Fruškoj gori potrebno saniranje!

Koliko vam se često dešava da, kada odete na Frušku goru, zateknete smeće pored puta ili kod klupa na izletištima? Gotovo uvek, zar ne? Ako posećujete i neka od sela na obroncima Nacionalnog parka, sigurno ste se susreli i sa divljim deponijama koje ukazuju na veliki problem odlaganja otpada i zagađivanja prirode. Tu su i legalne deponije poput onih u Beočinu, Banoštoru i Vrdniku, sa kojih uz malo jači vetar otpad odlazi u šumu. Kada ćemo imati čistiju Frušku goru?

Osnivač Udruženja prijatelja prirode "Gorski smeško" Timon Toma kaže da su najkritičnije tačke, što se smeća u šumi tiče, svakako one gde ljudi roštiljaju, a to su Popovica, Venac, Glavica i Stražilovo.

"Iako odlože smeće u kese, ono ipak ostaje u prirodi, a potom ga divlje životinje razvlače, što pogoršava stanje. Potoci su najzagađeniji jer šta god da ostavite, bilo gde, to će se tokom kiša i topljenjem snega skupiti u potocima i ostati zaglavljeno u granama, u kamenju i mulju i to ne može da ide dalje, nema gde da se sliva", objašnjava Timon i dodaje da na Fruškoj gori nema dovoljno kanti, a čak i to što postoji se ne prazni redovno.

"Mislim da je problem u tome što nije uloženo dovoljno truda i vremena u stavku čistoće u Nacionalnom parku. Fali neki ogranak 'Čistoće' koji će se baviti odnošenjem smeća iz šume i koji će skupljati kese i džakove koje izletaši i planinari ostavljaju. Sa druge strane, svako selo na obroncima Fruške gore ima svoje mesto za odlaganje smeća, nazovimo to divljim deponijama. Mislim da su stanovnici tih sela primorani da negde odlažu svoje smeće, a to opet nije rešeno organizovanim odnošenjem otpada", kaže Timon za Oradio.

Pomoćnik pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine Nemanja Erceg rekao nam je da Nacionalni park nije nosilac aktivnosti u vezi sa komunalnim otpadom, već su to lokalne samouprave u okviru kojih se prostire Nacionalni park, a koje bi trebalo da jednom nedeljno odnose smeće.

On je istakao da pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine dobija podatke o broju divljih deponija na teritorijama lokalnih samouprava, ali da nije utvrđen zbir deponija u okviru samog Nacionalnog parka.

"Sekretarijat je usmeren na čišćenje više od 500 divljih deponija na prostoru cele Vojvodine, a radi se i ispitivanje zemljišta na kojem se te deponije nalaze, kako bi bio utvrđen nivo zagađenosti, jer kada pada kiša ona spira te materije koje ulaze u podzemne vode, a onda to sve dolazi u ljudski ishranu", rekao je pomoćnik sekretara i dodao da se broj divljih deponija iz godine u godinu smanjuje.

"Odgovorno i organizovano sakupljanje je odgovor na uklanjanje divljih deponija i svih smetlišta, jer divlja deponija nastaje kada na određenom izletištu neko ostavi smeće i ukoliko se u roku od mesec ili dva to ne ukloni, doći će sledeći i to će prepoznati kao mesto gde bi i on mogao da baci smeće. Ipak, mislim da je nesavesnih građana sve manje", kazao je Nemanja Erceg.

Što se tiče legalnih deponija u okolini Nacionalnog parka, pomoćnik pokrajinskog sekretara kaže da će problem biti rešen izgradnjom sanitarnih deponija koje bi zamenile opštinska smetlišta koja okružuju Frušku goru.

"Da bismo zatvorili opštinska smetlišta, moramo imati regionalne sanitarne deponije. Sistem regionalnog upravljanja otpadom podrazumeva povezivanje dve ili više lokalnih samouprava, transfer stanice, separacione linije i sanitarne kasete sa sistemom prečistača otpadnih voda. Počevši od sakupljanja, preko transporta na deponije gde će se taj otpad prerađivati, a ono što je nemoguće preraditi, onda odložiti. Građanima treba pružiti mogućnost da komunalni otpad sakupljaju sistemski – postavljanjem kanti i kontejnera za separaciju, odnosno razdvajanje onoga što je pogodno za reciklažu, sakupljačkom mrežom, te organizovanim odvoženjem smeća na sanitarne deponije. Budućnost je u primarnoj selekciji otpada u domaćinstvima, jedna kanta za mešoviti komunalni otpad, a druga za materijal koji je pogodan za reciklažu, jer onda će se lakše odvajati reciklabilni otpad i u samim sanitarnim deponijama", rekao je on, dodajući da je trenutno u Evropskoj uniji uslov da se minimalno 50 odsto od kompletnog komunalnog otpada reciklira, a da u nekim postrojenjima, kao u Sloveniji na primer, čak više od 80 odsto otpada završi u ponovnoj upotrebi. 

Prvi regionalni sistem za upravljanje otpadom u Vojvodini biće sanitarna deponija koja će pokrivati Severno-bački okrug, a koja se gradi u Oromu u blizini Subotice i prema Ercegovim rečima, u fazi je završetka.

"Kada ona zaživi, sva opštinska smetlišta u tom okrugu biće ugašena i počeće njihova sanacija, jer kompletno zemljište mora biti sanirano. Većina evropskih zemalja radila je otkopavanje smetlišta. Potrebno je izdvojiti znatna sredstva za uspostavljanje jednog takvog sistema i nije dovoljno samo ga izgraditi. Posle izgradnje nastaje ozbiljniji problem, a to je uhodavanje sistema koji treba da funkcionisše 365 dana u godini da bi se na taj način adekvatno postupalo s postrojenjem i da bi se izvukla korist iz komunalnog otpada, koji ima određenu vrednost, u pogledu reciklažnog materijala."

Pomoćnik sekretara dodaje da je obaveza države da do kraja godine da saglasnost na planove prilagođavanja koje su lokalne uprave dužne da urade prema Zakonu o upravljanju otpadom, a to znači da predvide mere koje su približne sanitarnim deponijama i da daju rok za zatvaranje opštinskog smetlišta, što ne znači automatski i sanaciju zemljišta ispod njih. On je istakao da u narednih par godina ne možemo očekivati sanaciju opštinskih deponija, jer nemamo uslove za to.

Prema njegovim rečima, regionalne deponije u Sremskoj Mitrovici i Pančevu su u fazi izgradnje, Inđija je 'na pola puta', dok je Novi Sad u fazi pripreme tehničke dokumentacije za obezbeđivanje sredstava iz pretpristupnih fondova EU.

J. G.