Lifestyle / Web
WEB 3.0: Internet utopija koja nam je potrebna
Jedna od definicija kaže da je Web 3.0 vrsta demokratizovanog interneta, koji se oslanja na blokčejn. Još uvek živimo i radimo u interneta 2.0, a sledeća inkarnacija bi trebalo da ljudima, a ne korporacijama kakve su Google ili Meta, daju kontrolu nad podacima, digitalnom imovinom, aplikacijama i platformama.
Web 3.0 nije lako opisati, previše je pokušaja za sada u opticaju. Iza njega stoji ideja slobode interneta, odsustvo malicioznih napada i kontrole informacija, pa i ne čudi što ga kritikuju osobe poput Elona Maska i Džeka Dorsija, sklonih upravo ozbiljnoj kontroli, čiji biznisi zavise od trenutne podele karata na globalnoj mreži.
Kako objašnjava Ivan Bjelajac iz "MVP workshopa", osnovna ideja Weba 3.0 je decentralizovana verzija interneta, gde sami korisnici kontrolišu svoje podatke i slobodno ih svojom voljom pomeraju iz aplikacije u aplikaciju, bez potrebe da traže dozvolu od samih vlasnika aplikacija.
"U osnovi, sve ono što je napravljeno na Webu 3.0 nije u vlasništvu nekog centralizovanog internet konglomerata već korisnika. On daje priliku da svoje podatke koristiš samo onako kako si zamislio i kako ti želiš. Idemo ka tome da je razmena podataka postala jako jednostavna, a teško je verovati bilo kakvom izvoru informacija. Sve je lakše da se informacije o vama iskrive i zloupotrebe, jer je previše tačaka koje je lako napasti. Mislim da momenat gde sami držite vlasništvo nad svojim informacijama postaje sve bitniji i bitniji", kaže Bjelajac.
Web 2.0 je doneo internet kakav poznajemo danas i karakteriše ga pojava društvenih mreža i mobilnih aplikacija.
"Te aplikacije su stvorile i metode monetizacije ili korišćenja ovih podataka koji uvek nisu najbolji za korisnika čak ni kada je on profesionalni kreator tog sadržaja", kaže Bjelajac i napominje kako trenutno idemo ka tome da nekoliko kompanija drži sve na internetu.
Prednost Web 3.0 interneta odnosi se i na hakerske napade i zloupotrebe koje rastu iz godine u godinu. Njih ćemo se teško osloboditi bez blokčejna ili nekih novijih, ali sličnih sistema.
OBRATI PAŽNJU
Prednost sledeće generacije interneta je u tome što većina javnih blokčejn sistema, u svojoj osnovi, kao mehanizam za održavanje sistema ima i nekakvu kriptovalutu ili token, što znači da u okviru same aplikacije bez posredovanja banke postoji ugrađen mehanizam za plaćanje.
Programer Zoran Vasović kaže da je utopijski zamišljati idealnui varijantu Weba 3.0.
"On bi bio u vlasništvu samih korisnika koj bi, kao u idealnoj demokratiji, mogli da glasaju kako se neka stvar na mreži rešava, razvija ili događa. Za sada, poklonici novog interneta uglavnom prate veće igrače u koje imaju poverenja ili im zastupaju interese. To je daleko od idealnog”, kaže Vasović.
Prema njegovim rečima, mana Web 3.0 interneta je nedostatak administratora sadržaja i deo stručnjaka upozorava da bi takva platforma dovela do anarhije na mreži.
"Ovakav sistem je u mnogome teže moderirati i nadgledati nego Web2.0, ali nije nemoguće. Nisam siguran da ćemo ikada stići do idelane verzije, ali sam siguran da će se internet uskoro bitno promeniti", objašnjava Vasović.
Web 3.0 sve brže napreduje. Dobija nove poklonike iz dana u dan i sve se više ljudi interesuje za benefite te vrste mreže. Činjenica da veliki internet gigranti sa našim podacima rade šta žele, da nas konstantno prate ne bi li nas bombardovali nepreglednim okeanima reklama, samo požuruje razvoj novog interneta. Može li se on probiti kroz biznis model koji obrće trilione dolara, za sada je teško predvideti.
P. K.
