Kultura / Galerija
Ljubavi nikad nije previše
U okviru nedavne PDP konferencije, gost Novog Sada bio je samouki muralista iz Kanade Ben Džonston. Za Oradio je govorio o tome kako je počeo da slika murale, može li od toga da se živi, ali i koja mu je omiljena lokacija za oslikavanje.
Više o ovoj temi poslušajte u studentskoj emisiji Pokretač
S obzirom na to da si samouk, da li ti je to bila olakšavajuća ili otežavajuća okolnost? Kada si uopšte počeo time da se baviš?
Počeo sam da radim grafički dizajn pre recimo 12 godina i u isto vreme sam počeo da učim sve stvari koje su u vezi sa dizajnerskim aspektom posla. U odnosu na taj period, mislim da je danas mnogo lakše i pristupačnije naučiti da radiš stvari onlajn. Tu su Skill share, Youtube, tutorijali. Na internetu postoji mnogo informacija i ako imaš neko pitanje u 99 odsto slučajeva možeš da pronađeš odgovor na njega na internetu. Počeo sam da radim projekte i učio sam preko interneta kako da radim na njima. I dalje to radim.
Kako si uopšte odlučio da je oslikavanje murala nešto čime želiš da se baviš?
Crtao sam grafite neki kratak period dok sam bio tinejdžer, pa sam prestao i počeo sa grafičkim dizajnom. Kad sam se preselio u Toronto oslikao sam svoj prvi mural u Coworking prostoru. U pitanju je bila ilustracija na kojoj sam radio, pa sam je samo preslikao na zid. To je bio prvi rad, pre pet ili šest godina.
Da li je to nešto od čega možeš da živiš ili imaš i neki drugi posao?
Ovo je full time posao. Radim za agencije ili brendove, nevladine organizacije, ili samo projekte poput ovog. Neki projekti nisu plaćeni, ali zato dobiješ šansu da proputuješ svetom, ali da, može lako da se zaradi novac u ovom poslu.
Kakva je situacija kada se radi o crtanju murala u Kanadi, da li je zakon strog po tom pitanju ili može da se oslikava bilo gde?
Nekad ume da bude baš striktno to sve u Kanadi. Ceo taj proces dobijanja dozvole, a potrebna ti je dozvola grada. Tu je naravno i viša cena kada moraš da iznajmiš dizalicu ili ostatak opreme. Samo iznajmljivanje tih stvari može da košta 1.000 dolara ili više. Može biti dosta skupo kada hoćeš da oslikavaš iz zabave. Postoji i dosta radova koje radim baš za klijente, tako da tu ima i dosta digitalnog rada, nije sve samo slikanje.
Da li se nekada desilo da si proveo sate i dane života da oslikaš neki mural i da ga na kraju skinu ili prekreče?
Neke radove sam radio za brendove ili za određene konferencije, tako da se dešava da ti radovi recimo požive samo tog vikenda ili na jednu noć, ali to su specifične situacije. Ne znam šta se dogodi sa onima koji se nalaze u kancelarijama ili u agenciji, moguće da ih nekad prekreče posle nekoliko godina, ali uglavnom stvari koje radim ovako po zidovima ostanu jer su povezane sa gradom ili nevladinim organizacijama i za njih su postojale dozvole. Mislim da je to bitno zato što vredi, zato što je pozivitno i zato što šalje poruku. Ne postoji razlog da se to prekreči.
Imaš li omiljenu lokaciju na kojoj si slikao i omiljeni mural?
Ja uvek volim da kažem da mi je omiljeni mural onaj na kom radim trenutno. Sad mi je ovo omiljeni. Nova boja, novi dizajn, isprobavanje novih stvari i novo okruženje. Uvek je poslednji najdraži.
Ovim muralom šalješ i prilično jasnu poruku.
Da! Širenja ljubavi u svetu nikad nije previše, tako da podsećam ljude na to. Imati ovakav crveni zid sa muralom u nekom okruženju ne može biti loše. Ovde ima mnogo dece koja se igraju i mnogo porodica i mislim da je ovo jedna snažna poruka koju bi ljudi trebalo da zapamte.
M.M.