Društvo / Intervju
Distanca nije problem kada je ljubav prema muzici u pitanju
Nedavno održani TAKT festival okupio je brojne kantautore iz Srbije, regiona, ali i sveta. Najveće iznenađenje bio je Majkl Glaver koji je čak iz Kalifornije došao u Novi Sad kako bi nastupio na tradicionalno akustičnom kantautorskom takmičenju. Očarao je publiku svojim vokalom i umećem na gitari i zasluženo osvojio treće mesto.
Neverovatno je da momak iz Amerike dođe u Novi Sad kako bi se takmičio na festivalu. Kako je došlo do toga?
Volim da putujem, upoznajem ljude, sviram i družim se sa muzičarima. Kad god dobijem priliku, zgrabim je. Imam prijateljicu iz Poljske koja radi festivale. Radila ih je i dok smo bili u Atini, nastupao sam na jednom od njih i ostali smo u kontaktu. Rekla mi je za ovaj u Novom Sadu, prijavio sam se, prihvatili su me i eto, došao sam.
Očigledno ti nije prvi put Evropi. Kada si bio ovde prvi put, šta si do sada video?
Prvi put sam bio u Atini 2009. godine kada sam pohađao muzičke studije. Ostao sam tri godine i za to vreme sam obišao Bugarsku, Nemačku, London i aerodrom u Švajcarskoj. Sada sam se vratio u Evropu posle deset godina.
Kada si prvi put došao u Evropu kakvi su ti bili utisci? Šta je ono što se najviše razlikuje od Amerike?
Pošto je to bila Atina, primetio sam da je sve mnogo starije nego u Americi. To mi je bilo kul, jer Amerika je stara 400, a Atina četiri, pet hiljada godina. Bilo mi je zanimljivo, jer svuda vidiš deo istorije. Sada kad sam se vratio sve mi je normalno. Iznenadilo me je što nisam osetio razliku. Biti na putu i vraćati se ovde mi je bilo kao svaki drugi dan, što je zaista kul.
Da se vratimo na TAKT festival i Srbiju. Da li ti se dopada ovde?
TAKT je bio neverovatan. Sjajni muzičari, sjajni ljudi, zaista zabavno. Srbija je sjajna takođe. Imao sam priliku da malo proputujem. Video sam Beograd i dosta mesta po Novom Sadu. Oduševljen sam, lepo je. Mnogo sam naučio o vašoj kulturi. Svi sa kojima sam razgovarao su mi mnogo pričali o istoriji i mislim da je neverovatna.
Šta te je za sad najviše impresioniralo?
Mislim da su to ljudi. Svi su sjajni i prijatni. Prvi obrok koji sam jeo ovde bio je besplatan. Upoznao sam vlasnika lokala i hteo je da bude gostoprimljiv. To mi je bilo zaista zanimljivo.
Da porazgovaramo malo o razlogu zbog kog si ovde, a to je muzika. Kako bi opisao to što radiš?
Moja muzika je inspirisana uglavnom bluzom, džezom i folkom. Sviram već 20 godina i uvek se trudim da napredujem, da pečem zanat. Pošto sam muzički terapeut po zanimanju, shvatio sam da volim muzički deo svog posla više nego išta, tako da se i odatle razvija ljubav i strast prema mojoj muzici.
Možeš li da nam približiš, šta to znači biti muzički terapeut?
Muzička terapija jednostavno koristi muziku kao sredstvo za pomoć ljudima. To može biti u školi, bolnici, staračkom domu, za bilo koga kome je potrebno da procesuira i sredi neke stvari u svom životu. Sjajan je osećaj raditi to.
OBRATI PAŽNJU
Na TAKT-u nastupa i francuski bend Mita koji je odlučio da promoviše muziku u Srbiji. Da li si i ti razmišljao o tako nečemu?
Iskreno, nisam razmišljao o tome. Samo sam hteo da dođem i družim se, bez ikakvih očekivanja od festivala. Uživam i shvatam da je moja muzika dobra, tako da možda ću i to uraditi.
Dolaziš iz Kalifornije. Kakvo je tamo stanje što se tiče kantautora, ima li sličnih događaja?
Trenutno živim u centralnoj Kaliforniji, u mestu Paso Robles. Ima dosta vinarija i sličnih mesta gde možeš da sviraš.
Znači ima prilika za nezavisne muzičare?
Apsolutno. Ima gomilu mesta gde možeš da nastupaš.
Kada smo kod Kalifornije, da li je zaista onako kao što gledamo u filmovima, uvek lepo, sunčano?
U južnoj Kaliforniji da, tačno je. Vreme je uglavnom prelepo, pogotovo uz obalu. Istok je dosta suv i nenaseljen, ali obala je sjajna.
Šta planiraš dalje? Ostaješ li još u Srbiji, da li ćeš još nešto da obiđeš?
Verovatno ću kroz Bosnu do Hrvatske i Crne Gore da vidim kako je tamo, kakve su plaže i onda se vraćam nazad u Ameriku.
Intervju sa Majklom poslušajte u plejeru:
S. Rudakijević
foto: Oradio
