Društvo / Intervju
Ako dobro zapričaš gledaoca možeš da izvučeš slona, a da ne primeti
Novosađanin Luka Papić punih 15 godina izvodi mađioničarske trikove nastupajući pred različitom publikom širom regiona, a njegova magija ga je odvela čak do dalekog Japana. Trikovi su mu hobi i prva ljubav, dok je po zanimanju diplomirani inženjer petrohemije.
"Mađioničar sam postao kao savim mali, kada sam imao nekih sedam ili osam godina. Pokušao sam da budem muzičar, ali mi to nije išlo, sport još manje, a trikovi su mi nekako uvek išli od ruke. Majka mi je za rođendan kupila set za mađioničare koji deci uglavnom brzo dosadi, a meni je, eto, zanimljivo već 15 godina“, ispričao nam je Luka na početku razgovora u okviru emisije "Dnevna soba" Oradija.
Pretpostavljam da si prve trikove ukućanima pokazao više miliona puta, kako si krenuo dalje?
To je kao i svaka druga grana umetnosti, poput muzike, plesa... Sve je to neka strast, kad zagrizeš, ako se u tome pronađeš, onda ne puštaš. Naravno, išao sam po kući i smarao ukućane, a kada sam video da nekim trikovima i njih mogu da zadivim, onda sam shvatio da to možda mogu da pokažem i drugima.
Gde se školuje jedan mađioničar?
Ne postoji škola za magiju, to je jako specifičan hobi i veoma uska tema kojom se bavim. Srećom, pa imamo internet i svašta može da se nađe i nauči online, može da se kupi neki seminar ili mađioničarski trik. Kad sam počinjao, najobičniji špil karata se naručivao iz Amerike jer ovde nije mogao da se nabavi. Kada sam imao 15 godina, 2011. godine, otišao sam na svoj prvi seminar u Makedoniju, gde je bilo i takmičenje mađioničara. To mi je jako prijalo i od tada stalno putujem po svetu, uspeo sam da stignem i do Japana uz pomoć mađioničarskih trikova. Dakle, većinom sam samouk, iako kod nas postoji čak i Muzej mađioničastva na Banstolu, što je jako blizu Novog Sada, pa sam većinu ušteđenih džeparaca trošio upravo tamo.
Kažu da mađioničari ne otkrivaju svoje trikove, da li je to jedan od razloga što ne možeš znanje da naučiš od starijeg kolege?
Uglavnom neće, jedino kad odeš na seminar, onda hoće. Ako ga pitaš posle nekog nastupa, onda nema šanse da će otkriti bilo šta.
Šta sve čini da mađioničarski šou bude dobar?
Čini ga više spojenih, da tako kažem, umetnosti. Naravno, brzi prsti, manipulacija rukama, brzi pokreti i fina motorika, to je izuzetno bitno. Mađioničar mora da bude i rečit, koliko toliko, da zadrži pažnju i, što je možda još bitnije, da skrene pažnju. Tačnije, ako nekomo ruke nisu dobro navežbane, ali dovoljno dobro priča i može da zapriča gledaoca, onda može da izvuče slona, a da publika to ne primeti. Ima onih koji nisu rečiti, ali su toliko brzi i dobri da priča nije ni potrebna. Ja sam nešto u sredini.
Kako planiraš svoj nastup, uspone, padove, kulminaciju?
Svaka tačka ima uvod, razradu i zaključak. Jako je bitno da uvod i zaključak budu "bum". Naravno, gledam da i u sredini tačke trikovi budu dobri i da bude što bogatije, ali je jako važno da sam početak i sam kraj budu nešto što će svi da zapamte.
OBRATI PAŽNJU
Koliko trikova znaš da izvedeš?
To je našto kao u muzici, kada znaš akorde, možeš da odsviraš mnogo pesama. Ovde je relativno slično. Naučiš neke skilove, poteze i dalje je na tebi kako ćeš to prezentovati. Jedan trik može da se pokaže na deset i više načina, ali ako bismo već morali da pobrojimo, znam više od 2.000 trikova, čak možda i tri hiljade.
Dakle, ni publika koja bi te pratila iz nedelje u nedelju, ne bi morala da gleda iste trikove?
Pa da. Mada, odabereš nešto u čemu si najbolji, na šta publika najbolje reaguje i to furaš. Ako znaš da će sutra biti ista publika, naravno da ćeš promeniti i nećeš pokazati iste štosove. Jako je važno i da skontaš kakva te publika očekuje.
Mene uvek oduševe trikovi sa životinjama. Kako to izvedeš, je l' to bio pravi golub?
Jesu li prave ili na baterije? (smeh). Jeste, idu one litijumske! Šalim se, naravno da su prave. Uvek kad stvorim goluba, dam nekom iz publike da ga pomazi, da shvate da nije na baterije nego da su u pitanju prave životinje. Ja radim sa belim japanskim golubovima, grlicama. To su divne, plemenite životinje i neverovatno je šta golub sve može da nauči.
