Društvo / Aktivizam
Krupan korak ka neuzvraćenoj ljubavi
Lazar Simić (22) je student Međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Kako on kaže, jako voli to što studira, a pored toga već pet godina bavi se medijima i to ne samo novinarstvom. Sve što radi je okrenuto građanskim i demokratskim vrednostima, a u kontekstu mladih ljudi. Lazar se kandidovao za Mladog evropskog ambasadora, što je osoba koja deli vrednosti na kojima počiva EU i učestvuje u projektima i događajima vezanim za EU integracije i poštovanje ljudskih prava. Svi mladi između 18 i 29 godina sa Zapadnog Balkana su mogli da se prijave.
Imaš priliku da postaneš Mladi evropski ambasador. Šta to zapravo znači i za druge, ali i tebi?
Ako idemo po nekoj definiciji, to bi verovatno bilo nešto kao aktivista koji je zainteresovan za promociju demokratskih vrednosti i želi da ih širi među svojim vršnjacima u svojoj lokalnoj sredini, što naravno, stoji. Ja bih tu dodao još nešto jako važno, a što je i mene motivisalo da se kandidujem za to, a to je da Balkan vidim kao jedno vrlo zanimljivo mesto, koje jako volim. To je često iracionalno, zato što mi ne uzvraća nekada tu ljubav onako kako bi trebalo. Kao Mladi evropski ambasador dobiješ priliku da pokušaš da promeniš sve te stvari koje su neuzvraćena ljubav.
OBRATI PAŽNJU
Šta to budući Mladi evropski ambasador treba da ima, uradi, koji su to koraci koje je potrebno preuzeti kako bi se neko kandidovao?
Proces kandidature ima tri dela. Prvi deo je tehničke prirode, treba ispuniti formu za prijavu, snimiti video koji ne sme da traje više od minut. U tom videu treba da objasniš zašto baš ti jednog dana treba da budeš Mladi evropski ambasador. Početni uslov je da imaš uverenja koje se ne kose sa demokratskim vrednostima. Drugi deo se tiče glasanja. Svi koji žele mogu da glasaju, putem sajta Mladih evropskih ambasadora. Glasovi su skloni zlolupotrebi jer sve što je potrebno za glasanje je mejl, te neko može da napravi deset mejlova. Zato ima i treći deo, gde prijave prolaze kroz stručni žiri koji obuhvata sve prethodno navedno i na kraju se donosi odluka.
Šta su neke stvari koje vidiš kao prioritetne na kojima treba raditi, kada govorimo o Zapadnom Balkanu i našem regionu. Gde bi voleo da ti se prvo ljubav vrati?
Mnogo stvari mi pada na pamet. Kao prvu bih uzeo to da je misija mladih ljudi da promenimo način na koji razgovaramo. Ne treba da oponašamo nikoga starijeg, ne treba da ponavljamo neke greške koje se ovde 30 ili više godina okreću. I zbog kojih imamo utisak da je u ovom našem regionu stalna netrepeljivost ka onom ko nije deonašeg plemena. Mislim da treba da krenemo od toga, jer je sve na društvenim mrežama i imamo priliku da komuniciramo sa svima. Na to možemo da utičemo. Kada uspostavimo zdravu komunikaciju, svaki sledeći korak je lakši. Ona dovodi do održivih rešenja.
Tvoj rad je vezan i za medije, pogotovo omladinske. Šta si do sada shvatio radeći sa mladima u medijima i praveći sadržaj za mlade?
Upravo oni daju nadu medijima. Često su u omladinskim medijima srednjoškolci i studenti, čak i mlađi. Svi oni pokazuju želju da svoj posao rade profesionalno, etički, tražeći rešenja za probleme u zajednici. Omladinski mediji koji postoje, mogu da pruže fantastične novinare. Oni bi trebalo da imaju mnogo veću podršku i svog okruženja i države. Treba da se prepoznaju kao neko ko će jednog dana vratiti novinarstvu naziv ugledne profesije, a ne nečega što ljudi uglavnom povezuju sa tabloidima.
Sve što radiš bi se moglo svrstati pod aktivizam. Koliko podrške imaš u svom okruženju i koliko je teško biti aktivista u Srbiji?
Moram da kažem da sam verovatno prilično srećan, jer imam neizmernu podršku i svoje porodice i svojih prijatelja, ali i šireg kruga ljudi, kada je u pitanju bilo šta čime se bavim. Ponekad postoje bojazni oko nekih stvari, oko izlaganja nekim opasnostima. Na primer, kada sam nedavno išao u Prištinu da učim albanski, mnogo ljudi mi je do poslednjeg trenutka govorilo da ne idem, pogotovo jer je postojala neka tenzija u medijima. Naravno da nije bilo nikakvog problema. Ali razumem zašto se ljudi brinu. Podrška je važna, bez nje bi bilo mnogo teže izlagati se nekih stvarima koje nisu toliko prijatne. Ja se uvek vraćam na ovo pitanje: Zašto to radiš? I onda ti ništa više nije strašno.
J. Božić
Foto: Privatna arhiva
