Dram o novom albumu, inspiraciji i planovima za budućnost

Bend Dram iz Beograda nastao je 2017. godine, a čine ga Stefan Aćimović, Marko Arizanović, Nikola Grozdanić i Petar Blagojević. Nedavno su objavili treći album pod nazivom “Oštro”, a Oradio je sa Stefanom razgovarao o novom zvuku benda, inspiraciji za muzikui planovima za budućnost.

foto: autor: Bojan Batar

Iza sebe imate tri albuma “Nećemo promeniti svet”, “Previše svega” i najnoviji album pod nazivom “Oštro”. Mnogi kažu da je poslednji album dosta drugačiji od prethodna dva, u čemu je ključna razlika i zašto je do nje došlo?

Tako su i za drugi album pričali da je drugačiji od prvog. Ideja za sam zvuk, ali i ime novog albuma, nastala je kada su nam se pridružili Grozd na bubnjevima i Pera na bas gitari. Počeli smo da sviramo uživo, a Grozd je kao bubnjar veoma glasan, energičan i snažan, pa su sve pesme sa prvog i drugog albuma, koje su zvučale više kao sint-pop, uživo dobijale potpuno drugačiji, rokenrol zvuk. Ljudi su to primećivali, pogotovo oni iz sveta muzike. Dolazili bi posle svirke i govorili: "Ovo je odlično uživo, svaka čast, snimci su okej, ali ovo uživo je vrh.“ Inspirisani time, želeli smo da tu energiju koju imamo na nastupima pretočimo na treći album. Više smo prešli na gitare umesto sintova, ima više distorzije, živog bubnja i sve je više u rok fazonu.

Muziku i tekstove radite zajedno, kao bend, odakle vam najčešće dolazi inspiracija?

Nama muzika uvek dođe prva. Više smo muzičari, kada slušamo pesme, tekst dolazi na kraju. Najpre obraćamo pažnju na bas, bubanj, gitaru, rif, pa tek onda pristupamo pisanju tekstova. Još 2024. godine ušli smo u studio i nedelju dana radili svaki dan od devet do pet, bukvalno kao na poslu. Tada su nastali gotovo svi rifovi za album, dok su tekstovi došli šest–sedam meseci kasnije. Imali smo neke radne ideje, ali najveću motivaciju smo, kao i većina alternativnih bendova sa scene, dobili tokom najtežih dana u Srbiji, vezanih za proteste i dešavanja na ulicama. Koliko god zvučalo čudno, to nam je bila motivacija, osećali smo bes i potrebu da nešto kažemo. Ima i klasičnih Dram tekstova, poput "Mrtve devojke“, gde je muzika vesela, a tekst morbidan, ali dosta pesama se bavi našim subjektivnim pogledom na državu i svet u kom trenutno živimo.

foto: autor: Bojan Batar

Koliko vam je značila saradnja sa Marčelom i šta je ona donela bendu?

Veoma nam je značila, pre svega jer smo svi fanovi Marčela. Do saradnje je došlo prilično neobično – on nam se javio preko Instagrama i rekao da mu se sviđa naša muzika. U prvi mah sam mislio da je lažan nalog, ali nije bio. Pesma "Vazduh miriše na ludilo“ nastala je spontano, napisao sam tekst pred kraj rada na drugom albumu, ali se nije uklapao u koncept, pa je ostao sa strane. Marčelo je čuo lajv, "strip-down“ verziju u emisiji "Crna soba“ i to mu se dopalo. Falila je još jedna strofa, pa smo ga pitali da li želi da učestvuje i tako je nastala pesma. To je danas jedna od naših najpoznatijih pesama. S druge strane, ta pesma nam je donela i probleme, mnogi festivali, posebno oni finansirani od strane države, odbijaju da nas pozovu. Često se desi da sve dogovorimo, a onda nam kažu "ne može, nekome iznad se to ne sviđa“. Na neki način smo na crnoj listi, što smo i očekivali, ali sada to zaista živimo.

U jednom trenutku okrenuli ste se oštrijem, angažovanijem zvuku, kada se desio taj prelom i šta ga je pokrenulo?

Prelom se desio 2024. godine. Muzika je postala sirovija, a nismo želeli da za pet godina budemo nezadovoljni nekim pesmama, kao što je delimično bio slučaj sa prvim albumom. Tada smo imali 20–21 godinu i nismo imali mnogo toga da kažemo. Danas neke od tih pesama više ne sviramo, jer imamo bolje, ali publika ih i dalje voli. Pošto niko od nas ne živi isključivo od muzike, mogli smo da radimo bez kompromisa, bez razmišljanja šta će proći kod publike. Važno nam je bilo da se pesme dopadnu nama četvorici. Sa tom idejom i motivacijom ušli smo u studio.

foto: autor: Bojan Batar

Spot za pesmu “Beograd”, kao i sve pesme sa novog albuma, nastale su u zgradi “Jugošpeda” u Beogradu, koje danas više nema. Kako je izgledalo to snimanje i kakvu atmosferu pamtite ?

Slučajno smo naišli na taj prostor koji izgleda kao da je pred raspadom, ali funkcioniše i ima neku atmosferu ruskog bara. Delovao nam je kao idealno mesto za rad, pa smo ga iznajmili na nedelju dana. Tu smo jeli, pili, donosili poeziju i instrumente, tu su nastajale prve ideje. Kasnije smo prešli u studio, gde je Grozd snimio bubnjeve, a sa producentom Saletom i ostale instrumente i vokale. Joca Antić je dodao prateće vokale. Ceo proces imao je nekoliko faza i trajao skoro dve godine.

Svirao si i u bendu “Babe”, koliko te je to iskustvo oblikovalo kao muzičara danas ?

I dalje ponekad sviram sa njima. Pridružio sam im se sa 16 –17 godina i tada sam imao potpuno drugačiji pristup, želeo sam da pokažem sve što znam. U "Babama“ sam shvatio da je najvažnija pesma, a ne pojedinačna izvedba. To iskustvo je uticalo i na moj rad u Dramu, važnije je preneti emociju nego se isticati u svakom trenutku.

Baviš se i veštačkom inteligencijom, kako gledaš na njenu upotrebu u muzici i misliš li da će u budućnosti postojati način da se to reguliše ?

Nisam previše upućen, bavio sam se time ranije, ali me je, vremenom, prestalo zanimati. Postoje AI bendovi koje ljudi slušaju, ali mislim da muzika nije samo zvuk, ljudi žele i vizuelni identitet, nastup, harizmu. Teško je to postići sa veštačkom inteligencijom. Lično ne mogu da se povežem sa takvom muzikom.

foto: autor: Bojan Batar

Kakvi su vam planovi za budućnost i šta publika može da očekuje u narednom periodu ?

Imamo koncert 25. aprila u Beogradu, u Zappa Barci, gde ćemo promovisati novi album. Nastupiće i bend MRFY iz Slovenije. U maju idemo u Zagreb, a na jesen planiramo turneju po manjim gradovima u Srbiji i regionu, uključujući mesta u kojima do sada nismo svirali, poput gradova u Makedoniji i Crnoj Gori.

Ceo razgovor sa Stefanom poslušajte ovde: 

Jelena Bursać