.
Trenutno
Music Mix by Dušan Majkić
 Dušan Majkić
Lifestyle / Web

Blokiranje neistomišljenika (ni)je uvek dobro

11.06.2018.

Govor mržnje i napadi na ličnost glavni su i verovatno najčešći razlog za blokiranje ljudi na društvenim mrežama. Međutim, sve je izraženiji i češće prisutan manir da bloiramo neistomišljenike po bilo kom pitanju. Koliko to utiče na degradaciju dijaloga među ljudima pričali smo u emisiji "O tome se priča", a povod je bila odluka federalnog sudije u Njujorku Naomi Rejs Bučvald da američki predsednik Donald Tramp po zakonu ne može da blokira korisnike na društvenoj mreži Tviter, zato što bi takvim potezom ugrozio njihovo pravo na slobodu govora koje im je propisano Prvim amandmanom Ustava SAD.

 

.

Ova odluka usledila je kao odgovor na tužbu koju je u julu prošle godine protiv Trampa podneo Institut Univerziteta Kolumbija, koji se bavi proučavanjem Prvog amandmana američkog Ustava, zajedno sa nekoliko korisnika Tvitera.

Oni su tada podneli tužbu zato što je Tramp blokirao naloge vlasnicima koji su ga kritikovali, ismevali i izražavali neslaganje sa njegovim stavovima, uz obrazloženje da je Trampov nalog na Tviteru javni forum i da zabranom pristupa krši Prvi amandman američkog ustava.

Sudija Rejs Bučvald se saglasila sa tom argumentacijom i odbacila argumente advokata Ministarstva pravde SAD, koji su naveli da prema Trampovom pravu koje je njemu propisano Prvim amandmanom, on može da blokira ljude sa kojima ne želi da komunicira.

Ona je rekla kako očekuje da će Tramp ili njegov službenik zadužen za društvene mreže Dan Skavino deblokirati korisnike, nakon njene odluke.

Tramp je u međuvremenu odblokirao sve ljude na svom nalogu, a ova dilema pronela se svetom, pa stigla i do Evrope gde političari takođe imaju običaj da blokiraju neistomišljenike i izbegavaju dijalog.

blok1 jpg

I u Srbiji političari na društvenim mrežama, kada naiđu na nezgodna pitanja ili oštrog retoričara kome nisu sposobni da pariraju, često pribegavaju bloku. Tu ima mnogo onih koji vređaju, lažu ili naprosto provociraju, ali je sve primetnije da blokada sleduje i neistomišljenicima ili onima koji postavljaju negativna pitanja.

Taj njihov manir blokiranja neistomišnjenika zapravo najčešće govori o njihovoj otuđenosti od građana i umišljenom elitizmu. To su političari. A, kako reagujemo mi, obični građani, na neistomišljenike.

Popularni vloger Milan Inić Jaserštajn je i sam padao u napast da blokira ljude, ali sada to više ne čini.

"Ja sam već devet godina prisutan online i iz mog iskustva veći procenat ljudi nije spreman da prihvati tuđe mišljenje. Svi mi mislimo da je naš stav najispravniji i da smo mi najpametniji. Generalno bi trebalo da poradimo na tom prihvatanju tuđih stavova", kaže Jaserštajn.

Prema njegovim rečima to nije problem samo u online svetu već to važi i za takozvani off-line svet.

"Na mrežama smo spremni da se svađamo oko svega, dok u stvarnom životu najčešće samo prećutno pređemo preko stavova koji nam se ne dopadaju. Stvar je pojedinca, i ja sam jedan od onih koji nisu prihvatali tuđa mišljenja, a onda kako sam malo proširio vidike, počeo sam da shvatam i razumevam drugu stranu. To je lek, treba pokušati razumeti drugu stranu, a nekad tako možeš nešto novo i da naučiš", objašnjava Jaserštajn.

Za razliku od njega adminsitartor Facebook stranice "Vragolaž" kaže da ga na blok najčešće tera govor mržnje ali i licemerje.

"Ako izuzmemo političke botove koje treba blokirati samo zbog mentalne higijene i koji su sveprisutni, na blok me obično mame likovi koji imaju Hilandar na zaglavlju profila, a u objavama promovišu mržnju i nasilje. To njihovo licemerje me najviše nervira", kaže Vragolaž.

On kaže da se ranije češće odlučivao za banovanje i blokiranje na stranici, ali da je u međuvremenu promenio stav.

"Sada uglavnom ne blokiram ljude na svojoj stranici. Puštam ih da kažu šta imaju, a ako se radi o nekim napadima ili sličnom, stavim im do znanja da ne delim njihove stavove ili ih na neki drugi način dezavuišem, pa ih ostavim drugim ljudima na prevaspitavanje", kaže Vragolaž.

Pošto je govor mržnje definitivno jedan od najozbiljnijih razloga koji nas teraju da se rešavamo njihovih promotera u svom online univerzumu i Evropska komisija se time pozabavila, a onio kažu da stanje više nije toliko strašno.

Kako su objavili iz EK, Kodeks postupanja za borbu protiv nezakonitoga govora mržnje na internetu koji provode nevladine organizacije i javna tela, uticalo je na smanjenje nezakonitog govora mržnje, odnosno uklanjanje u proseku 70 odsto takvog govora koji je prijavljen.

Velike društvene mreže – Facebook, Twitter, YouTube kao i softverski div Microsoft obavezali su se od maja 2016. sprečavati širenje govora mržnje na internetu u Evropi. Velikom društvu pridružili su se i Instagram i Google+ što će dodatno olakšati prijavu govora mržnje. I dok kompanije sve češće reaguju unutar 24 sata od prijave govora mržnje, problem je što korisnici koji su govor prijavili još uvek ne dobijaju povratne informacije o tome da li je taj govor uklonjen.

Vragolaž kaže da sa svog ličnog profila često prijavljuje nasilnike i mrzitelje nadajući se da će sam Facebook reagovati i ukloniti ih iz etra. Sa stranice Vragolaž to više ne radi jer drugi simpatizeri vrlo brzo pokažu takvoj osobi gde joj je mesto.

Celu emisiju "O tome se priča" posvećenu nasilju na mrežama i blokiranju neistomišljenika možete poslušati na našem podkastu.

P.K.

.
Na osnovu trendinga na internetu određuje se ono što je bitno za praćenje i ako dosad niste primetili sajt koji vam olakšava da…
.
Ako spadate u one ljude koji su žedni znanja, postoje brojni sajtovi koju tu žeđ mogu da utole. Mi ćemo vam predstaviti jedan…
.
Često se dešava da se iznerviramo u trenutku i da kažemo neke stvari koje ne mislimo. Zbog toga, da se ne bi dešavale takve situacije,…
Program
Kalendar događaja
Oktobar 2018.
PonUtoSreČetPetSubNed
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
    
Anketa

Da li Građanski zakonik može da reši odnos države prema osnovnim ljudskim pravima?