Koliko ti vremena treba da postaviš jedan komplikovaniji trik?
Treba dosta vremena. Postoji razlika između trika i tačke. Trik je da uzmeš novčić koji nestane. A tačka je sekvenca sa više trikova. Na primer, novčić nestane, onda se stvori ispod pepeljare, a zatim se sve to pojavi kod tebe u džepu. E, to je tačka ili rutina. Za tu tačku, odnosno rutinu, treba baš dosta vremena. Da novčić nestane to nije problem, ali da se on pojavi i da sve to bude zanimjivo, za to treba malo više vremena. Neke trikove uradim za par dana, ili sati, a na nekima radim dugo vremena. Veruj mi da neki još uvek nisu izašli iz moje sobe, pošto još uvek mislim da nisu dovoljno dobri.
Svi mi koji gledamo mađioničara, razmišljamo o tome šta će biti ako ne uspe. Šta se tada dešava?
Ha, obožavam ovo pitanje i to me svi pitaju. A evo odgovora - ako ja ne uspem da izvedem trik, ti to nećeš ni znati! Prosto, na početku nećeš ni znati šta sam planirao. Ako baš nešto zakaže, ja to nekako ispeglam, imam neke finte i fazone da ispeglam situaciju i nikad niko nije skontao da sam zeznuo trik.
Tvoj šou je sada na visokom nivou. Gde vidiš neki svoj napredak, šta te u mađioničarstvu najviše zanima?
Ja sam specijalsita za klince, moja uža specijalnsot su dečiji događaji i raznorazna dečija dešavanja, radionice, u tome sam već godinama i odlično plivam. Voleo bih da poradim na ozbiljnijim, teatralinijim, iluzionističkim tačkama, da skupim još malo love i da mogu da kupim malo ozbiljniju opremu. Voleo bih da to onda ubacim u neko pozorište. Ideja za ovu godinu je da organizujem jednu humanitarnu akciju, voleo bih da motivišem ljude da dođu, pogledaju predstavu i onda kompletan honorar damo u humanitarne svrhe.
Želja svih nas je da naučimo makar jedan trik. Koliko bi jednom prosečno trapavom čoveku trebalo vremena da nauči jedan trik?
Za neka dva do tri dana mogao bih nekog da obučim da uradi jedan trik. Bitna je želja. Ima ljudi koji bi želeli da im pokažem trik, ali njih zanima samo da vide kako sam ja to izveo. Ako bi neko zaista želeo da se time pozabavi onda bih bio voljan da pokažem, jer znanje treba da ide sa kolena na koleno. Samo se nas troje u Novom Sadu time bavimo, a ako nam grad sa okolnim mestima broji oko pola miliona stanovnika, onda to i nije neko posebno interesovanje za ovaj posao. Tu sam za sve, na instagramu sam Mađioničar Luka, imam i neki fejsbuk, pa se slobodno javite.
OBRATI PAŽNJU
Kako mađioničar može da živi od svog rada ili hobija?
Magično! Stvorim pare kad mi trebaju (smeh). Pitaju me često ljudi da li mogu da stvorim 100 evra. Mogu, ali taj trik košta 200 (smeh). Ma može da se živi, svako ko svoj posao radi dobro i kvalitetno imaće posla. Ja, na primer, nemam nikakve posbne reklame, na društvenim mrežama sam sporiji, mada bi trebalo malo više da poradim na tome. I pored toga imam dosta posla i može da se živi od magije.
Zanimljivo je da si po struci tehnolog, smer petrohemija. Kako si odabrao baš ovaj fakultet?
Jeste, diplomirani sam inženjer petrohemije, trenutno moram da se nateram da odbranim master rad jer mi još samo to ostalo. Osim magije, uvek su mi dobro išle fizika, hemija i matematika, lako sam rešavao sve probleme iz ovih predmeta, završio sam Zmaj Jovinu gimnaziju, prirodni smer, pa je to valjda bio neki prirodan nastavak. Tokom studija sam krenuo da tezgarim, još sa svojih 18 godina, sada imam 25 i uspeo sam da od tog mog hobija napravim i posao, da se sam izdržavam. Tehnologija je isto jedna strast, mada mi je magija ipak malo veća, pa ću magiju nastaviti da radim u slobodno vreme.
Šta si više, mađioničar ili tehnolog?
Ipak sam više mađioničar, jer mi to nije samo posao. To je način života. Uvek kod sebe imam karte, maramice, gde god da odem uvek sretnem nekog ko bi želeo da mu pokažem neki trik. Nekad to ume malo i da dosadi, ali to je način života i ja sam uvek spreman za neki trik. Prosto volim to da radim.
Lukino gostovanje u emisiji Dnevna soba možete poslušati ovde:
Jovan Vanja Marjanović
foto: privatna kolekcija
