Dejan Stanković: kockanje je gore od heroina

U savremenom svetu kockanje je društveno prihvatljiv porok, a internet ga je načinio sveprisutnim. Zbog toga je zavisnost od kockanja poprimila epidemiološke razmere, kockari su sve mlađi i dolaze iz svih društvenih struktura. Nasuprot tome, sve je više klinika za odvikavanje od ovog poroka. Razgovarali smo sa Dejanom Stankovićem, direktorom Centra za edukaciju i odvikavanje od kockanja "Herc time" u Novom Sadu o zavisnosti i kako je izlečiti. 

Dejan kaže da je i sam prošao kroz mučnu fazu odvikavanja od kockanja, te da sve što danas radi - radi na osnovu sopstvenog iskustva.

"Danas je u svetu moderno da je samo lično iskustvo – iskustvo. Sve ostalo je memorisano iskustvo drugih ljudi. Mnogi se oslanjaju na lično iskustvo, pa tako i ja. Upravo knjiga koju sam napisao 'Ulog' govori o tim nekim danima kada sam ja bio u problemu", priča Dejan za Oradio.

Koliko dugo ste imali taj problem i kako ste uspeli da se izvučete?

To je bilo neko drugo vreme. Trebalo mi je desetak godina, ali danas su igre jako brze i ne može da se poredi taj period i ono kroz šta danas prolaze mladi ljudi. Ja sam se izvadio čitajući mnoge knjige, a i kroz ispovest koju sam hteo da podelim sa drugim ljudima.

Koliko dugo Herc time postoji i koliko je ljudi prošlo kroz njega?

Herc time postoji od 2005. godine. Cela ideja nastala je posle objavljivanja moje knjige 'Ulog' koja se bavi problemom patološkog kockanja i njegovim posledicama. Veliki broj ljudi je prošlo kroz naš centar, da li kroz neku primarnu ili sekundarnu ili tercijalnu prevenciju.

Koliko je kocka u poređenju sa drugim vrstama ovisnosti, veliki problem?

Najnovija istraživanja govore da je kocka jača zavisnost od heroinske. Ne valja ni jedno ni drugo, ali je kockanje veliki problem jer ne postoje blokatori ili čarobne pilule koje bi mogle da rešavaju taj problem ili bar delimično da bude pomoćno sredstvo. Toga nema, pa je i problem teži za rešavanje.

Na čemu se onda bazira program?

Program se bazira na izgradnji mehanizama odbrane. To znači da ljudi koji dolaze shvate šta je ulog, kako kockarska industrija pokušava da ih zarobi i jednostavno dolazi do klika kroz niz veština koje dobijaju ovde kroz edukaciju.

Ko radi sa njima u Centru?

Radi tim. Imamo četiri psihologa, svaki deluje u svojoj oblasti. Kada čovek dođe sa kockarskim problemom, ne nosi on samo taj teret već ima i druge terete koji su često uzroci koji su doveli do problema. Sve to treba dobro presložiti da bi se došlo do tog klika u glavi.

(Tim: Nataša Oparnica, Tamara Uzelac, Ivana Novčić, Maja Vukosavljević)

Kada posmatrate prosečnog kockara, šta ih pokreće i šta ih na kraju dovede do vas?

Oni imaju niz izgovora za dalje kockanje. Prvo moramo da razbijemo famu da se kocka zbog para. Nijedan kockar ne kocka zbog para već zbog igre. Uvek smišljaju neke nove izgovore kako bi tu igru produžili. Ona je problem, a ne novac. Tu je i adrenalin između ostalog, ali je problem taj impuls ili nagon koji ne može da se kontroliše. On postaje sve veći i veći i čovek ne može sam da prestane jer uvek nađe neku rupu kroz koju se vraća nazad u problem.

Koja grupa ljudi je posebno podložna kocki?

Danas su to sve grupe ljudi. Radili smo sa čovekom koji je rudar, a to je onaj hleb sa sedam kora. Često roditelji budu u zabludi kada kažu: ne bi ti kockao da si zaradio novac na težak način. Upravo njegov slučaj razbija tu njihovu famu. Njemu je na kraju bilo mnogo lakše da provodi vreme pod zemljom u rudniku nego na površini gde su ga čekali razni kamatari. Bilo je ovde i bankara, sportista, dece estradnih umetnika, bukvalno iz svih socijalnih grupa.

Da li je tačan podatak da su kockari sve mlađi i mlađi?

To je tačno, a i logično je jer je dostupnije preko mobilnih telefona i računara. Online kockanje je trenutno u jednom naletu pa možete i iz sobe da se kockate. Dok roditelji misle da im deca uče oni se u sobi klade na internetu ili igraju kockarske igrice. 

Koliko godina je imao vaš najmlađi štićenik?

Najmlađi je bio dečak iz okoline Novog Sada i imao je devet godina. On je ukrao neko zlato iz kuće, uz pomoć starijeg drugara prodao, pa su to prokockali na aparatima. Vrednost nije bila velika, ali sa njim jednostavno nije moglo da se radi na način na koji mi radimo sa odraslim ljudima pa su roditelji to rešili uz konsultacije sa nama. 

Kako izgleda taj začarani krug iz kojeg kockari teško izlaze?

Svako ko je počeo da kocka nije mislio da će upasti u problem i postati patološki kockar. Najveći problem su dobici koji se dese i tu dolazi do povećanja uloga, a to dovodi do problema. To znači da se krade novac od kuće, pozajmljuje od rođakla ili na kraju od kamatara. Onda on viče u pomoć, porodica rešava to na neki način, vraća novac, a kockar obećava da više neće kockati. Međutim, čim se organizam malo odmori on se ponovo vraća staroj navici jer ne može protiv sebe, pa onda ponovo pozajmice, krađe...

Jesu li sportske kladionice deo te priče ili je to benignije?

Benignije je samo utoliko da osobi koja se kladi, prema istraživanjima, treba da se kladi 3,6 godina kako bi postala patološki kockar. Kod ruleta i nekih drugih igara taj period je nemerljivo kraći i iznosi sat i po vremena. Inače, po samoj definiciji svaka igra u koju ulažemo novac da bi u zavisnosti od ishoda dobili ili izgubili je kockanje.

Da li vam se javljaju ljudi koji ulaze u tradicionalne kockarske igre poput pokera?

Poslednjih godina je i to počelo sa onim čuvenim filmom 'Pokeraš' Sa Metom Dejmonom. Kako je došao taj Texas holdem poker organizuju se turniri. Momci koji su dolazili na lečenje su svi osvajali  neke turnire, dobijali novac i svi na kraju ostajali u velikim dugovima. Ti turniri služe za regrutovanje pojedinaca za igre koje se organizuju kasnije sa mnogo većim ulozima.

Koliko traje period odvikavanja?

Traje od mesec do godinu dana, zavisno od toga u kom je stadijumu osoba i kako može da funkcioniše. Moram da kažem da nije količina potrošenih para srazmerna sa vremenom koje potrošimo na lečenje. Nekad se događa da veći problem imamo sa mladim kockarima nego sa ljudima koji su u pedesetim ili šesdesetim godinama. 

Ljudi u Centru Herz time snimili su i veoma poučan dokumentarni film "Ulog". Pogledajte ispovesti ljudi kojima je kocka uništila život. 

P. Klaić