Društvo / Intervju
Automobili za sva vremena
Na prošla vremena mogu da nas podsećaju razne stvari, poput specifične garederobe, filmova, slika, muzike, kućnih aparata, ali i automobila. Jedina fabrika u bivšoj Jugoslaviji koja je proizvodila sopstvena vozila bila je Zastava iz Kragujevca. Iako su njihova kola najviše ličila na italijanski Fiat, jer se od njihovih motora i karoserija i počelo, Zastava je uspela da plasira nekoliko zanimlivih i veoma popularnih modela u to vreme, poput Stojadina, Yuga i Floride, a sve je krenulo sa dobro poznatim Fićom. Danas, ovi automobili se retko viđaju na ulicama i uglavnom pripadaju kolekcionarima i zaljubljenicima u oldtajmere.
Jovana Stojiljković je svoju ljubav prema starim vozilima, posebno Zastavinim modelima, razvila tokom vremena i od svega napravila svojevrsnu atrakciju, koju često možemo videti po beogradskim ulicama.
"Ljubav prema ovim automobilima se javila nekako prirodno. Počela sam da se družim sa ljudima koji imaju takva interesovanja, pa sam i ja poželela da imam jedan takav svoj auto. Kako to već biva, jedan auto se pretvorio u pet, koliko ih trenutno imam, nadam se da ih neću više kupovati jer nemam gde više da ih držim. Iz te ljubavi rodila se ideja za biznis“ ispričala nam je Jovana na početku razgovora u emisiji "Dnevna soba" Oradija.
Koja sve vozila poseduješ?
Imam četiri Zastavina vozila i jednu "Bubu" koja je ovih dana napunila 20 godina. Od te bube mlađi je jedino Yugo kabrio koji je 2006. godište i veoma je redak.
Koji od automobila najviše voliš da voziš?
Fiću, definitivno. To mi je najdraži auto i prvi oldatajmer koji sam nabavila, tako da Fića nema zamenu. Svaki auto ima svoje prednosti i svoje mane, kabriolet je sjajan za tople, letnje dane, Fića je za kraće putovanje, Yugo 45 za duža putovanja.
Prva stvar koja nam padne na pamet kada su u pitanju stara vozila je šta raditi kada se nešto pokvari?
U suštini, ništa posebno. Uglavnom nije neki veliki kvar, jako retko se dešava neka havarija koja ne može da se popravi na licu mesta. Nose se rezervni delovi, vremenom se taj auto upozna, nauče se njegove dobre i loše karatkeristike i većina problema kod tih starijih automobila može da se otkloni na licu mesta. Pogotovu kada nas je više u ekipi, onda se to rešava na brzinu.
Koliko je važno da svi delovi na automobilu budu originalni?
Nije od ključne važnosti, ali jeste važno i bilo bi poželjno. Mala privreda nije uvek rešenje. Ponekad nemamo drugu opciju, posebno kada nam se žuri i ne možemo da nađemo orginalni deo. I reparirani delovi nisu ništa više nego ošmirglani i ofarbani, pa je i to uvek "mačka u džaku". Originalni delovi, što se tiče mehanike i elektrike, nešto su što uvek pokušavamo da nabavimo, jer je to kvalitet koji nema zamenu.
Pretpostavljam da je, kao i za svaki hobi, nebo granica što se tiče potrošnje para. Za koliko ipak može da se nabavi jedan solidan, u voznom stanju, Fića ili Yugo?
Da, para nikad dovoljno. Kada bismo dobili sve pare sveta, mi bismo bili u stanju da ih potrošimo na automobile, dodatne detalje i poboljšanja. Ključna stvar u celoj priči je naći dobrog majstora, što je danas veoma teško. Nije problem ni u novcu, koliko god novca da ponudite, neki ljudi jednostavno ne žele da se upuštaju u projekte te vrste, jer uzimaju previše vremena, previše su pipavi i nezahvalni za rad. Konkretno, bez par hiljada evra nema govora o ozbiljnijim radovima na restauraciji, pogotovo limarijskim, koji su najbitniji kako bi se automobil sačuvao od propadanja, pa i mehaničkih, da bi taj auto funkcionisao kako treba.
