...
TRENUTNO00:00 - 05:00Music Mix by Bea

Društvo

Digitalno zagađenje prestiglo avionsko

03.11.2022.

Jeste li razmišljali nekada koje posledice po planetu ima jedan mail koji ste poslali? Koliko je električne energije potrebno da se taj mail napiše? Da se pošalje, uskladišti i sačuva... Kako smo uopšte došli do te energije?

.

Sve su to pitanja koja ekolozi tek počinju da postavljaju, a koja će postati veoma važna i sve važnija kako vreme odmiče.

Digitalni otisak je proizvod svih naših aktivnosti u digitalnom svetu. Svaki mejl koji napišemo prolazi kroz internet mrežu, čuva se na serverima, koji se nalaze u data centrima i koji svojim aktivnostima za napajanje i hlađenje uređaja troše energiju.

Kao i sve ostalo što radimo svakodnevno, tako i naše bivstvovanje u digitalnom svetu ima svoju cenu koju nam je često teško da kvantifikujemo i zamislimo.

data2 jpeg

Milja Vuković iz organizacije "Plavio i Zeleno" za Oradio kaže da se mi danas ponašamo kao da tog otiska nema, ali da on postoji.

"Sva naša aktivnost na internetu omogućena je u stvari električnom energijom i to ima svoju cenu", kaže Milja i navodi primere za to.

"Vreme koje provodimo na internetu troši energiju. Slanje mejla ima svoj ugljenički otisak i energetski otisak. Taj mail stoji na nekom klaudu i on se tamo čuva godinama. To čuvanje ima energetsku cenu. Moja aktivnost na internetu, sve što klikćem, prati se podacima, a ti podaci takođe zauzimaju prostor. Sve to zajedno u stvari ima svoju energetsku cenu", objašnjava Milja.

Kako tvrdi, otisak internet mreže danas je jednak otisku koji ostavlja avio industrija, koja je jedan od glavnih zagađivača.

"U toku je digitalizacija našeg života. Zaleteli smo se da sve prevedemo u digitalno, uz osećaj da je to ekološkije i održivije. Problem je što je to prevalilo svaku meru. Ništa na svetu nije neograničeno, pa ni energija koja je potrebna da se napajaju baze podataka koji rastu matematičkom progresijom", kaže Milja.

Proizvodnja električne energije i skladištenje podataka uskoro bi mogli da budu deo istovetnog sistema. To bi moglo da bude deo rešenja za rastuće potrebe interneta za energijom.

Zlatko Berenji, inženjer internet sistema, kaže da naš život i naše delatnosti više ne mogu da se zamisle bez velikih baza podataka na kojima stoje svi naši klikovi na internetu, sva naša aktivnost.

"Stručnjaci već upozoravaju na opterećenost baza podataka, koja postaje sve gora. Što više podataka dolazi na čuvanje, to je serverima potrebno više električne energije za nesmetan rad, hlađenje i slično", pojašnjava Berenji.

"Što više podataka čuvamo, sve više struje trošimo. Problem ne bi bio tako veliki da je proizvodnja električne energije trenutno jednostavna, ali nije. Fosilna goriva traže adekvatnu zamenu, a čovečanstvo još nema sve odgovore. Dok se ne pronađu odgovori, potražnja za strujom će samo rasti, a resursi su više nego ograničeni. Ovo će u bliskoj budućnosti ozbilno pogoditi i velike servere na kojima internet počiva", tvrdi naš sagovornik.

Berenji kaže da ta kriza mora da se predupredi kako ne bismo doživeli krah digitalnih komunikacija, pa se očekuje da će vlasnici velikih baza podataka početi da ulažu u obnovljive izvore energije i čak, potencijalno, postati kompanije koje trguju viškovima struje koju ne potroše.

Ni to, međutim, nije održivo, smatra Milja Vuković.

"Pogrešan put je da obnoviljivom i zelenom energijom nastavljamo da proizvodimo ovoliki otisak na planetu. To ne sme da ostane 'posao kao inače'. Mi moramo da dovedemo našu potrošnju u neke održive okvire, jer energija nije beskonačna", upozorava Milja.

data1 jpeg

Ona ističe da svet mora prestati da ganja konstantan rast, jer energija to ne može da isprati i ima svoje limite, odakle god dolazila.

"Jedno od rešenja jeste upravo takozvani odrast, odnosno, smanjenje potrošnje do mere da to bude održivo", kaže Milja.

U aprilu 2020. prvi put je obeležen Svetski dan čišćenja digitalnog otpada. Namera njegovog uvođenja je da se pažnja skrene na to da digitalni sadržaj, koji nemilice generišemo, takođe utiče na potrošnju energije, na emisije ugljeničnih gasova i da, iako možda ne deluje kao otpad sa kojim smo svakodnevno suočeni, ipak to jeste.

Pretrpan digitalni prostor opterećuje resurse uređaja koji koristimo, skraćuje im životni vek, a utiče i na potrošnju energije. Istovremeno, kako se sve više iz sfere analognog života preseljavamo u sferu digitalnog bivstvovanja, dobijamo još jedan prostor čija zakrčenost i nered utiču na našu psihu. Stoga je dobro povremeni deinstalirati aplikacije koje ne koristimo, izbrisati stare mejlove, konverzacije, a naročito video i audio klipove.

Celu emisiju “Za i protiv” o digitalnom otpadu poslušajte na našem podkastu.

P. K.

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Svetlosno zagađenje: zašto čovek želi da "pokori noć"?

Kada govorimo o zagađenju, verovatno vam prvo na pamet padaju loš kvalitet vazduha ili vode. Svetlost je stalno tu, oko…

.

Kesa od voća i povrća za čistiju budućnost

Da bi tanka, jednokratna plastika bila manje dominantna na deponijama, ali i u prirodi, pre svega je potrebno da promenimo…

.

O-DVA-JA-MO da smanjimo deponije

Dok veći deo Evrope svakodnevno reciklira svoj otpad i smanjuju deponije, a samim tim i zagađenje svoje neposredne okoline, u…

.

Festival ekologije i antifašizma u Subotici

Treći festival Ekologije i antifašizma u Subotici održava se u petak i subotu 9. i 10. septembra u klubu Mladost…

.

Kina uspešno testirala dron za modifikaciju vremena

Uspeh prvog leta označava proboj za bespilotne letelice (UAV) kineske proizvodnje za detekciju i modifikaciju vremenskih prilika. Može doprineti smanjenju…

.

Novi Sad je još uvek sredina koja se otima od malograđanštine

Milan Tripković po struci je profesor srpskog jezika i književnosti. Javnosti je, međutim, dosta poznatiji kao pisac i jedan od osnivača…

  • 00:00 Music Mix by Bea
  • 05:00 Music mix by Anja
  • 10:00 Pre podne na O radiju

Anketa

Zašto je tebi januar najduži mesec ?

Oradio logo