Društvo / Aktivizam
Ima li prostora za alternativnu kulturu u Novom Sadu?
Grad koji je nedavno bio nosilac dve laskave titule, Evropske prestonice mladih odnosno Evropske prestonice kulture, već godinama posmatra odumiranje alternativnih kulturnih prostora. Oni koji su opstali suočavaju se sa brojnim problemima - od konstantnih pretnji iseljenjem, pod talasom masovne gradnje do, poslovičnog, nedostatka finansija. Sa druge strane, zvanične kulturne insituacije, pa čak i one koje bi nominalno trebalo da budu otvorene za mlade, imaju strah od svega što nosi epitet alternativnog.
Bina nekadašnjeg Doma B-612
Prepreme za 2022. godinu, u kojoj je Novi Sad nosio titulu Evropske prestonice kulture, označile su u i početak odumiranja prostora za alternativnu kulturu u gradu. Pod plaštom očuvanja arhitektonskog i industrijskog nasleđa bivšeg kompleksa "Petar Drapšin", odnosno Kineske četvrti, raseljeni su svi mali alternativni i vaninstitucionalni kulturni centri koji su tamo postojali, zatvoreni brojni lokali. Objekti su renovirani ali alternativna kultura više u njima ne živi, a upravo je nedostatak prostora jedan od glavnih problema sa kojim se kreativci suočavaju, priča Mladen Rakić, pevač i gitarista benda Kruz Roudi.
"Prostori jesu vrlo važna stvar za alternativnu kulturu i njihov nedostatak svakako utiče na to da se ta kultura nalazi u teškoj poziciji. Oni se koriste ili za neke komercijalne svrhe ili u najgorem slučaju nestaju, ruše se, zatvaraju, preoblikuju se u nešto sasvim deseto, što onda nema veze ni sa kulturom, ni sa scenom. Ekonomija i to ludilo u koje smo mi i ceo svet već odavno ušli znači da sve mnogo košta“, priča on.
OBRATI PAŽNJU
Da je ta titula Evropske prestonice kulture bila prekretnica za alternativnu scenu u Novom Sadu, smatra i Vanja Drinčić, gitarista benda Grizete. Posledice svega se osećaju tek sada.
"To je samo bilo na papiru, lepa predstava za široke mase ili šta god. U suštini, svaka kultura koja je malo alternativnija uopšte nije na mapi, nikom nije bitna i onda samim tim ni prostori za takve bendove ili ljude koji se bave tom vrstom muzike nisu bitni. Ima prostora koje zjape prazni, ništa se tu ne dešava“, kaže on.
Dvorište CK13
Ono što je preživelo godinu Evropske prestonice kulture, ekonomski su dokrajčili pandemija koronavirusa, karantini i brojna ograničenja. Dom-B612 zatvoren je 2022. godine. Iako je bilo pokušaja da se pronađe novi prostor, to se na kraju nije desilo. Dvorište u Miletićevoj, u kome se Dom-B612 nalazio do zatvaranja i danas je pusto. CK13 se, takođe suočava sa brojim izazovima, a često se govori i da je u planu da na toj lokaciji nikne još jedna zgrada. Sve to je dokaz da je prostora za alternativnu kulturu u Novom Sadu sve manje, priča student Miloš.
"Mislim da je to neki lagani pad, koji je počeo pre nekih deset godina i da se samo nastavlja. Ne znam iskreno šta će biti za nekoliko godina. I dalje tu još može nešto da se 'probere' na odabranim mestima, ali opet to, je kao i većina stvari kod nas, rezultat ekstremnog cimanja malog broja ljudi. Uz neku malu, najmanju pomoć grada, sve može da izgleda duplo bolje, a uz neku idealnu, veću pomoć, Novi Sad može baš da cveta“, kaže on.
Svirka Monohroma na festivalu Novosonik u SKCNS Fabrici
Prostora za svrke neafirmisanih benova je sve manje, gazde lokale se radije odlučuju za cover bendove koji će sigurno značiti i dobru popunjenost. Rizika nema, ali scena propada. Koliko su im prve svirke u Novom Sadu bile važne, priseća se i Mladen Rakić.
"Nam je stvarno drago da smo se pojavili na nekim značajnim mestima, kao što je SKCNS Fabrika, kao što je CK13, gde smo svirali nekoliko puta i gde smo imali prvu svirku sa bendom Echo Spiritus i kasnije još dve, isto tako sa bendovima naše generacije s kojima smo bili jako bliski. To je ono što je najvažnije - ljudi. Oni čine kulturnu scenu i bez tih ljudi nema ni muzike, ni bendova, nema ni prostora zapravo. Prostori nastaju tek kada ih mi vidimo kao takve, kada im damo namenu, svrhu i kada u njima počnemo da pravimo neki sadržaj“, zaključuje Mladen.
Leto na Kampusu
Koliko su institucije kulture, naorčito one koje bi, makar nominalno, trebalo da se bave upravo mladima, zatvorene za nešto novo i drugačije najbolje se, čini videlo tokom protekle godine. Studenti su u jednom trenutku kao znak protesta zauzeli Studentski kulturni centar u Novom Sadu i tamo organizovali brojne programe. Ubrzo je usledilo i "Leto na kampusu" koje dokazalo potencijal novosadske scene. Da li institucije namerno ili slučajno igrnorišu mlade i njhove potrebe, to može biti predmet rasprave, ali bi upravo one trebale da budu motor razvoja kulturne scene i njena najveća podrška.
Emisiju Pop up u kojoj smo se bavili ovom temom poslušajte u plejeru:
M. L.
