Više od 2.000 požara godišnje: Šta zapravo udišemo?

Višedecenijsko loše upravljanje otpadom u Srbiji u ovim vrelim letnjim danima dolazi na naplatu. MUP je samo ove godine zabeležio više od 2000 požara na smetlištima Srbije, što je podatak koji bi morao da alarmira sve, ali se to, osim povremenih vesti, ne dešava.

Foto: (Sremska TV)

Višednevni požar na deponiji u Bačkoj Palanci pokazao je  da posledice mogu biti katastrofalne, kao i da će se ponavljati svake godine, bez izuzetka.

Igor Jezdimirović iz Inženjera zaštite životne sredine kaže da problem počinje nedostatkom odluke da se deponije saniraju, čak ni po najosnovnijim standardima.

"Divlje i nesanitarne deponije su deponije koje nemaju sisteme za zaštitu životne sredine, niti se njima upravlja u skladu sa dobrom praksom i strukom. Mešani komunalni otpad tamo dolazi, zatrpava se i onda u uslovima bez vazduha proizvodi gas metan. Pametne države taj metan koriste kao gorivo, a kod nas on izlazi nekontrolisano i bilo kakva iskra započinje požar na takvoj deponiji", objašnjava Igor.

Klimatske promene i količine komunalnog otpada su odgovor zašto imamo požare na deponijama. To je takođe odgovor na pitanje zašto je broj požara porastao sa 600 godišnje na preko 2.000, koliko je MUP zabeležio samo ove godine.

Foto: RTV

Inženjeri zaštite životne sredine odabrali su deset deponija za praćenje, na osnovu najvećih upravnih okruga. Izdvojili su najveće gradove kako bi zabeležili one koji najviše utiču na zdravlje građana.

Izabrani su, kako navodi naš sagovornik, i Novi Sad, Leskovac, Pančevo, Bor, Niš, Šabac, Požarevac i Vinča.

"Kada dođe do požara, jedan od glavnih rizika je inhalacija PM2.5 čestica. One jako lako ulaze u pluća i prave velike problem. Kada imamo požare, posmatramo samo akutne posledice, a zanemarujemo hronične posledice. Požari dugotrajno zagađuju okolinu i izazivaju kancer i druge hronične bolesti. Čestice padaju na tlo, na njive i kroz hranu ulaze u naše organizme", kaže Igor.

Poslednjih nedelja najteža situacija bila je u Bačkoj Palanci, gde je zbog gustog dima i trećeg uzastopnog požara proglašena vanredna situacija. U Sremskoj Mitrovici požar na regionalnoj deponiji stavljen je pod kontrolu i uspešno lokalizovan nakon intenzivne intervencije.

Foto: RTV

Vatrogasne brigade svakodnevno gase manje požare širom Srbije, ali građani o neposrednoj opasnosti retko kada saznaju, niti su upozoreni na dolazak zagađenog vazduha.

Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) kaže da u Srbiji ne postoje adekvatni sistemi prevencije, reakcije, ali i usklađenosti rada i ovlašćenja nadležnih službi.

“Kada imate više hiljada požara, i ako se svega pet, šest ili deset isprati odgovarajućim informacijama o koncentracijama nekih zagađujućih materija, to je jako malo i to je problem”, kaže Lekić.

Kada plane požar na nekoj od deponija, stručnjaci građanima, a posebno hroničnim bolesnicima, deci i starijima, savetuju da smanje boravak na otvorenom dok traje praćenje situacije.

P. K.