DJ Meli: Umetnost je u izboru pesama, ne samo u miksu

Dobra žurka podrazumeva da je prostor u kojem se organizuje adekvatan, ozvučenje odlično, rasveta takođe, vesela publika je poželjna, ali dobar DJ je možda i najvažnija karika. Melanija Stanković, a.k.a. DJ Meli pune četiri godine gradi svoju karijeru, a njen talenat i dobar odabir muzike prepoznali su mnogi klubovi, lokali i festivali od kojih su neki van granica naše države. 

“U di-džej svetu se nalazim već četiri godine, ali se muzikom bavim ceo život. Svirala sam violinu osam godina, sviram je i dalje, ponekad. Bavila sam se i solo pevanjem, ali sam se pronašla u di-džejingu nakon dugogodišnjeg ugostiteljstva i posmatranja drugih di-džejeva. Mnogo mi se dopalo šta to oni rade, kako se predstavljaju i kako vode publiku kroz svoj set”, priča DJ Meli na početku gostovanja u "Dnevnoj sobi" Oradija.

Pretpostavljam da ti je neka određena muzika bila cilj, da počeš da istražuješ i da puštaš nešto od toga?

Najviše mi se dopao house. Prosto ja sam dugogodišnji rejver, izlazila sam dosta na žurke, u klubove, u razne barove. Slušala sam zaista svašta, ali sviđa mi se ta igra koju haus muzika ima u sebi i kako se ljudi provode uz nju. Tako da sam se odlučila za taj pravac.

Da bi neko postao DJ ipak mora da usavrši neke skilove. Kako je to teklo kod tebe?

Na početku sam pozajmila neku staru miksetu i krenula sam da pravim kučne žurke. Na tome sam učila da radim, ali sam sve skontala jako brzo. Nije to ništa toliko tehnički teško. E sad, gramofoni su malo drugačija priča, trenutno učim da puštam sa ploča. Ipak sam ja mlađa generacija. Neki stariji su kretali od ploča pa su to naučili, a onda prešli na ovo modernije. Ja sam krenula da radim i učim na C di-džejima, a digitalu sam skontala jako brzo.

Gde nađeš svu tu muziku, da bude kvalitetna i da bude ujednačena?

Muziku danas možete da iskopate svuda. Počela sam da tražim muziku na Soul Seeku. To je jedan stari program na kome ima gomila neke retro muzike, koju možda sada ne možete da nađete onlajn. Sviđa mi se vinilna muzika, pa ponekad ripujem vinile i onda ih puštam u digitali, kada nemam priliku da puštam muziku sa gramofona. Dosta istražujem muziku na Bendkempu, ali i na raznim drugim platformama. Danas je muzika jako dostupna, samo je važno ko je slušalac. Volim da miksam različite pravce, ne volim da se zadržavam na jednom žanru.

Violina, solo pevanje, ali i di-džejing, to je ipak neka muzika koja je tuđa. Je l' ima neke šanse i možda nekog razmišljanja da ubaciš ili da napraviš nešto što će biti potpono tvoje?

Od skora sam počela da se bavim produkcijom, ali imam puno gigova i onda to ubacujem kad stignem. Trebalo bi do kraja godine da se pojavi neki moj acid breakbeat house. Razni elementi će biti prisutni. Čućete već, kada bude izašlo. Ali da, planiram da ubacujem svoje vokale. Planiram da ubacujem i svoju violinu, zašto ne bih baš u toj produkciji iskoristila sve svoje talente. Mislim da će to ljudima biti interesantno.

Kad napraviš jednog dana svoju muziku, kolika je verovatnoća i mogućnost da to na kraju prodaš?

Ja sam onaj umetnik koji ne voli da prodaje umetnost. Volim da putujem sa di-džejingom. Kao i za slike, volim da ih udomim na pravom mestu. Tu muziku ću prvo slati svojim prijateljima, različitim producentima i ako neka produkcijska kuća bude bila zainteresovana da to objavimo, to će se možda tako i prodati, ali mi nije na prvom mestu. Možda pitanje oko biznisa nije pravo pitanje za mene.

