Do 2030. godine Srbija bez kapi čiste vode

Jedan od uslova koje EU postavlja potencijalnim kandidatima jeste očuvanje životne sredine i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa evropskim standardima u toj oblasti. Srbija neće biti izuzetak, a stiče se utisak da se na očuvanju životne sredine malo radi. Poslednji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije kaže da je u zaštiti životne sredine i klimatskih promena ostvaren mali napredak. 

Potrebni su bolje planiranje, više stručnjaka i velike investicije u zelenu ekonomiju. Ekološki problemi su, kao i prethodnih godina, zagađen vazduh, otpadne vode i divlje deponije.

Prema rečima Milice Alavanje iz "Zelene Patrole", najeklatantniji primer je zagađenje reke Krivaje, jedinog autohtonog vodotoka u Vojvodini.

"Ona je mrtva reka. Građani kažu da je nepodnošljivo živeti pored nje, a sećaju se vremena kada su pecali i kupali se u njoj. Rešenja postoje, a to je da firme koje ispuštaju otpadne vode, ugrade prečistače. Postoji takođe i uredba koja firmama dozvoljava da otpadnu vodu ispuštaju do 2030. godine što je dovoljno dug period da do tada nećemo imati ni kap čiste vode", upozorava Milica.

U 2015. godini za zaštitu životne sredine izdvojeno je 0,14 odsto BDP-a, što je oko 20 puta manje nego u zemljama EU, na primer u Sloveniji. Ovaj podatak pokazuje brigu države za okolinu, ali inženjer životne sredine Jovica Vukša kaže da je dobar deo odgovornosti i na građanima, baš kao i na institucijama.

"Na kraju ipak, to je do ljudi. Da oni ne prljaju Čistoća ne bi imala šta da radi. Ipak, Komunalna policija, inspekcija, oni koji bi trebalo da disciplinuju građane ne rade svoj posao. Garantujem da je ove godine kupljeno više službenih automobile tamo nego što je napisano kazni. Kada bi postojao sistem koji sankcioniše bahato ponašanje, mi bismo imali lepši okoliš", kaže Vukša.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, u Srbiji ima ukupno 156 opštinskih, nesanitarnih, legalnih deponija. Broj nelegalnih deponija stalno se menja, neke se uklanjaju druge nastaju - kažu u resornom ministarstvu. Do sada su izgrađene dve sanitarne opštinske deponije po standardima EU, osam sanitarnih regionalnih, dok su još tri u fazi izgradnje. To je, međutim kap u moru i potrebno je nešto više od infrastrukture. Edukacija mladih je svakako stavka koja bi mogla da promeni stanje stvari.

Milica Alavanja iz zelene Patrole kaže da mladi bolje razumeju ekološke probleme od svojih roditelja.

"Nama je drago što postoji tako veliki broj mladih koji se javljaju i zainteresovani su za zaštitu životne sredine. Javljaju se svaki dan da volontiraju. Oni najviše primećuju problem sa otpadom jer gde god se okrenete imate deponije. No, ja bih napomenula da imamo veliki problem i sa zagađenjem zemljišta, vazduha, vode. Srbija je jedna od najzagađenijih država u Evropi", kaže Milica.

Jedno od poglavlja za pristupanje Srbije Evropskoj uniji biće upravo ekologija. Bez poboljšanja stanja životne sredine, Srbija ga ne može otvoriti i proći, stoga naši sagovornici kažu da ova oblast mora biti prioritetna, a da građani moraju da se u nju uključe. Jovica Vukša već dugo organizuje uklanjanje smeća u Novom Sadu, a Milica Alavanja veliki broj edukacija za mlade u svojoj organizaciji. Svakako im treba pomoći da istraju.

Tonski prilog poslušajte u plejeru:

P.K.