Auto kao stil života

Oldtajmer scena u Srbiji je iz godine u godinu sve jača. I to ne zato što vozimo sve starije automobile, jer nemamo love za nove, već zato što je sve više entuzijasta koji kupuju klasike, sređuju ih i voze stalno ili povremeno. Praktično, održavaju ih u životu, ili na aparatima, kako sami kažu. Jer, ipak su to stare mašine i potrebna im je intenzivna nega.

Prethodnog vikenda, Mini klub Srbije organizovao je vožnju do Mokre gore. Okupili su se ljubitelji kako klasika, tako i novih minija, jer, kažu da nije bitno godište, već stil. A mini upravo to i jeste, stil života.

I dok se oni sa novim serijama vozikaju pod klimom i ne brinu o tome da li će im motor prokuvati, vozači klasika se u ovo doba godine preznojavaju i zbog spoljne temperature i zbog svojih ljubimaca na četiri točka. Ali kažu, kakve god da su muke, sreća je ipak veća.

Marko Maksimović iz Mini kluba Srbije kaže da su i muka i sreća sastavni deo vožnje klasika. "Kad radi, onda je sreća, a kad ne radi, onda je velika muka. A muka se rešava pivom, rakijom i drugarima koji o miniju znaju više nego što znam ja", kaže Marko.

Milan Dabanović, koji je na skup došao iz Bara, se slaže sa Markom i dodaje da bez prijatelja koji će uskočiti u nevolji nema vožnje minijem. "Sreća je moja što smo mi jedna velika porodica i što imam dobre prijatelje i familiju koja zajedno sa mnom proživljava sve te muke. Pomažemo se, dogovaramo se i družimo se i sve lakše i brža prođe i nekako se i posao završi", kaže Milan.

A kakve su to muke konkretno, opisao nam je Igor Gajić, jedan od osnivača Mini kluba Srbije. "Nekad se osećam kao da vozim avion, kao da mi treba šest ruku i nogu. Daješ žmigavac, stiskaš kočnicu, pa ne radi, pa onda drukni kočnicu, pa neće u brzinu, pa pogledaj u retrovizor i pazi da onaj iza tebe bude dovoljno daleko kao i onaj ispred... Deluje da je prosto, da je to mali auto, a u stvari, da bi vozio minija moraš da imaš i ljubavi i tolerancije, da imaš neku sinergiju sa njim, da ga razumeš", objašnjava Igor.

On dodaje da nije bitno kakve su muke, niti je bitan sam auto. "Mini je ono što je u njemu, a to je porodica. I to su drugari. A mini je samo stvar koja nas je spojila".

Ovi momci voze auto koji je uglavnom stariji od njih i koji je redak u ovim našim krajevima. Ne mogu baš sve kvarove da reše delovima od juga ili stojadina, a ni fića baš nije od velike pomoći, jer ovaj mali Britanac ima velike prohteve.

Milan kaže da do delova dolaze na različite načine i da je to avantura za sebe. "Nekad delove naručujemo iz inostranstva, nekad od ovlašćenih dilera za mini vozila, ali uglavnom nam delove dovlače porodični prijatelji koji žive u inostranstvu pa pronalaze delove tamo. I to bude teško, ali se na kraju snađemo".

Markov auto je '96 godište, dakle zvanično i nije oldtimer, već samo tako izgleda. Pomislili biste da je onda za taj auto lakše pronaći delove, ali Marko kaže da to ipak nije slučaj. "Nikako, čak je možda i teže. On ima delove koje stariji automobili nemaju, kao što su senzori radilice ili neka druga elektronika koja se lakše kvari".

Sve njih za minija, ali i za klub, vežu neke posebne uspomene. Kažu ima ih mnogo i teško je izdvojiti jednu.

"Ne znam odakle da počnem i šta da kažem. Možda zimovanje sa minijem po Bosni sa Mini klubom Srbije, sva mesta po Srbiji i Crnoj gori koja smo zajedno obišli kao mini porodica. Sve je bilo fantastično. Ove poslednje minijade na Mećavniku su nešto posebno, jer smo tu stvorili porodični ambijent", kaže Milan 

Marko kao najlepšu uspomenu pamti nevolju na putu. "To je bila moja prva vožnja sa klubom, kada smo krenuli u Hrvatsku na skup i auto mi je crkao u Splitu. Stali smo svi, otvorili pivo i rešili problem sa nekim šrafom od Land Rovera. I stigao sam kući".

Igor nije mogao da izdvoji najlepšu uspomenu, jer kaže da ih je mnogo i da one još uvek žive, jer ih ne vezuje za sam auto, već za ljude koje je upoznao vozeći minija. Ali je odlučio da sa Oradiom podeli svoju prvu mini avanturu. "Ubedio sam svoju devojku, sada ženu, da na venčanje krenemo minijem koji nije bio u sjajnom stanju. Molio sam boga samo da stignemo do restorana, inače matičar neće obaviti posao zbog kog je izašao na teren. Mini je tad ispao baš car. Pokvario se sutra ujutru."

Momci su zaključili da zapravo i nije bitno koji auto voze, već je bitno da provode vreme zajedno. Auto stane, pokvari se, zamene ga, ali prijateljstva iz kluba ostaju. A mini ih je spojio.