Dosta često nastupaš, mislim da ti taj deo biznisa dobro ide. Gde si do sada sve nastupala?

Bilo je toga baš dosta, ali ako govorimo o najdražim, onda je to svakako nastup u Dorćol jardu, to je bivši Half klub. To je organizovala jedna ruska ekipa, koja kod nas radi žurke. U tom lepom prostoru, lepom dvorištu, organizovali smo jako lepu matine žurku. Prošle godine sam puštala na Amsterdam dance eventu. Bio je jako, jako lep dodir sa publikom. Amsterdamska publika je nešto totalno drugačije, iako sam našla i puno sličnosti sa beogradskom publikom. Moram reči da slušamo sličnu muziku. Izdvojila bih i jedan bar koji se nalazi u Portugalu, u Lisabonu, zove se Papiola bar. Lep matine, na obali okeana, sjajna žurka. Tako da, ima ih dosta, da ih ne nabrajam sada sve.

Pre nastupa unapred smisliš neku plejlistu, ili gledaš publiku, pa onda prema njima pustiš nešto što bi, možda, oni u tom momentu želeli?

Prvo pustim nekih pet različnih traka i onda gledam kako publika reaguje. Nekada, na početku i nema publike, pa onda eksperimentišam, ali, u suštini, gradim set. Trudim se da krenem laganije, sa nekim deephouseom. Naravno, jako sve zavisi od toga gde se nalazim, od mesta, kluba i publike koja dolazi na određeno mesto. Publika je apsolutno najvažnija publika. I najvažnije mi je kako se voze ljudi ispred mene. Po njima muzički gradim veče.

Kolko često ljudi naručuju pesme? Ili makar pokušavaju?

To je zapravo jako često, ali ja se trudim da u plejlisti uopšte nemam poznate trake. Ne volim da imam bengere, koji su svima vrlo poznati. Nekako, smatram da sam andergraund di-džej, iako nekad puštam disko i neke popularne pesme. Volim da iznenadim publiku sa nečim što je za mene interesantno i što je, ja mislim, kvalitetno. Ali, ne volim da puštam bengere za redom, jer smatram da to svako može da uradi i da napravi dobru žurku. Poenta je da, iz nekog svog muzičkog ukusa, ti vodiš veče i da ljudima puštaš interesantnu muziku, koju možda nemaju prilike nigde da čuju.
 

Kolko mora pesma da se namesti u bit, da bude idealan miks, ili je važnija atmosfera i sam set?

Mnogo je važnija atmosfera. Prosto, imaćete mnogo bolju žurku ako je selekcija traka kako treba, a miksing katastrofa. Pre biram da budim na dobroj žurci, sa dobrim trakama, nego sa super miksingom, a lošim trakama. Tako da, volim da se zezam sa miksingom, ali uopšte me ne opterećuje - ako traka ispadne, ispala je, nema veze. Dešava se, naravno. Tehnički sve to treba da bude kako treba, ali skil je skil, a muzika je tu na prvom mestu.

Došli smo i do slikanja, do tvoje likovne umetnosti, kako se to sve zajedno povezano sa muzikom?

Ja se bavim apstraktnom umetnošću, prosto, inspiraciju dobijam iz muzike i ne mogu da slikam ako nema nikakve muzike u pozadini. U zavisnosti od te muzike, naslikam nešto i to se apsolutno vidi na svakoj mojoj slici. Na svom instagram profilu imam art portfolio i tamo se može videti šta ja zapravo radim. Nedavno smo imali izložbu u Bazi kulturnih zbivanja, uz vinil set. Za mene je slikanje sloboda i sve te slike dolaze iz moje podsvesti. Uzmem jedan slobodan dan i krećem da slikam, a koliko slika naslikam za taj dan uopšte nije važno. Kroz to izbacim tu svoju podsvest, nešto čega možda nisam ni svesna, izbacim na platno i to se valjda i vidi.

Razgovor sa DJ Meli u emisiji Dnevna soba možete poslušati na linku ispod:

Jovan Vanja Marjanović

foto: privatna kolekcija