.

Aleksandra Bučko