Feminizam: Nije fora samo skrolovati

Feminizam je danas postao tabu tema među mladima koji se sve češće ne žele da razumeju ovaj termin i pokret koji on propagira i koji se bori za poboljšanje položaja žene u društvu, odnosno, izjednačavanje prava žena i muškaraca. Postavlja se pitanje zašto je feminizam i dalje tabu tema?

Feminizam se danas ne vidi kao pokret čiji je cilj rodna ravnopravnost koja se, između ostalog, ogleda u istim uslovima rada i plaćanja za muškarce i žene. Kulturološki obrasci koji danas postoje u društvu doveli su do toga da veliki procenat žena nije protiv feminizma i stavova koje on propagira, ali se i dalje odlučuje da tu reč ne povezuje sa sobom. Jelena Mitrović, jedna od osoba koje se nalaze iza portala kakvazenska.com, kaže da i dalje vlada velika neinformisanost kada je u pitanju razumevanje ovog pojma.    

"Mislim da se danas taj pojam uopšte ne razume onako kako treba i gotovo sam ubeđena da se zapravo i ne spominje, što se tiče formalnog obrazovanja. S druge strane ta tema je jako popularna u poslednjih par godina u pop kulturi. Prvenstveno kada govorim u muzici, ali opet i sa te strane vlada neki idejni haos, pošto je sve i dalje maglovito. Javne ličnosti se, pogotovo u svetu, ponekad plaše da se deklarišu kao feministkinje, tako da takva situacija nije samo kod nas, i u svetu je tako. Ako se i javno deklarišu kao feministkinje, moraju da pravdaju sebe, kao i samu reč feminizam", objašnjava Jelena.

Danas je teško pronaći žene koje sebe slobodno nazivaju feministkinjama. Problem se javio usled pogrešnog razumevanja ove reči, te se tako ovaj termin danas povezuje sa nametljivim ženama sklonim dominaciji i mržnji prema muškarcima. Ovakve predrasude sve su češće među mlađom populacijom i, po svemu sudeći, nije ih lako razbiti. Jelena Mitrović kaže da je internet najdelotvojnije sredstvo putem kojeg se mladi mogu informisati, ali i da je teško pridobiti njihovu pažnju.

"Generalno se mora učiniti da bude zanimljivo, da devojke i momci mogu da kliknu na to i da ih privuče slika, status, tekst, a to ne mora nužno biti opširno napisano, ako govorimo o nekom tekstualnom sadržaju, jer mislim da je najbitnije to da ih nešto privuče. Nije fora samo skrolovati i preći preko svega", dodaje ona.

Međutim, od brojki i tačnih podataka je nemoguće pobeći - istraživanja koja je sproveo centar e8 2011. godine o konceptu rodno zasnovanog nasilja i koje je obuhvatilo više od 1.500 mladića uzrasta od 14 do 19 godina, pokazuju visok procenat nasilnog ponašanja među njima. Ovo istraživanje je pokazalo da 18 odsto ispitanika smatra da postoje situacije kada žena zaslužuje da bude ošamarena, dok je šest procenata navelo da je vršilo pritisak na osobu suprotnog pola da ima seksualni odnos, iako ona to nije želela. Branko Birač iz centra e8 navodi da su rezultati dobijeni istraživanjem bili očekivani, kao i da je potrebno da se naše školstvo uključi u razbijanje rodno zasnovanih stereotipa.

"Neophodno je da se programi u školama bave ovim temama - rodnom ravnopravnošću i rodno zasnovanom nasilju. Toga nema, to se radi nedovoljno, samo kroz inicijative kao što je naša, što pokriva mali broj škola i mali broj dece. Tako da je naš odgovor uvek eduakacija, pozitivno uticanje na stavove, a samim tim i na ponašanje", ističe Branko.

Preko potrebna edukacija mladih najčešće izostaje i ne dolazi iz samih školskih ustanova, već se ostavlja različitim organizacijama koje putem edukativnih programa pokušavaju da razbiju predrasude. Međutim, stanje svesti i socijalne obrasce nije lako promeniti, te tako za ovu problematiku i dalje izostaje dovoljno pažnje.

Valentina Ćeha