Ti si uspela da od svega toga napraviš i neku vrsta biznisa. Kako ti je to uopšte palo na pamet?
Neki ljudi koje sam poznavala zamolili su me da za njih organizujem događaje sa mojim fićom i ostalim kolima, konkretno, moji prijatelji iz Zastava fan kluba imaju fantastične primerke vozila kojima se bave već dugi niz godina. Sve je posle toga krenulo samo od sebe, ljudima se jako dopala priča, potrudili smo se da uradimo jedan lep marketing iz našeg ličnog ugla, jer su i kola naša lična. Nismo stvarali nikakvu biznis flotu i ljudima se dopala ta naša, lična nota. Možemo svašta da ih naučimo o istoriji tih vozila, same fabrike, Beograda, Jugoslavije i još mnogo toga.
Često se za stara vozila kažu da je lepo svima, osim tebi koji voziš, po sistemu "hvali staro, vozi novo". Kako ljudi reaguju na tebe i celu ekipu?
Reakcije su jako pozitivne, ljudi ostanu pod utiskom duži vremenski period, pogotovo ljudi koji se voze našim kolima. Bilo da je to Fića ili Yugo kabrio koji je inače jako redak auto i zapravo niko ne zna koliko ih je tačno ostalo, a napravljeno ih je samo 500. Većina ni ne zna da postoji, niti su ga ikad videli u životu. Reakcije na ulici su jako dobre, iako su pomešana osećanja. Tu je i tuga i sreća i nostalgija, prilaze nam ljudi, pitaju da li smeju da otvore vrata, pričaju nam razne njihove priče. Ima svega, zaista su lepi ti ljudiski susreti i ovakvi automobili su sjajni za započinjanje konverzacije, generalno.
Postoji li neki klub, takmičenje ili susret na kojem se nalazite svi vi koji imate ova vozila?
Postoji Zastava fan klub koji sam pomenula, koji okuplja vlasnike zastavinih vozila, u Yugoversu takođe okupljam vlasnike vozila, u smislu tura, pokazujemo Beograd turistima iz celog sveta. Družimo se privatno, družimo se na turama i na skupovima, minimum dva puta godišnje. Dođe veliki broj vozila u Kragujevac i Beograd. Družimo se što više možemo, razmenjujemo iskustva, majstore i sve ostalo što možemo.
Koga cimaš da ti snima kasete za kola?
Nikog. Idem skoro svake nedelje na buvljak u Pančevo, tu je i Kalenić pijaca, Bubanj potok i tamo pronalazim razne stvari, meni lično bitne sitnice koje život znače.
Kako sve to uklapaš sa tetoviranjem?
To je jedna neobična kombinacija. Tetoviranjem sam počela da se bavim pošto sam završila umetnčku školu, uvek sam nešto slikala, crtala, fotografisala i sve je to nekako došlo prirodno. Trenutno adaptiram jedan prostor koji će biti i tatoo studio, ali i prostor za nasn koji se bavimo automobilima. Prvi komšija mi je pravi umetnik za autotapetariju, jer to i jeste jedna ozbiljna umetnost. Stvaramo jedan novi prostor za ljubitelje umetnosti, automobila, ali i istorije, jer će to biti i jedan mini izložbeni prostor svih naših suvenira, autića, registarskih tablica, ploča, gramofona i svega ostalog.
Kada bi te neko pitao da izabereš kola, koja bi to bila?
To je uvek najteže pitanje, pošto ne mogu da se odlučim samo za jedna (smeh). Nekako mi je roze kadilak uvek u glavi, naravno, nikad ga neću imati jer je potpuno nepraktičan i preskup, o tome ne moram ni da govorim. Ali, kad neko pomene Elvisa, prvo pomislim na taj auto, taj stil bih volela da imam.
Jovanino gostovanje u emisiji "Dnevna soba" Oradija možete poslušati ovde:
Jovan Vanja Marjanović
foto: privatna kolekcija
