...
TRENUTNO05:00 - 10:00Music Mix by Bea

Društvo / Aktivizam

Društvene nejednakosti - put ka nasilju i sukobima

05.07.2024.

Majda Hrženjak je doktorka sociologije, radi kao istraživačica i voditeljka projekata u Mirovnom institutu – Institutu za savremene društvene i političke studije u Sloveniji. Njene istraživačke teme su rodne studije i socijalna politika, s fokusom na koncept brige u odnosu na intersekcijske nejednakosti, građanstvo, migracije i feminističku etiku brige. Takođe je članica mnogih međunarodnih istraživačkih i aktivističkih projekata u oblasti mladih, nasilja, tržišta rada i politike jednakosti.

.

Foto: privatna arhiva

Na čemu trenutno radite, koje su to dominantna istraživačka i aktivistička polja?

Jedan projekat je posvećen starijim generacijama, posebno ženama koje su u penziji. Njihova loša ekonomska pozicija je veliki problem u Sloveniji. Druga slična tema je područje brige o starijim ljudima. Slovenija se suočava sa manjkom radne snage zbog slabih uslova rada u domovima za starije ljude. Proučavamo kako država regrutuje migrantske radnike i radnice iz bivših jugoslovenskih država, kako teče ta regrutacija i kakvi su onda radni uslovi za te ljude koji dođu u Sloveniju da rade. Imamo i projekat sa mladim ljudima. Razvijamo programe i oruđa za rad sa mladim dečacima na temu prevencije rodno zasnovanog nasilja. Ako pogledamo statistike, 95 odsto nasilja u partnerskim vezama ili u familiji uzrokovano potiče od muškaraca.

Dosta radite sa marginalizovanim grupama. Koliko je važno da oni koji nisu marginalizovani, budu uključeni u poboljšanje ljudskih prava manjina?

Mislim da je to u vezi sa tim kako se ponašamo u našem svakodnevnom životu. Na praktičnom nivou, kada se sretnemo sa ljudima - kako se ophodimo prema njima. Isto tako mislim da je to stvar političkog aktivizma. Nije dovoljno da smo mi samo u našim nekim individualnim krugovima fer, ravnopravni i da govorimo i propagiramo vrednosti. Treba da se borimo za te vrednosti koje nam puno znače i politički. Ne vidim drugi put nego put političkog angažmana.

equality-markus-winkler-unsplash

Mislite li da su građani i građanke koji su privilegovani, svesni privilegije koju imaju u odnosu na marginalizovane grupe?

To zavisi od osobe. Neki se više samoreflektuju, neki manje. Generalno mislim i da je to problem političke levice. Puno je ljudi koji su na pozicijama, oni su privilegovani i nemaju mnogo samorefleksije u toj privilegovanosti. Sa druge strane, možda ih to sprečava da razmišljaju sa više mašte, kreativnosti i nekakve hrabrosti o tome kako izaći iz tih rastućih nejednakosti. U Evropi generalno ima veoma bogatih država, a nejednakosti rastu. Oni koji su na dnu, oni su u lošijoj poziciji nego što su bili pre 50 godina.

Pomenuli ste nejednakost. Koliko ulogu te nejednakosti igraju i koliko su važne kada pokušavamo da izgradmo mir?

Mislim da je to veoma značajna tačka. Nejednakosti u krajnjoj fazi dovode do nasilja. Mi i danas imamo ratove i to je strašno, ali imamo i nasilje koje je fundamentalno i to je nasilje nad planetom. To je nešto sa čime potkopavamo svoj temelj. O tome govori i feministička teorija. Jednakost je uslov i za drugačiji odnos čoveka prema prirodi i planeti, ali i prema čoveku. To je smer u kojem moramo ići.

J. Božić

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Kada stereotipi postanu naša uverenja

Da li su naša uverenja i stavovi zaista samo naši, ili smo ih pokupili od ljudi iz naše okoline i…

.

"Imposter" u nama: Kako se izboriti sa osećajem da nismo dovoljno dobri

Aktivistkinja Lana Nikolić dugo je živela u uverenju da su svi njeni uspesi rezultat slučajnih srećnih okolnosti i da ona…

.

Javni prostori moraju biti bezbedniji za žene

Javni prostori, poput ulica, parkova i javnog prevoza, često su nebezbedni za žene, pokazuju istraživanja. Suočene sa neprepoznavanjem njihovih potreba…

.

Jezik odražava našu realnost, ali je i oblikuje

Istraživanja pokazuju da upotreba rodno osetljivog jezika doprinosi povećanju vidljivosti žena na određenim pozicijama u društvu, ali i percepciji devojčica…

.

Teško je balansirati ako se osećate kao da ne pripadate nigde

Tabea Hasler je viša predavačica na Univerzitetu u Cirihu u Švajcarskoj. Istražuje među-populacije, što predstavlja istraživanje o tome kako nas…

  • 00:00 Music mix by Anja
  • 05:00 Music Mix by Bea
  • 10:00 Pre podne na O radiju
  • 10:30 Tehnologija

Anketa

Na koji način koristiš ChatGPT?

Oradio logo