2018 - godina puna bagova

U protekloj godini na društvenim mrežama došlo je do velikog broja promena. Među nekima od njih našao se i explore feed, odnosno raketica oko koje su mišljenja i dalje podeljena. Profesija koja je nastala zahvaljujući internetu, takozvani influenseri i dalje je u žiži javnosti. Osim ovih tema, lažne vesti pojava su koja se kontinuirano širi i čini se da joj nema kraja, pa se nalaze različiti načini za suzbijanje. Tema koja je evergrin kako u oflajn tako i u onlajn svetu jeste cenzura a u današnjici, zloupotreba slobode interneta.

Više o ovoj temi poslušajte u emisiji O tome se priča:

Influenseri čini se nekad nisu bili zastupljeniji, međutim raketica je obrzo odletela dalje, ali nam je ostavila loš algoritam i još goru klasifikaciju ponuđenog sadržaja, među kojima se često nađu "mediji" koji plasiraju lažne vesti.

Upravo o tome, ali i ostalim stvarima koje su obeležile ovu godinu na društvenim mrežama, govorila je novinarka Dojče Vele-a Sanja Kljajić.

Kada se pojavilo testiranje explore feed-a, malo je reći da smo ga svi dočekali na nož. Mnogi su odbijali da daju šansu ovoj promeni, kao i svakoj drugoj, a onda smo mic po mic shvatili koliko je u stvari Fejsbuk pregledniji i da nova opcija ima prednosti. Međutim, ona je ukinuta.

Sanja Kljajić kaže da je, kada se pojavila raketica, kao i većina ljudi bila zgrožena, ali da je tek nakon njenog ukidanja nastao jedan haotičan sistem.

"Ono što je prvi utisak jeste da posle rakete imamo jednu daleko goru situaciju onoga što nam se pojavljuje na home page-u. Ja sam, kao i mnogi drugi novinari kojima je Facebook bio jedan od izvora preko kog smo dolazili do informacija bila zgrožena, iako je bilo podeljeno mišljenje između novinara jer je na neki način bila dobra za prikupljanje sadržaja ali ne i za plasiranje. Ne znam po kom principu funkcionišu algoritmi, ali mogu da primetim da posle rakete ja sad ne vidim ništa. Vidim gomilu reklama, ne vidim čak ni informacije medija koje redovno pratim, ne mogu da kažem da vidim više svojih prijatelja, potpuno haotičan sistem koji je mene i te kako udaljio od Facebook-a i kao izvora informacija i kao osobe koja plasira sadržaj na toj platformi", rekla je Sanja Kljajić.

Tokom godine, postali smo svesniji pojave influensera. Mlade generacije odrastaju uz ove ličnosti kojima je broj pratilaca na društvenim mrežama osigurao titulu uticajne osobe. Može se reći da to nije ništa čudno, jer je uvek bilo osoba na koje se masa ugleda, pokušava da kopira ili prosto sledi, a u novijem dobu folovuje. Međutim ima i onih koji su zaista svesni toga kolika je njihova moć, pogotovo kada pričamo o onima koji su uzori mladim ljudima. Zbog toga, hrvatska influenserka Andrea Andrassy objasnila je šta za nju predstavlja odgovornost u tom svetu.

"Svi mi koji imamo veliki broj pratilaca imamo i veliku odgovornost prema njima, prvenstveno prema mladim ljudima koji misle da je naš životni stil nešto što bi bilo zgodno iskopirati. Iz tog razloga je veoma važno njima dati do znanja da sve te lepe fotošopirane stvari koje oni vide na Instagramu baš i nisu takve u stvarnom životu. Ja se i trudim njima da kažem da nekad jesam lepa a da sam nekad i ružna, nekad jedem lepu hranu, a nekad ružnu. Mislim da je važno da otkriju da nije uvek sve med i mleko, ali na žalost mnogi influenseri vole da prezentuju samo lepu stranu priče", ispričala je Andrea.

Tema koja će, kako se čini, još dugo biti aktuelna jeste pojava lažnih vesti. Veliki broj informacija kojima smo svakodnevno izloženi ponekad dovedu do toga da mnogi od nas ni ne provere njihovu tačnost, već ih brže bolje šeruju na društvenim mrežama jer su poverovali u njihovu istinitost. Sanja Kljajić kaže da lažne vesti ne treba da klasifikujemo kao vesti, već isključivo kao laži.

"Možda je internet samo pomogao da toga ima mnogo više nego ranije. Laži je uvek bilo u medijima. Ja ne volim da ih zovem lažnim vestima, to su laži jer vest je po definiciji informacija koja je istinita. Pored ovog problema, imamo i medije koji nisu mediji. Kada pričamo o društvenim mrežama, primetila sam na Fejsbuku da postoji opcija da se prevuče preko vesti i da se vidi o kom mediju se radi i mislm da je to dobar mehanizam jer imamo sajtove koji generišu vesti za koje ne znamo ko su i šta su. Za početak borbe protiv lažnih vesti ili laži u medijima prvo moramo da znamo ko su ti mediji koje pratimo i da razgraničimo šta su mediji a šta nisu", objasnila je Sanja Kljajić.

Poslednja tema koju smo izdvojili za ovu godinu, iako ih ima mnogo, jeste neprimeren sadržaj na internetu. Uklanjanje neprimerenog sadržaja sve je prisutnije na internetu, pa tako ne čudi činjenica da je samo prošle godine obrisano više od pet miliona videa zbog nasilnog sadržaja. Bojan Perkov iz Share fondacije objasnio je šta za njega predstavlja neprimeren sadržaj.

"Regulacija sadržaja na internetu je u dobroj meri ostavljena samim platformama, od kojih su najveće u vlasništvu privatnih kompanija (Google, Amazon, Facebook). Svako filtriranje sadržaja na internetu je veoma problematično i ozbiljno ugrožava slobodu da se šalju i primaju informacije, a u to spada i prethodno pregledanje sadržaja da bi se nešto odobrilo ili ne. Situacija je još gora kada je u ulozi cenzora mašina, koja ne razume širi kontekst i koja je sklona greškama, što se naročito videlo kada je reč o zaštiti autorskih prava", kaže Bojan.

U svetu u kom se tehnologija konstantno razvija, društvene mreže redovno napreduju što rezultira pojavom novih uticajnih lica, a vesti često plasiraju bez ikakve provere, kao jednu od novogodišnjih odluka sebi bismo mogli da zacrtamo oprez.

S.P/M.M.