Novi pravilnik obesmislio letenje dronovima

Bespilotne letelice, popularnije nazvane dronovi, sve su više u upotrebi. Jednostavnije letelice mogu da se nabave i za 30 evra, a snimci iz vazduha čine ono što se snima veoma privlačnim, pa se sve više organizacija odlučuje na takav način prezentovanja. Međutim, novim Pravilnikom o njihovom korišćenju letenje je obesmišljeno, jer treba da se najavi mnogo unapred.

Ako osobe žele da upravljaju letelicama, moraju da se najave pet dana ranije, ali ukoliko žele da pri letu i snimaju, onda moraju da podnesu zahtev vojsci. Odgovor se čeka oko mesec dana, što, prema rečima snimača/letača dosta utiče na posao, jer je takav posao prilično nepredvidiv. Mesec dana unapred ne mogu da se znaju vremenski uslovi, koji prilično utiču na bespilotne letelice, odnosno multikoptere.

"Imamo mnogo aktivnosti koje se održavaju napolju i želimo da ih vizuelno da približimo ljudima, prvenstveno mladima i smatramo da treba pratiti tehnologije. Ne možemo se baviti predstavljanjem na neki način koji je zastareo, jer to nije atraktivno, pa propuštamo priliku da dopremo do ljudi kojima je ta poruka namenjena", kaže Marko Trifković iz Novosadske biciklističke inicijative i dodaje da je veoma važna fleksibilnost u korišćenju multikoptera.

Iako se mnogi plaše reči dron, treba da znamo da nije sve što leti bez pilota opasno. Dron je letelica koju vodi kompjuter i leti sam, bez pilota, dok multikopteri imaju pilota, ali na zemlji. Bespilotne letelice imaju široke namene, ne samo za snimanje, već i u poljoprivredi za nadgledanje useva termalnim kamerama čime bi se kontrolisali vlaga i potreba tretiranja hemikalijama, može se nadgledati granica noću, odnosno da li neko pokušava ilegalno da je pređe, ali takav sistem može da se koristi i na privatnim posedima i da se uhvate lopovi. U arhitekturi može da se 3D mapira određena lokacija, u Kini pokušavaju da organizuju dostavu hrane dronovima, a u svetu se bespilotne letelice koriste i za prvu pomoć. S druge strane, letelice mogu da se koriste i za vojne ili terorističke napade. Bavljenje ovom temom podstaklo je preletanje drona sa albanskom zastavom na fudbalskoj utakmici, što je dovelo do nemira.

S druge strane, u slučaju opasnih i nepredviđenih situacija, letelice mogu da pomognu. Na primer, nakon poplava su se ispitivali tereni, a i termalnim kamerama su mnogo lakše i brže mogli da se nađu ljudi. I u situacijama kada se noću neko izgubi u šumi, letelice mogu vrlo brzo da ih pronađu.

Mnogima je upravljanje letelicama i modelarstvo hobi, kojim sada skoro da ne mogu da se bave.

"Neke letelice se za male pare mogu nabaviti i ljudi su počeli da lete bilo gde, što znači da je ugrožena bezbednost građana. Letelice kupuju ljudi koji se nikad nisu bavili RC hobijem (radio control), nego jednostavno je njima to primamljivo, imaju para, kupe i onda žele da lete, a ne znaju ni kako funkcioniše ta letelica. Dešava se da te stvari padaju, ozlede nekoga, oštete stvari. U neku ruku, Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima je dobar, ali jedini je problem što se dozvole za letenje i snimanje čekaju dugo", kaže za O radio Predrag Vojinović koji se već godinama bavi upravljanjem letelicama.

Naime, za one kojima letenje takvim napravama nije samo hobi, već i posao, Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima skoro da je onemogućio rad. Prema njihovom iskustvu, posao je takav da se zakaže samo nekoliko dana unapred, kako bi se snimili promo spotovi za kompanije, sportiste ili nešto drugo, snimale filmske sekvence i slično, a za to je potrebna određena vremenska prognoza i da ne duva jak vetar. Međutim, ta prognoza ne može da se zna mesec dana unapred, kaže Nikola Bošković iz Koptershopa.

"Ako položim i dobijem dozvolu, to znači da imam znanje za upravljanje letelice, multikoptera – tačno znam gde smem, a gde ne smem da letim, koliko smem, kako smem i zašto smem. Tako da bi trebalo da se oslobodimo traženja dozvola. Ili, ako već tako ne može i moraju zahtevi da se traže, hajde da tražimo zahtev na jednom mestu i da nam se odobri za dan-dva. Ili, predložio sam da se napravi aplikacija, gde se vidi mapa i ulogujete se sa šifrom sa kojom ste zavedeni u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva, na samoj mapi pogledate gde smete da letite, gde ne. Pinujemo, pošaljemo njima zahtev, oni nam odobre preko mejla i ubrzali smo priču", kaže Bošković.

Od 1. maja se uvode ispiti i dozvole za pilote letelica, koje će davati Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije. Odgovor od inspektora za letenje još uvek čekamo.

Jasna Žugić