Kultura / Strip
Novo rađanje monstruma kojeg smo naučili da volimo
Meri Šeli je Frankenštajna napisala na podsticaj Lorda Bajrona koji je, navodno, jednom prilikom na izvesnom škotskom imanju zadao zadatak da svako napiše nekakvu priču o duhovima. Tako svedoči legenda o nastanku oživelog nadčoveka, modernog Prometeja.
Sama Meri u jednom uvodu za popularnu knjigu kaže da je nadahnuće crpela iz kasnih razgovora između njenog muža i Bajrona koji su, u dokolici, raspravljali o oživljavanju, Darvinu, galvanizmu...
U ničije doba, između dva i tri ujutro, Meri je postavila stubove priče koja će rasplamsavati maštu čitalaca u decenijama koje dolaze.
Mladi, grozničavi student Viktor Frankenštajn, sastavlja mašinu koja će udahnuti novi život stvorenju sastavljenom od desetina pokojnika. Meri Šeli je bila prestravljena tom slikom, za nju je horor ležao u mašini kojom se podražava moć stvoritelja sveta, u želji poremećenog čoveka da postane bog.
Strava možda jeste ležala sakrivena u tom motivu, ali su sve ostale stranice tog divnog romana ispisane motivima ljudskosti i neljudskosti.
Frankenštajn, koji iznenada udiše svoj ponovni prvi udah kiseonika, poput malog deteta treba zaštitu, poverenje, oca i majku. Nasuprot tome, on je odbačen, prezren, ponižavan, prebijan, teran i lovljen. Sva naša nesposobnost da prihvatimo ono što ne razumemo, da omrznemo drugačije, da uništimo ono što nije po našem liku, sve to će se prelomiti preko Frankenštajnovog kratkog života.
Ovaj roman odavno je klasik svetske književnosti, jedan od kamenova temeljaca horora kao žanra i stoga ne čudi što je francuski strip umetnik Žorž Bes odlučio da ga prevede na jezik stripa i udahne mu, po ko zna koji put, neki novi život.
U izdanju "Čarobne knjige", njegov pogled na Frankenštajna predstavljen je domaćoj publici. Na 200 strana u velikom formatu i u crno beloj tehnici, Besova verzija priče vizuelni je biser u svetu stripa. Njegov crtež, baš kao u Drakuli, pokazuje raskošan stil i maštu.
Crna, bela i čitava paleta senki koje stanuju između njih, magične su, elegantne i odlično sublimiraju dramatizaciju, otkrivaju finese za koje je Šeli odvajala čitave pasuse teksta i, ne manje važno od svega toga, unose priličnu dozu straha i nemira u čitaoca.
Bes nam je, na tragu onoga što je zamislila Meri Šeli, dao vizuelnu i umetničku viziju o biću koje želi da voli, o traženju bliskosti, nerazumevanju, strahu i izopštenosti, o tragičnosti ljudskog poriva da stvara život po svaku cenu.
Po uzoru na Drakulu, Bes je iz ovog romana izvukao vizuelno najlepše i najzahtevnije delove priče, najupečatljivije scene i esenecijalne delove te kompleksne priče. Od snoviđajnih prizora, preko prelepih pejsaža, pa do krupnih kadrova kojima oslikava široku lepezu emocija, njegov Frankenštajn je biser devete umetnosti.
Petar Klaić