Kurt Vajl: Kultura muzičkih čudaka

Ovogodišnji Arsenal fest doneo je nešto starijoj i probranijoj publici oduševljenje u liku i delu Kurta Vajla (Kurt Vile). Ovaj hitmejker i multi-instrumentalista iz Pensilvanije trenutno promoviše svoj osmi studijski album "Bottle it in", a u Kragujevac je stigao prilično relaksiran i raspoložen. Njegov prateći sastav se zove Vajoletors (Violators) i poslednjih nekoliko godina plovi na toploj struji analognih vetrova iz sedamdesetih godina prošlog veka. Pomenuti album sniman je po raznim američkim studijima i može se jasno čuti kako njegov tvorac jednostavno koristi svoja osećanja. Kurt nije opterećen trajanjem numera, imidžom ili nekim dodatnim aranžmanima. Sve je u atmosferi tople letnje večeri, pomešane sa nezaobilaznom dozom melanholije, koju je na poseban način osetila i kragujevačka publika.

Poslednji album "Bottle It In" nastao je na prošloj turneji. Kako si stigao da sklopiš te kompozicije u celinu?

Nije baš da sam pravio pesme na turneji, više su to bila snimanja između koncerata. Naravno, krećem uvek od skica. Znao sam da će me turneja albuma "b'lieve I'm goin down..." dosta iscrpeti jer sam i tada razmišljao o novom materijalu. Sada sam malo promenio pristup stvaranju.

Spot za pesmu "Bassackwards"

Na albumu su gostovali i mnogi drugi poznati muzičari. Kako je tekao rad sa njima?

Spot za pesmu "Loading Zones"

Pomenuto izdanje donelo je i najviše eksperimenata u zvuku. Šta vas je navelo na takvu odluku?

Tu su delovi istraživanja koji se mogu naći na mojim najranijim solo albumima. Tu ima svega. Od klasik i epik roka, preko psihodeličnih zvukova koje sam slušao u mladosti. Album je kompilacija svega što mogu da sviram trenutno. Što više stvari možeš da postigneš svojim rukama, to postaješ sve više opsesivniji u sopstvenoj umetnosti.

Da li upravo iz tih razloga album zvuči retro i analogno?

Devedesetih godina je bilo jako popularno slušati izdanja iz sedamdesetih. To je ta kultura muzičkih čudaka koji su voleli ultimativni zvuk. Ja sam to isto pokušao da rekonstruišem, u svom nekom maniru.

U nastavku pogledajte tekst za pesmu "One Trick Ponies"

Dušan Majkić