Društvo / Intervju
Viktorija Šalgo i HOLLO: Svež zvuk na mađarskoj sceni
Viktorija Šalgo je kantautorka iz Mađarske. Muzikom se bavi još od malena. Pohađala je časove klavira do desete godine, a potom se prebacila na gitaru i počela da piše svoje pesme. Kao nezavisna umetnica objavila je nekoliko numera i spotova na YouTube-u. Nekoliko puta je nastupala na TAKT festivalu, pa je tako i novosadska publika imala priliku da se upozna sa njenom muzikom.
foto: Viktoria Danyi
Nedavno je pokrenula projekat HOLLO kroz koji treba da objavi debi album na kom trenutno radi.
"Nastupala sam dva puta na TAKT festivalu u prethodnih nekoliko godina. Zbog tog iskustva sam odlučila da napravim bend HOLLO, što na mađarskom znači gavran. To je jedinstvena evropska ptica, poznata još iz mitoloških priča i Biblije. Ima mnogo značenja u zapadnim kulturama. Sve ovo je još uvek novo. Nismo za sada nigde nastupali, zato što smo u fazi pravljenja muzike. Bila sam aktivnija kao kantautorka sa gitarom, a ovo će sada biti bend verzija svega toga. Trenutno radimo na demo albumu i planiramo da ga prezentujemo na jesen u Budimpešti. Malo se plašimo da li će materijal biti gotov do tada, ali ja sam optimistična", kaže Viktorija na početku intervjua za Oradio.
OBRATI PAŽNJU
Da li će HOLLO i na koji način biti drugačiji od onoga što si radila sama na gitari?
Pesme su zapravo iste. Imam mnogo pesama koje ću prezentovati sa bendom, ali gledano iz umetničkog ugla biće dublje. Kada si sam na bini, zna da bude napeto, ali sa više instrumenata pesme će moći dublje i bolje da se razumeju.
Pesma "Healed" je objavljena pod imenom HOLLO. Drugačija je od onoga što si do sada radila, odrađena je u elektro fazonu. Da li je to pravac u kom će projekat ići?
Moram da kažem da HOLLO nije naziv benda, već moje muzike. U budućnosti će pesme i produkcija ići pod okriljem imena HOLLO. Nekad će to biti dve osobe na bini, nekad ceo bend, ali moje pesme su simbolizovane pod tim naslovom. "Healed" je prva ikada pesma koju sam objavila u elektronskom fazonu. Htela sam da pokažem da je i to nešto što me zanima. HOLLO će biti više alternativni rok, ali imaće primese elektronike. Biće to mešavina klasičnog kantautorskog rada, elektronike, električnih gitara, bubnjeva... Biće to veća stvar.
Možeš li malo da približiš ljudima u Srbiji kakva je situacija za nezavisne umetnike u Mađarskoj?
Postoje vladini nacionalni fondovi, ali nije lako početi. Ako želiš da objaviš album, moraš da budeš već koliko toliko priznat - da si objavio album ili uradio nešto sa bendom. Ako počinješ od nule, onda je teško. Meni je bio jako težak ceo ovaj proces - traženje muzičara, da radim s nekim cele godine, a da ga ne platim. Moraš da budeš jako motivisan i da znaš šta želiš da uradiš. Ne mogu reći da nema mogućnosti u Mađarskoj, ali ako krećeš od temelja, moraš da radiš godinama bez finansijskog pokrića. Jedino neko privatno da uloži u tebe, ali to ovde nije realno. Nije nimalo lako.
Pored muzike baviš se i slikanjem. Šta ti radovi za tebe predstavljaju?
Počela sam 2019. godine, ali apstraktno slikarstvo volim još od malena. Uvek sam znala da želim da slikam, ali valjda mi je bilo potrebno vreme kako bih krenula. Mislim da slikarstvo i muzika mogu da budu povezani. Možeš da se iskažeš kroz reči i muziku, isto tako i kroz boje na platnu - drugačiji način da iskažeš svoju unutrašnjost i osećanja koja dolaze iz dubine. Apstraktna umetnost zaista omogućava da pričaš o onome što ne možeš verbalno da iskažeš.
foto: Edit Boldizsar
Pročitao sam na tvom sajtu da radiš kao menadžer spoljnih poslova u "Hungarian Heritage House". Kako uspevaš to da uskladiš sa muzikom i slikanjem?
Često me ljudi pitaju kako sve to uspevam, ali nije to toliko mnogo koliko se čini. Slikanje, recimo, oduzima mnogo manje vremena nego što ljudi misle. Radim kao internacionalni projektni menadžer. Preko dana radim u Hungarian Heritage House, a uveče ili tokom vikenda slikam ili vežbam sa bendom. Ako je neko motivisan da radi nešto više od svog posla, može da nađe vreme to da uradi. Tako da nađem vremena za sve.
Bila si u Srbiji nekoliko puta, svirala si na TAKT festivalu. Kakva iskustva i uspomene nosiš iz Novog Sada i Srbije?
Mogu, iskreno, da kažem da je to bilo jako dobro iskustvo. Cela zajednica, muzičari, publika, svi su bili jako pozitivni i reagovali su na moje koncerte. Veoma prijatno iskustvo, ne samo taj događaj, nego i Novi Sad. Jako mi se dopada grad. Ne mogu da kažem da nešto nije bilo u redu.
foto: Virag Stepan
Kakvi su ti ciljevi za budućnost?
Glavni cilj vezan za muziku je da dođem do internacionalne publike. Da to ne bude samo u Mađarskoj, već u Evropi i ostatku sveta. Volela bih da predstavim muziku mnogim ljudima. Ne bih želela da budem neko kome dolazi na hiljade ljudi na festivalima. Volela bih da imam publiku koja se povezuje sa mojom muzikom, koja razume o čemu pevam, koja može da se poistoveti. To je ono što želim. Što se tiče umetničkog dela, tu nemam ciljeve. Radim to zato što me usrećuje i zato što ne mogu bez toga.
Koliko je teško ostvariti taj cilj? U Srbiji nije lako da dođeš do internacionalne publike.
Mislim da je ostvariv. Ne znam koliko godina, novca i energije moram da uložim da bih došla do toga. Nakon što objavim debi album i odsviram nekoliko koncerata moći ću jasnije da vidim kako publika reaguje. Mislim da nije nerealno, ali koliko lako ili teško će biti, još uvek ne znam.
S. Rudakijević
