Društvo / Aktivizam
Murali između ulične umetnosti i struke
Ulična umetnost, koja se manifestuje u vidu umetnički izvedenih grafita, murala ili raznih drugih crteža auto-lakovima, fasadnim bojama i markerima, već decenijama doživljava pravu ekspanziju širom sveta, pa tako i kod nas. Samo u poslednjih deset meseci u Novom Sadu naslikano je sedam murala u organizaciji Lančane reakcije, a pojavilo se još nekoliko u različitim delovima grada.
Ekspanzija murala i njegovo delimično uvođenje u institucije desilo se prekrečavanjem Remedovog murala "Jedina istina", što je izazvalo proteste dela sugrađana i razmatranje ovog vida ulične umetnosti na mnogo ozbiljniji način. Preko noći su o muralima mišljenje stekli ljudi daleko od kruga uličnih umetnika i arhitekata. Tome je doprinela i titula Evropske prestonice kulture koju je prethodno osvojio Novi Sad.
Šta su zapravo murali, koliko se razlikuju od velikih zidnih propagandnih poruka iz komunističkih zemalja i postoje li neka pravila koja bi umetnici morali da poštuju, šitanja su koja smo postavili dvojici sagovornika: street artistu Urošu Štrboji i Aleksandru Bedeu iz Društva arhitekata Novog Sada (DaNS).
Foto: Manja Holodkov
Uroš kaže da su murali kod nas u nekakvoj sivoj zoni, osim kada grad ne odobri konkretnu lokaciju.
"Kada ugledam neki zid koji mi se dopada moram otići do predstavnika stanara i pokušati da se dogovorim. Naravno da mogu da probam da slikam i bez toga, ali onda rizikujem da me uhapse, a to nije poenta", kaže Uroš.
Prema njegovim rečima, parole koje se ispisuju po zidovima ne smatraju se umetničkim izrazom i spadaju u besmisleno trošenje sprejeva.
"Ako je mural lepo urađen, čak i ako je navijački, onda je to u redu. Murali koje je Lančana reakcija izbacila su dobri, ja sam jako zadovoljan time. Polako se pojavljuju dobri murali u gradu i to je super", kaže Uroš.
Kako naglašava, uklanjanje Remedovog murala sa zgrade Biblioteke izazvao je dosta reakcija, što je dobro.
"Više se ljudi interesuju za murale od kako je taj mural prekrečen i pokrenuto je dosta pitanja o tome", kaže Uroš.
Prema njegovim rečima, tehnike oslikavanja murala mogu biti različite i poseduju jako širok dijapazon.
"Prazni zidovi postali su slikarska platna. Nekada su grafite ispisivali samo ulični umetnici, a sada se oslikavanjem zidova bave i slikari. Motivi idu od hiperrealizma do potpuno apstraktnih motiva i teško je sve ih pobrojati na jednom mestu", kaže Uroš.
Uroš Štrboja i Aleksandar Bede u studiju Oradija
Aleksandar Bede iz DaNS-a kaže za Oradio da su murali deo arhitektonske teorije.
"Umetnici moraju imati svest da muralima iskoračuju u javni prostor sa svim odgovornostima koje to prate. Sastavni deo našeg posla je da se svaka greška vidi i mi moramo da živimo sa kritikama ljudi koji ih vide. Ako umetnik ulazi u polje javnog prostora, on mora da obrati pažnju na iste stvari kao i arhitekte i da razmisli o tome hoće li njegovo delo izaći iz okvira koje je zadalo arhitektonsko rešenje", kaže Aleksandar.
Prema njegovim rečima, murali u gradu su pristojni i ne štrče previše u javnom prostoru. On kaže da bi bilo dobro da ljudi koji rade murale sarađuju sa arhitektama.
"Mene prevashodno interesuje integritet zgrade na kojoj se radi mural i da se on ispoštuje. Ono što mi danas smeta u priči o muralima je što umetnici prilaze tome bez ikakvog obzira prema arhitekturi. Tu postoji neki autor, koji je najčešće još uvek živ, po čijem delu se kreira novo delo. Mi smo razgovarali sa ljudima koji su pokretali muralizaciju i ponudili smo saradnju, ali nas još uvek nisu konsultovali, a mogli bismo da im pomognemo", kaže Bede.
Aleksandar kaže da se srećom još nisu desili katastrofalno loši primeri murala u gradu, već da postoje samo manje ili više dobri. On kaže da je Remedov mural na zgradi Biblioteke bio odličan primer dobro uklopljenog murala u estetiku zgrade i okoline sa sjajnom porukom.
"Prekrečavanje tog murala je bio politički događaj godine i drago mi je da je mnogo širi sloj građana reagovao na to. Ja sam imao stav da je možda trebalo u znak protesta da prekrečimo sve murale u gradu i stavimo desetogodišnji moratorijum na njih, ali to se nije dogodilo", ističe Aleksandar.
Kompletan razgovor na temu murala možete poslušati na našem podkastu.
P. K.